Bajernov het-trik

Bajern je ima dosta velikih timova kroz istoriju, ovaj sadašnji je u prošloj sezoni osvojio bukvalno sve, dodao i svetsku titulu. Onaj prethodni veliki se dokopao na Vembliju titule prvaka Evrope protiv Dortmunda, onaj sa početka veka stigao do krune, podigavši glavu nakon onog šokatnog poraza od Junajteda, 1999. godine.

Svaki je na svoj način ostavio trag u evropskom fudbalu, ali niko kao Bavarci iz sedamdesetih, jer većina tih igrača je dominirala i na reprezentativnom planu, to je bila okosnica Zapadne Nemačke koja je slično Špancima početkom ove decenije držala u svom vlasništvu i evropsku i svetsku krunu, iz 1972. odnosno 1974. godine.

I ne samo to, iako suočeni sa najboljim Gladbahom svih vremena držali su pod gvozdenom pesnicom Nemačku nekoliko godina, Bekenbauer je bio lider tima, osovinu su činili golman Sep Majer, Pol Brajtner i kralj strelaca Gerd Miler.

Taj Bajern je na tronu nasledio Krojfov Ajaks, a prethodio velikom Pejslijevom Liverpulu, tri godine u nizu nemački klub je osvajao titulu prvaka Evrope. Postali su prvi nemački klub koji se popeo na krov Evrope, za njima su sledili Hamburger početkom osamdesetih i Dortmund u poslednjoj deceniji prošlog veka.

Danas zvuči nestvarno, ali Bajern nije bio deo Bundeslige u prve dve godine sadašnjeg formata, Ali, oni su se domogli nemačkog kupa i onda na volšeban način, ne samo odbranivši kup, stigli i do prvog evropskog trofeja u prvom pokušaju. Bio je to KPK, predvođeni legendarnim „Čikom“, Zlatkom Čajkovskim sa klupe, „Crvenio“ su preko Tatrana, Šamroka, tada mnogo slavnijeg Rapida, Standarda iz Liježa i Rendžersa stigli do trofeja. Protiv Austijanaca su slavili nakon produžetak, prvi meč u Beču si izgubili sa 1:0, a u finalu su favorite Gerse srušili praktično na domaćem terenu u bavarskom Nirnbergu golom Rota posle 110. minuta igre. I to je bilo rađanje najjačeg Bajerna u istoriji.

Bajern je u pet godina kupa podigao četiri pehara, a onda krajem šezdesetih otvorio svoj konto u Bundesligi. Od te 1969. godine do dana, dakle za nešto više od pola veka, bili su prvaci 29 puta. Imaju jednu predratnu titulu iz 1932. ali to nije bila Bundesliga po sadašnjem sistemu već niz takmičenja po pokrajinama umiruće Vajmarske republike.

Pisali smo već o prvom evropskoj tituli, ali i ugla poraženog Atletika. Bajern je bio na ivici provalije kada je Švarcenbek 12 sekundi pre kraja raspalio po lopti, savladao Rejnu i doneo novi meč, u ponovljenoj utakmici, Nemci su pocepali „Jorgan“ bilo je 4:0.

Nakon toga, usledile su dve odbrane evropske krune.

Te 1975. klub je imao problema u šampionatu, tokom sezone je smenjen Udo Latek, ali su ipak ponovo bili prvaci Evrope.

Šta se dogodilo te sezone?

Izgubili su Superkup od kijevskog Dinama, na Interkontinentalno finale nisu ni otputovali, odnosno odbili su da idu u Južnu Ameriku, nije im se isplatilo, u Bundesligi su tokom većeg dela sezone bili van top pet, ali je posle odlaska trenera, Ditmar Kramer stabilizovao ekipu, izgubili su samo dva puta u drugom delu šampionata i završili kao sedmi

Dve pobede nakon zemljaka i komšija iz DDR Magdeburga, otvorile su sezonu, da bi u četvrtfinalu pao sovjetski prvak, jermenski Ararata. U polufinalu su Bekenbauer i Dornberger rešili pitanje prolaska, posle remija na severu Francuske sa Sent Etjenom. Činilo se da je to finale pre finale, ispostavili se da je tako, Lids je imao najbolji i najomraženiji tim Engleske sa Donom Rivijem u tom vremenu, ali Bajern je dobio finale u poslednjih 20 minuta, golovima Rota i Gerda Milera.

Sledeće sezone usledio je het-trik, iako u Bundesligi ponovo izostala titula. U kupu su izgubili i polufinale protiv HSV, Gerd Miler je promašio penal, u finišu, a onda su u nadoknadi primili gol i tu ostali kratkih ruku. No najveća nagrada je ponovo završila u Minhenu, i

U KEŠ je Bajern lako prošao Ženes Eš iz Luksemburga, pa Malme, da bi posle remija u Lisabonu u sudaru sa Benfikom, rasturili portugalskog prvaka, bilo je 5:1 u revanšu, oporavio se Gerd Miler, dao dva gola u tom meču. U polufinalu derbi sa Realom, Milerov zlatni gol u Madridu, u revanšu pred rasprodatom „Olimpijom“, kralj golgetera je dao još dva gola za pola sata i trasirao put u Glazgov.

Tamo ih je čekao Sent Etjen, najbolji francuski tim tog vremena, sa Ćurkovićem na golu i Platinijem, Rot, čovek koji se specijalizovao za golove u finalu je savladao jugoslovenskog čuvara mreže i doneo pehar, kao i u KPK osam godina ranije. Zvali su ga „Bik“ zbog neverovatne fizičke snage, Franc Rot, koga se malo ko danas seća je 12 godina igrao za Bajern, preko 320 mečeva i 72 gola. On nije bio napadač, već vezni fudbaler, ali je nekako uvek ostajao u senci Milerovih golova i Brajtnerovog liderstva na sredini. Ipak, osvojio je sve, 13 trofeja sa Bajernom, u tri od četiri evropska finala bio je strelac.

Zanimljivo da je titula iz 1974. bila poslednja u Bundesligi za dugo vreme jer je Gladbah sa svojim „Ždrebcima“ preuzeo primat. Već sledeće godine tim je počeo da se osipa, Kramer je izgubio posao, na njegovo mesto je stigao Mađar Đula Lorant, koji je sa Ajntrahtom imao dobru sezonu. Nije se dugo zadržao, nasledio ga je Pal Černai, četvrto mesto nije zadovoljavalo ambicije Bavarac, došlo je do smene generacija, novi vođa napada bio je Karl Hajnc Rumenige. Post je konačno prekinut titulom iz 1980. Posle pet godina prošli su prvi kroz cilj, ali su u Evropi eliminisani od Ajntrahta u kupu UEFA. Ovaj trofej će čekati još 16 godina kada je Klinsmanova generacija kompletirala zbirku evropskih pehara.