Azija - Hoćemo li dobiti apsolutnog debitanta na Mundijalu?

Generalno, ako ne računamo Kazahstan koji je izabrao pre par decenija da zbog bržeg sticanja iskustva, ali i ulaganja igra u evropskim kvalifikacijama. Uzbekistan je najbolji tim Centralne Azije. "Beli Vukovi" nemaju baš neku jaku konkurenciju u Kirgistanu, Tadžekistanu i Turkmenistanu, ali su jedina reprezentacija iz pomenutog regiona koja nešto znači u kontinentalnim okvirima.

Jer, ovaj nacionalni tim je konkurentan iako nisu nikada igrali na Mundijalu. Za sve postoji prvi put, pa iako su poraženi od Katara u četvrtak i drugo mesto je ugroženo, svakako nikada nisu bili bliži.

U doba SSSR, Uzbeci nisu značili ništa u fudbalu, osim kao razvojni centar, jedan od pet u tadašnjoj komunističkoj imperiji. Lokalni igrači su brzo napuštali ovu sovjetsku republiku i odlazili u veće sredine.

Tamošnji najbolji klub Pakhtakor (što znači "Berači pamuka" na tamošnjem jeziku) je bio u nekim vremenima član elitne sovjetske lige, krajem šezdesetih su postali i jedini klub iz Centralne Azije koji je u SSSR igrao finale kupa, izgubili su od Torpeda. Dva puta su bili šesti u prvenstvu, početkom šezdesetih i početkom osamdesetih, ali sve to je davna prošlost. Retko kada su igrači iz Uzbekistana bili u "Zbornaji Komandi", po pravilu na najvećim takmičenjima nikada. Veliki napadač Andrej Jakubik je Uzbekistanac, dobio je par poziva, ali on je veči deo karijere proveo u moskovskom Dinamu. Nemamo vremena da nabrajamo, tek po raspadu države, Uzbekistank je prvo želeo da postane član UEFA, nije im dozvoljeno, kada su se stekli uslovi pre dvadesetak godina, kako rekosmo Kazaci su odlučili da se priključe evropskoj zoni, Uzbeci da ostanu u Aziji.

Možda su računali da će tako lakše stići do svetske scene, odnosno Mundijala. Nafta je omogućila veća ulaganja, verovatno se sećate vremena kada je Eto bio na pragu dolaska u tamošnji fudbal, na kraju su stigli Ziko kao trener i Rivaldo na kraju igračke karijere. Kasnije je Zika zamenio Skolari, svetski prvak sa Brazilom svež od otkaza u Čelsiju. On je postao najplaćeniji trener u istoriji, ali sve to je bio više marketing, nego što je imalo neki stvarni uticaj na razvoj fudbala u ovoj azijskoj državi.

Ipak, Uzbekistan nije svojevremeno bio daleko od plasmana na Mundijal.

Oni su prvi put zaigrali u kvalifikacijama za Francusku 1998. godine. Prošetali su se kroz prvu grupu, ali bili daleko od Japanaca u borbi za konačni plasman. Četiri godine kasnije ista priča, ovoga puta je Kina sa Borom Milutinovićem bila prejaka.

Za nemački Mundijal ostali su iza Južne Koreje i Saudi Arabije. Za Južnu Afriku nisu imali nikakvu šansu, a onda 2014. su očekivanja porasla. To je manje poznata priča u Evropi, ali u drugoj fazi je Uzbekistan bio ispred Japanaca koje su čak tukli u Tojoti. I onda u završnoj grupi nisu uspeli da se direktno plasiraju, odlučio je međusobni skor protiv Korejanaca. Naime, u Taškentu je bilo 2:2, a na Dalekom Istoku su izgubili autogolom. Nisu prošli u interkontinentalni baraž, na penale ih je savladao Jordan koji je lagano izgubio od Urugvajaca.

Što se tiče ruskog Mundijala, tu su ponovo bili prvi u drugoj fazi i na pragu baraža. Direktor reprezentacije, a mnogi kaću i nezvanično selektor bio je naš "Švaba" Đurđević. Njega je preporučio rad u Pakhtakoru nekoliko godina ranije. Pred poslednje kolo, Uzbeci su imali baraž u džepu. Ali i politiku ispred sebe.

Naime, u poslednjem kolu su dočekali odličnu Južnu Koreju, odigrali 0:0, ali im je bilo potrebno da Iran, pobednik grupe savlada Siriju kod kuće. Međutim odnosi koji imaju veze i sa verom i geopolitikom su upućivali na oprez.

