Bajern protv Reala - Fudbalska istorija i kako je Mateus “preživeo” pokušaj ubistva

Nema nikakve sumnje da je sudar Reala i Bajerna derbi četvrtfinala LŠ. Što će reči fudbalska aristokratija će se sudariti u top osam i nastaviti, ili bolje da kažemo intenzivirati rivalstvo koje traje punih pola veka.

Baš toliko je prošlo od prvog susreta ovih timova, radilo se o polufinalu. Taj bavarski drim-tim sa već iskusnim Gerdom Milerom, golmanom Majerom, Švarcenbekom, van vremenskim Kajzer Francom, Ulijem Henesom ali i novim zvezdama Rumenigeom, ali i novom zvezdom Rumenigeom je bio prejak za "Los Blankose". Pred 110 000 ljudi odoleli su u Madridu, iako je Martinez savladao Majera na startu. Gerd Miler je pravio razliku, prvo je utišao špansku prestonicu, a onda u revanšu na "Olimpiji" dva puta matirao tim na čijoj je klupi sedeo Miljan Miljanić i odveo Nemce u finale na "Hamdpden". Tamo je pao Sent Etjen, Ivana Ćurkovića je savladao veteran "Bule" Rot što je bila treća titula prvaka Evrope u nizu za Bajern.

Od te sezone, do sada, Bavarci su protiv Reala odigrali čak 28 mečeva i mada Real ima pozitivan skor, bilo je utakmica u Kojima su oni izvlačili deblji kraj. U ovom veku timovi su jasno konstatna u Ligi šampiona i to u završnicama. Početkom veka, 2000. godine igrali su čak četiri puta, Bajern je dominirao u grupnoj fazi, toj početnoj verziji "Galaktikosa" su spakovali osam golova u dve utakmice. Šol, Efenberg, Cikler, Elber su izbušili mlađanog Kasiljasa. San Iker je primio gol po meču te sezone, ali je u te dve utakmice vadio loptu iz mreže osam puta!

No, Real je najbolje sačuvao za nokaut fazu. Anelka i Jeremis autogolom su srušili Bavarce, u revanšu je Anelka zatresao mrežu Olija Kana u porazu od 1:1, dovoljno da "Los Blankosi" odu na Sen Deni gde su rasturuli zemljake iz Valensije.

Bilo je u sledećim godinama sudara dva diva, Bajern se odmah 2001. revanširao duplom pobedom, dva od tri gola delo su Đovanija Elbera, posle toga se nemački klub popeo na vrh Evrope, i oni protiv Valensije. U stvari to je bila i prva titula Bajerna posle pomenute 1976.

Nastavljen je "smrtonosni ples" Titana i naredne godine, treći put u nizu su se sudarili, četvrtfinale, sada je već Zidan u to vreme najbolji igrač na svetu vodio Madriđane. Prvi meč u Minhenu pripao je Bajernu, iako je Real rano poveo golom Džeremija, Efenberg i Pizaro su sa dva gola u poslednjih 10 minuta okrenuli. Ali, taj Bajern je već bio na silaznoj putanji, Real je revanš dobio golovima Iguere i Gutija u poslednjih 20 minuta, videli smo pravu tuču u završnih pola sata, Braco Salihamidžić je dobio i crveni. Posle su "BelI" preko Barse i onom golčinom Zidana u finalu protiv "Neverkuzena" stigli do evropske titule, jedina koju je ta verzija "Galaktikosa" osvojila.

I dve godine kasnije je Real izbacio Bajern i to u osmini finala. Roberto Karlos je na "Olimpiji" u Minhenu poništio Roja Makaja, revanš je rešio neizbežni Zidan. Ali, Real nije otišao daleko pali su protiv Monaka što je bilo ogromno iznenađenje i uticalo na otkaz Karlosu Keirošu koji je prethodnog leta stigao sa Bekamom na "Bernabeu".

