Bajer – čudo farmacije na bazi fudbala

Druga polovina osamdesetih godina prošlog veka poslužila je kao doba pune afirmacije Bajera iz Leverkuzena, koji se u najviši rang nemačkog fudbala vratio 1979. godine. Trener „Farmaceuta“ u to vreme bio je pokojni Vilibert Kremer, koji u godinama koje su usledile nije uspeo da u potpunosti afirmiše Bajer u elitnom društvu nemačkog fudbala.

To će u sezoni 1983/84 pokušati da ispravi njegov naslednik Detmar Kramer, ali će ga svega četiri boda deliti od istorijskog plasmana u evropska takmičenja.

Ono što nije uspeo Kramer učiniće Erih Ribek, čije će tri godine boravka na mestu trenera Bajera (1985-1988) ostati upamćene kao doba potpunog procvata kluba. Bio je to uspon tima koji je decenijama bio u senci Kelna i Borusije Menhengladbah, sinonima za fudbal u saveznoj državi Severna Rajna-Vestfalija.

Sa svega bodom više od daleko evropski priznatijeg Hamburgera, Ribekov Bajer je u sezoni 1985/86 prvi put u istoriji izborio plasman u UEFA takmičenja.

Vatreno krštenje u Evropi imali su od prve runde Kupa UEFA. Svi kojima su mile Bajerove boje, a mogu se pohvaliti pozamašnim životnim iskustvom, pamtiće dok su živi septembar 1986. godine.

Bajer je u dve utakmice bio bolji sa čak 7:1 od švedskog Kalmara i malo je nedostajalo da premosti i narednu prepreku. Bolja u drugom kolu bila je češka Dukla samo zahvaljujući golu u gostima.

To nije mnogo omelo Ribekov tim pošto su prvenstvo Nemačke takođe okončali na šestom mestu, što im je omogućilo da na jesen ponovo krenu sa istog mesta u evropsku odiseju.

Ona je potrajala sve do čuvenog finala Kupa UEFA protiv Espanjola. Dueli protiv španskog kluba ostaće upamćeni po antologijskom preokretu Bajerovih igrača. Prvi meč u Barseloni završen je rutinskom pobedom domaćina 3:0, ali je revanš na „Baj Areni“ pokazao svu snagu tima sačinjenog u najvećoj meri od Nemaca.

Golovima Tite, Falka Geca i Ča Bum-Kuna, Bajer je vratio tri gola zaostatka za Espanjolom, a potom je uz samo jedan neiskorišćen penal doneo u klupske vitrine prvi evropski trofej.

Na putu do velikog uspeha pred Ribekovim izabranicima padali su bečka Austrija, Tuluz, Fejenord, Barselona, Verder i naposletku spomenuti Espanjol.

Ne računajući lagani prolazak protiv Austrije, sve ostale utakmice pokazale su izuzetnu takmičarsku spremnost „Farmaceuta“ i snagu da se na pravi način pokažu u trenucima kada je rezultat prioritet nad igrom.

To se videlo već u drugoj rundi kada je vezista Kristijan Šrajer u 80. minutu doneo prolaz protiv Tuluza pošto je prvi duel u Francuskoj završen 1:1.

Bajer je u trećoj rundi ispustio dva gola prednosti na čuvenom De Kujp stadionu u Roterdamu, odigravši 2:2 protiv Fejenorda, a posao u revanšu bio je završen kada je Gec u 30. minutu odveo nemački tim u četvrtfinale.

Tu ga je čekala moćna Barselona sa internacionalcima Berndom Šusterom i Garijem Linekerom.

Prvi meč u Leverkuzenu završen je bez golova, a junak revanša u Kataloniji bio je Brazilac Tite, koji je na početku sezone stigao iz Vasko da Game kao drugo najskuplje pojačanje.

Golu je prethodio gubitak lopte Šustera na sredini terena, a Tite je iskoristio nesmotrenost Zubizarete i pripucao loptu za veliko slavlje nemačkog tima protiv ekipe Luisa Aragonesa.

Usledilo je nemačko polufinale i napeti dueli protiv Verdera iz Bremena, budućeg šampiona Nemačke.

Prvi meč u Leverkuzenu završen je pobedom Bajera od 1:0, golom defanzivca Alojza Rajnharta, a revanš u Bremenu je završen bez golova, pa su „Farmaceuti“ otišli u veliko finale gde su uzeli jedini evropski trofej u klupskoj istoriji.

Bio je to četvrti trofej nemačkih klubova u Kupu UEFA, osam godina nakon što je ovaj pehar završio u rukama fudbalera Ajntrahta iz Frankfurta i svega pola decenije pošto je Hamburger osvojio Kup šampiona.

