Atletikove titule - Od Erere, preko “Kornjače”, “Ćolo” nadmašio sve!

Pisali smo u nekoliko navrata o Atletikovoj istoriji, od spajanja sa vazduhoplovnim snagama, Frankova avijacija se spojila sa "Kolčonjerosima" pomogla im da prežive nakon što je klub uništen u građanskom ratu pa su kao Atletiko Avijasion osvojili titule na prelazu tridesetih i četrdesetih. Nove dve krune donela je generacija sa početka pedesetih koju je vodio kasniji tvorac "Katenaća" Elenio Erera, kasnije su živeli u senci velikog Real Madrida. Postoji ta priča da su "Jorgandžije" nekako na nesreću uvek imale jake timove kada su komšije bile još bolje. Odnosi se i na prošlu deceniju u kojoj su od Reala izgubili dva finala Lige šampiona. Prošle nedelje, tačnije u sredu, tužni niz protiv komšija je nastavlen nesrećnim ispadanjem na penale u osmini finala Lige šampiona.

U prvoj polovini šezdesetih su završavali kao drugi, a onda 1966. sprečili da se Real okiti i španskom uz onu evropsku krunu u briselskom finalu protiv Partizana. Naime, generacija u kojoj su igrali Ufarte, Kolar, Adelardo je legendarnom predsedniku Visenteu Kalderonu donela titulu prvaka, prvu posle 15 godina.

Negde u to vreme su prešli sa Metropolitana na novi stadion "Kalderon", a 1970. posle drame su ponovo osvojili titulu. Prethodne godine je na klupu seo Francuz Marsel Domingo trofejni golman sa početka pedesetih. Ta generacija je bila poznata kao "kraljevi kontro", sve je počelo pobedom u Sevilji od 1:0, hajlajts te sezone bila je pobeda u "Madrilenju" protiv Reala sa 3:0. Na kraju u Sabadelju, trijumf u poslednjem kolu za titulu, bod ispred Barse za veliko slavlje, koje su režirali sjajni strelci Ufarte i Kaljeha.

Na novu titulu čekalo se tri godine, kada su izgubili prvu utakmicu i niko im tokom jeseni nije davao šansu. Ali je tim oduvao rivale u drugom delu, u poslednjih 11 kola, osam pobeda i tri remija! Taj tim će izgubiti titulu prvaka Evrope sledeće godine u poslednjim sekundama protiv Bajerna koji je izjednačio golom Švarcenbeka u 120. minutu i onda rasturio u ponovljenom meči Madriđane. To je, uz ona dva protiv Reala u prošloj deceniji, pogotovo onaj iz 2013. godine i najteži poraz "Jorgandžija" u istoriji. Eto, titula prvaka Evrope ostaće Sveti Gral.

Sredinom sedamdesetih na klupu seda "Kornjača" Luis Aragones. Kao igrač je osvojio LA Ligu 1966. i one dve titule u prvoj polovini sedamdesetih. Praktično po okončanju fudbalske karijere dobija šansu i Atletiko iako nije bio prvak Evrope uzima titulu šampiona sveta, odnosno Interkontinenalni kup protiv Independientea jer Bajern nije želeo da igra mečeve protiv Južnoamerikanaca. Sledeće sezone je Aragones osvojio kup, pa onda novu, osmu titulu u istoriji kluba. I te godine videli smo mrtvu trku sa Barselonom, u pretposlednjem kolu je u "Madrilenju" golom Rubena Kana remizirao sa Realom i ostao ispred Barse, pa je na kraju pobeda Valensije na "Kalderonu" bila beznačajna. U tom timu igrao je veliki broj Južnoameirkanaca, Argentinci Ajala, Panadero, Eredija, Brazilci Luis Pereira i napadač Leivinja, paragvajski štoper Benegas.

Aragones je bio najtrofejniji čovek u istoriji Atletika, posle njega se čekalo na titulu i Radomira Antića gotovo dve decenije. U tom timu je bio i Simeone, "Ćolo" će kao trener ispisati istoriju od početka prošle decenije. Protiv Barse će osvojiti krunu u poslednjem kolu 2014. a uspeh će ponoviti 2021. Može li i do het-trika, videćemo, tek Atletiko dočekuje Barselonu, pobedom bi preuzeo čelnu poziciju. Real će u okolinu Valensije, rival je Viljareal.

Barsa ima onaj meč manje protiv Osasune prošlog vikenda, svakako da su i dalje na pol-poziciji. Bilbao za četvrto mesto ima prednost u odnosu na Viljareal, ali nisu dobili prošle nedelje kod kuće, sada gostuju rasterećenoj Sevilji. Neke mečeve obradićemo kao i obično u rubrikama…