"Galaktikosi" su, ona prva verzija prvog Florentinovog mandata otišli u istoriju, ali je u onom među-periodu kada je Kalderon bio predsednik Real naleteo na Bajern u osmini finala. Oba tima su dobila kod kuće, Real je vodio u Madridu 3:1, ali je Mark Van Bomel ublažio poraz. To je bio, ispostaviće se, ključ. Iako je Van Nistelroj sa penala u finišu smanjio na 2:1, Real nije postigao drugi gol, Bavarci su na više golova u gostima prošli dalje.

Ali, vratio se Perez, vratili su se i "Galaktikosi", ona nova verzija sa Ronaldom, Benzemom i ostalima. Pet godina je Real čekao i opet ispao. Ovo je bila prava drama, Murinjo na jednom, Hajnkes na drugoj strani. Mario Gomez je doneo u 90. minutu na "Alijancu" pobedu od 2:1, Real se revanširao istim rezultatom. Činilo se da će Murinjov tim zgromiti Nemce kada je Ronaldo dva puta u 15 minuta matirao Nojera, ali ne otpisujte Germane. Uspeo je Roben sa penala da smanji. Posle 120 minuta nije bilo pobednika, ređali su se promašaji na penal lutriji, Ronaldo, Kaka i Ramos na kraju su promašili, jedini će gol dati Ćabi Alonso i otići godinu dana kasnije u Bajern.  Ipak, ni taj trijumf nije promenio ništa, Bavarci su bili drugi u ligi, izgubili finale kupa i finale LŠ na svom terenu od "labuđeg peva" Čelsijeve generacije na zalasku.

Bajern će osvojiti triplu krunu naredne sezone, a onda 2014. sa Pepom na klupi biti deklasiran protiv Anćelotijevih "Kraljevića". Naime, Real je dobio sa 1:0 u Madridu, Benzema je bio razlkika. I kada se očekivalo da Bavarci uzvrate, usledilo je blamiranje, dva gola Ramosa, pa još dva Ronalda, u prvih pola sata je bilo 3:0.

 I tri godine kasnije sa Zidanom koji je kao trener nastavio da progoni Bajern, Real je u četvrtfinalu izbacio Nemce.

Kakva je to drama bila! Vidal je promašio jedan od dva penala, Ronaldo dao dva gola, pa su Španci dobili sa 2:1, imali i igrača više posle sat jer je Martinez dobio dva žuta. Kada se očekivalo da završe posao, Ramos je dao autogol, Nemci su dobili sa 2:1 i meč je otišao u produžetke. Ali u dodatnih 30 minuta, Ronaldo sa dva gola i Asensio su doneli ubedljivih 4:2. Bio je to preludijum ka novoj tituli prvaka Evrope, preko Atletika i Juventusa u Kardifu.

Naredne godine u polufinalu opet je prošao Real, Marselo i Asensio su okrenuli u Minhenu, u revanšu je Bajern poveo, pa Benzema dao dva gola, na kraju je 2:2 bilo dovoljno Madriđanima za finale i novu krunu, protiv Liverpula.

I naposletku, poslednja Realova titula iz 2024. Bajern je bio rival u polufinalu, posle preokreta Bajerna, Vini Žunior je spasao sa penala goste poraza. Onda u revanšu je Dejvis doveo Bajern na korak od finala, u ludoj zavšnici je Žoselu, heroj te sezone obezbedio sa dva gola finale. "Džoker" je otvorio vrata nove krune, ovoga puta na "Vembliju" protiv Dortmunda gde su Karvahal i Vinisijus u poslednjih dvadesetak minuta prelomili za favorite. 

Ali, većini ovih stvari, naši mlađi čitaoci su prisustvoali. Verovatno najsnažnija slika za one starije, sredovečne i matore je "pokušaj ubistva" nad Lotarom Mateusom u duelu osamdesetih.

Iza svega stoji Huanito, poštovan i voljen u Realu, omražen kod svih drugih. 