Sjajni Bajerovi rezultati te sezone nisu prošli neopaženo pa je već na leto 1988. godine Gec prešao u rivalski Keln, a Titea kupila italijanska Peskara.

Iz Hamburgera je stigao nemački golgeter Manfred Kastl, ali je usledilo pravo rezultatsko razočarenje zbog eliminacije od portugalskog Belenenšea već u prvoj rundi Kupa UEFA.

Istorijsko peto mesto u Bundesligi u sezoni 1989/90 omogućilo je povratak u Evropu nakon godinu dana pauze i blagi iskorak u odnosu na postšampionski period.

Tim Jirgena Gelsdorfa na bolan način eliminisan je u trećoj rundi od danskog Brondbija pošto je prethodno bio bolji od Tventea i GKS Katovica.

Usledile su prilično zadovoljavajuće devedesete godine kada je Bajer postao jedan od respektabilnijih klubova u Nemačkoj. Veliki doprinos u tom periodu dao je srpski trener Dragoslav Stepanović pod čijim vođstvom su „Farmaceuti“ završavali u samom vrhu nemačkog fudbala.

Popularni Stepi vodio je Bajer u sezoni 1993/94 do visokog trećeg mesta u Bundesligi, a taj period ostaće upamćen i po čuvenim utakmicama protiv Benfike u četvrtfinalu Kupa pobednika kupova.

Nakon 1:1 u Lisabonu u prvom duelu, usledio je nezaboravni revanš 15. marta u Leverkuzenu u kojem je viđeno čak osam golova. Meč je završen 4:4, pa je Benfika zbog pravila o golu u gostima otišla dalje.

Te sezone Bajer je imao strahovito dobre napadače poput legendarnog Ulfa Kirstena i Brazilca Paula Serža koji je u milionskom transferu stigao iz Korintijansa.

Bajer je golovima Kirstena i Pavela Hapala imao prolaz sve do pet minuta pre kraj utakmice kada je Vasili Kulkov odveo Benfiku u polufinale gde će biti poražena od Parme.

Upravo će sjajni italijanski tim naredne sezone biti bolji od Bajera u polufinalu Kupa UEFA i osvojiti prvi od dva trofeja ovog evropskog takmičenja. Bilo je to u sezoni 1994/95 kada se na klupu „Farmaceuta“ vratio legendarni Ribek, a do polufinala protiv Parme nemački tim je ličio na mašineriju koju nema ko da zaustavi.

Već u prvom kolu protiv PSV-a video se vrhunski fudbal pošto je viđeno čak devet golova uz pobedu Bajera od 5:4. Het-trik Kirstena bacio je u senku majstorije neverovatnog Ronalda.

Bajer je u Ajndhovenu odigrao meč bez golova i otišao u drugu rundu gde je rutinski eliminisao Honved. Usledile su lagane eliminacije Katovica i Nanta, a onda se na putu do drugog evropskog finala isprečila Parma u čijim redovima je dominirao Kolumbijac Faustino Asprilja.

Usledila je blaga kriza rezultata, pa veliki povratak u Evropu na čelu sa trenerom Kristofom Daumom, kojeg će samo loša sreća sprečiti da Bajeru donese prvi trofej šampiona Nemačke.

Bajer će u sezoni 1997/98 prvi put igrati u Ligi šampiona gde će u grupi sa Lirsom, Monakom i Sportingom izboriti četvrtfinalne duele protiv Real Madrida koje će rutinskom pobedom u revanšu 3:0 završiti u korist kraljevskog kluba.

Isti rivali će se četiri godine kasnije ponovo sastati u velikom finalu Lige šampiona 2002. godine, a Real Madrid je ponovo bio uspešniji antologijskim golom Zinedina Zidana u 45. minutu utakmice za konačnih 2:1.

Bila je to sjajna generacija Bajerovih igrača sa Kirstenom i Oliverom Nojvilom u napadu i Mihailom Balakom kao najboljih strelcem tima u svim takmičenjima. Na putu do finala pred „Farmaceutima“ su padali engleski velikani Mančester junajted i Liverpul, dok su prethodno iza sebe ostavljali timove poput Deportiva, Arsenala i Juventusa.

U 21. veku Bajer je u nekoliko navrata igrao četvrtfinala Kupa UEFA/Lige Evrope, a led je konačno probio Ćabi Alonso koji drugu uzastopnu sezonu igra polufinale protiv Rome.

Prethodne sezone su ga nijanse delile od finala, a sada posle rimskih 2:0 u prvoj utakmici ima lepu priliku da u Leverkuzenu overi kartu za Dablin. Raspoloženje pred dolazak Rome je veće jer je u prvenstvu ubedljivo savladan Ajntraht iz Frankfurta sa visokih 5:1.