Atletik i Atletiko - Kako je jedno slovo stvorilo veliko rivalstvo

Fudbaleri Atletik Bilbaa i Atletiko Madrida u subotu će odigrati jednu od zanimljivijih utakmica četvrtog kola španske La Lige.

Nijedan od ova dva crveno-bela tima ne može da bude zadovoljan startom sezone. Madriđani, koji stidljivo žele i titulu, osvojili su samo pet bodova od mogućih devet, dok Baskijci imaju bod manje.

Uvek kada se sastaju ove ekipe vredi se podsetiti njihove usko povezane istorije i priče o „dva oka u glavi“.

Atletik Bilbao je praktično od samog svog osnivanja važio za jedan od najjačih timova u Španiji, a 1903. godine je postao prvi prvak države. U borbi za trofej je pala ekipa Madrida, kasnije poznata kao Real.

Klub iz Bilbaa smatra da je šampion Španije bio i godinu dana ranije trijumfom nad Barselonom, međutim Fudbalski savez Španije tu im tu titulu ne priznaje.

“Klasiko vijeho” (Stari Klasiko) naziv je za prvi veliki derbi španskog fudbala između Madrida i Atletik Bilbaa, a ovaj duel iz 1903. bio je katalizator za nešto što će kasnije postati i zvanično treći najuspešniji klub u ovoj kraljevini - Atletiko Madrid.

Kada bismo dublje zašli u netrpeljivost Baska i Kastiljanaca (ono što se danas smatra centralnom Španijom), otkrili bismo seriju sukoba i pravih malih ratova, često sa tragičnim ishodima. Potrebno je shvatiti duh vremena u kojem baskijski studenti nisu bili naročito popularni u Madridu, pa su sa velikim oduševljenjem dočekali dolazak njihovih zemljaka koji su bili najbolji fudbaleri u zemlji. Ostatak publike sa tribina je sa gnušanjem gledao pomahnitale Baske u euforiji, a pojedini spisi govore i o verbalnom, čak i fizičkom sukobu dve suprotstavljenje strane. Opijeni ovim uspehom i nostalgijom, trojica baskijskih studenata tražili su i dobili dozvolu da u Madridu osnuju sopstveni fudbalski klub pod nazivom Atletik, koji je bio podružnica originalnom Atletik Bilbau. Samo godina dana nakon što je tim i oformljen, madridskom Atletiku su se 1904. pridružili i pojedini članovi Reala koji su bili nezadovoljni u klubu.

Interesantna je i istorija boja Atletika iz Madrida - “Jorgandžije” su prvo počele da nastupaju u plavo-belim dresovima po uzoru na tada baskijski Atletik, ali promena je usledila 1911. godine. Postoji više verzija kako je madridski Atletik dobio svoje crveno-bele boje. Jedna je da je najjeftiniji kroj bio crvene i bele boje, te da je to bila kombinacija kojom su se šili jorgani u to vreme, pa otuda i nadimak Jorgandžije. Postoji i druga varijanta, a to je da su i Atletik Bilbao i Atletik Madrid svoje dresove nabavljali od Blekburna koji ima plavo-bele boje. Član uprave Madriđana Huanito Elorduj otišao je u Englesku kako bi kupio dresove, ali kako nije našao Blekburnove, nabavio je dresove Sautemptona koji su bili crveno-beli sa crnim šortsem. 

Obavljena je i prava istraga koja kaže, pak, da su dresovi nabavljeni u Sanderlendu, koji takođe nosi crveno-bele dresove, crne šortseve i crne štucne. Sve u svemu, madridski Atletik je usvojio crveno-bele boje sa plavim šorcem, dok je Bilbao prešao na crne šortseve, pa su razlike iako male počele da se pojavljuju na svakom koraku.

Ono što je posebno razdvojilo dva bratska kluba jeste odluka uprave Madriđana da poklekne pred pritiskom vlasti Fransiska Franka, te se spoji sa fudbalskim timom vojne avijacije Frankove Španije. Ideološke razlike postajale su sve veće, naročito kada se ima u vidu da je Baskija kao oblast pretrpela ogromne gubitke tokom Građanskog rata. Franko je tokom 40-ih godina zabranio strane nazive klubovima, pa je Atletik Madrid postao Atletiko. Taj su naziv “Jorgandžije” zadržale i nakon odlaska Franka sa vlasti, ali su time i izgubile poveznicu sa matičnim Atletikom iz Bilbaa, kom je dugo trebalo da izađe iz zapećka nakon godina represije.

Danas su to veliki i trofejni rivali španskog fudbala, ali između njih će uvek postojati to nešto što će ih zauvek spajati.