Pomenuti Huan Gomez Gonzales nas je napustio već u 37. godini života, Real se oprostio od njega kao od heroja, ako gledamo brojke on jeste legenda i španskog fudbala, ali sve to je nekako sam uspevao da potisne. Ovo nije naš zaključak, sam Huanito je govorio u današnjeg fazonu, "u meni se bore dva Vuka". Onaj ružniji i krvoločniji je umeo da prevlada. Na početku karijere je ovaj Andalužanin sam falsifikovao papire tamo krajem šezdesetih da bi mogao da igra za omladinski tim i sebi prokrči put ka seniorskom fudbalu. Pomagalo je to što je bio sićušan (otud i deminutiv u nadimku) uspeo je da se dokopa Reala posle dobre četiri sezone u Burgosu u provinciji. Nosio je deset godina beli dres, igrao i finale EP 1984. Bio je deo, kao veteran već "Kvinte du Butre" one legendarne generacije čiji je frontmen bio Butragenjo. Oni su vratili primat u Španiji Realu, osvojivši pet titula prvaka u nizu, u drugoj polovini osamdesetih. Bile su to prve krune za "Kralja" u deceniji, mada je Huanito osvojio i prethodne tri od 1978. do 1980.

Ali, Real se definiše titulama prvaka Evrope. Vujke Boškov je izgubio finale 1980. protiv Liverpula, ali od 1986. (prethodnog maja je Real osvojio UEFA kup) u dvomeču protiv nedoraslog Kelna, velika generacija nije uspela da se dokopa "klempavka". I te prve sezone Huanito se obrukao najviše u karijeri. U polufinalu je rival bio Bajern. Prva utakmica je završila 4:1, a već posle 40 minuta su Španci ostali bez Huanita i Mina. Već tada je bilo 2:0, došlo je do duela na sredini, Mateus je ostao na zemlji, a onda je Huanito učinio nezamislivo. Iz sve snage je pred sudijom nagazio Mateusa kopačkom po licu. Isključen je, do kraja je bilo 4:1, iako je Butragenjo smanjio prvo na 2:1, pa je sve bilo praktično rešeno u prvoj utakmici.

UEFA je reagovala, Huanito dobija pet godina zabranje igranja u evro-kupovima. Reagovao je i Real, već na leto je otpušten, završio je u Malagi gde je igrao dve sezone, u jednoj pobedi od 5:1 Andalužana nad Realom je dao gol svom dugogodišnjem saigraču Paku Buju. Posle dve sezone se povukao, a stradao je tragično već početkom devedesetih kada se u Meridu gde je živeo vraćao sa "Bernabeu", Real je igrao protiv Torina u kupu UEFA. Kako rekosmo Real se od palog sina oprostio uz počasti.

Inače, Mateus je u autobiografiji napisao da se plašio da će ga Huanito ubiti, njegovi saigrači su kasnije pričali da se tresao posle meča od straha. Zanimljivo da mu se Huanito izvinio, što Nemac prvo nije prihvatio ali su kasnije par godina zakopali ratne sekire. Huanito se do kraja svog kratkog života kajao zbog divljačkog gesta i navodno je navijao žestoko za Mateusa i Bajern u finalu. Nije im se dalo, Mađerova peta i Porto su sprečili Bavarce da se posle 11 godina vrate na tron, moraće da čekaju do pomenute 2001.

Inače, "Butrina" generacija je posle tog ispadanja napala još tri puta najveću titulu. Sledeće sezone su ispali na gol u gostima od PSV, pa ih je dve godine u nizu, u polufinalu opet, pa u osmini finala prošao Berluskonijev Milan. Ko zna, da je Huanito ostao...

U svakom slučaju gledaćemo novi klasik. Real mnogi nisu očekivali ovde posle svih lomova. Loša uvertira za njih je bio poraz na Balearima, sada kasne za Barsom sedam bodova i LŠ ostaje jedina nada. Bajern se trka sam sa sobom, pusti rivala na neki način pa okrene kao u subotu u Frajburgu.

Neke mečeve obradićemo u drugim rubrikama, ovde da dodamo golove u nastavku u Lisabonu, posle poraza u finalu LK, Arsenal je ispao i u FA kupu od Sautemptona, ali domaći kupovi su ipak manje važna stvar, cilj je naravno titula, ali favoriti su i za polufinale LŠ, gde su bili prošle godine.