Šta se desilo?

Sirija je izjednačila u poslednjem minutu nadoknade na 2:2 i osvojila bod za baraž, gde je ispala posle produžetaka protiv Australije. "Vukovi" su imali realnu šansu da prođu "Kengure" i onda se preko Hondurasa dokopaju Mundijala. Ali, eto, Iran je remijem protiv Sirije odlučio drugačije.

Prošle kvalifikacije, one za Katar su bile najlošije, ostali su iza Saudijaca, nisu uspeli ni da budu jedna od pet drugoplasiranih ekipa, pa nije bilo ni treće runde.

Ali, sada imaju šansu.

Naime, Uzbekistan je pokazao da ima dobar tim kada su u drugoj fazi odigrali dva puta nerešeno sa Iranom i imali isti broj bodova kao "Tim Meli".

To im je donelo grupu opet sa Iranom, ali i Emiraćanima, Katarom, komšijama iz Kirgistana i slabašnom Severnom Korejom. Odlično su počeli, na klupi je Srećko Katanec koji zna kako se stiže do Mundijala, dobili su Severnu Koreju, Emirate i remizirali sa Iranom, nisu primili gol. To je opravdalo nadimak "Italija Azije" jer imaju slične boje i tradicionalno igraju defanzivno. Zahvaljujući kiksevima zalivskih zemalja, pozicionirali su se na drugom mestu. Poraz od Katara je pokvario planove, ali i dalje imaju +3 u odnosu na ovog rivala. Inače taj poraz u Dohi je usledio u 102. minutu, iako su se vratili iz minusa od dva gola.

No i dalje "čopor" drži sudbinu u svojim rukama. Jer, u utorak bi trebalo da dobiju na neutralnom terenu u Laosu Severnu Koreju, a Emirati i Katar igraju između sebe u Emiratima. Pa onda, Uzbekistan dočekuje Kirgistan, a kasnije, u junu će u poslednjem kolu Katar u Taškent. Pa kada sve pogledate, šest bodova iz naredna dva meča, pogotovo ako Katar ne pobedi u Emiratima, bi širom otvorili vrata direktnog plasmana u Ameriku.

Najveću zvezdu tima znate, Eldor Šomurodov, dugo je u Italiji, sada je u Romi. On je i najbolji strelac u istoriji zemlje, postigao je više od 40 golova za nacionalni tim. U jačim ligama igra i mladi štoper Kušanov iz Lensa, ali on je još kao omladinac otišao u Belorusiju, pa odatle na zapad. Par igrača je u Turskoj, odatle je iskusni Šukurov otišao po novacu  Saudi Arabiju ovog leta. Najtalentovaniji fudbaler je Fejlzulajev koji od prošle godine igra za CSKA, nekoliko igrača nastupa u jednoj od jačih liga Azije, iranskoj.

Sve u svemu, oni za ovaj nivo imaju kvalitet. Katanec koji insistira na čvrstini i defanzivi se odlično uklopio u zahteve tamošnjeg fudbala, ovo je njegov peti nacionalni tim, uz domovinu u dva navrata, vodio je Makedonce, Emirate, Iračane.

Ima ugovor do 2025. ali izvesno je, ako odu u Ameriku, moći će da napiše cifre na blanko ček.

Šta nas još čeka u utorak. Japan bi trebalo da rasturi Kinu u gostima, mnogo su jači, iako su Kinezi neočekivano slavili u Bahreinu. I Iran će pobediti Kirgistan, ali su to male kvote, verovatno će i Persijanci sačuvati mrežu.

Malo golova su ono što treba juriti, recimo između Bahreina i Australije i duelu Omana i Iraka koji je veoma bitan. Činjenicu da glavni rivali igraju između sebe bi mogli da iskoriste Jordanci, Kuvajt nam se ne sviđa, gosti bi mogli da neporaženi odu sa ovog gostovanja.

Kina se sa dve pobede vratila u igru, u grupi C će biti napeti, Japan je tu neprikosnoven, ali Saudi Arabija koja je posle smene Manćinija sačuvala remi bez golova u Melburnu ima šansu da pobedom u Indoneziji pobegne rivalima. pogotovo ako Australija ne dobije Bahrein. Tu su svi u igri za drugo mesto i direktan plasman, Indonežani recimo nemaju pobedu, ali su tri puta remizirali.