Benfika - “Trnova ružica” evropskog fudbala

 Kada je Rui Košta imao 16 godina, u proleće 1988. bio je u bolnici zbog problema sa slepim crevom. Njegov tim, Benfika se našao u polufinalu KEŠ posle pune dve decenije. Iako mu lekari nisu dozvolili da izađe, pobegao je iz bolnice i našao se na tribinama "Luža" sa 120 000 ljudi. Benfika je tukla ekipu Steaue golovima Ruija Aguaša sa 2:0, u prvom meču je bilo bez golova u Bukureštu i otišla u finale. Euforija se razlila Lisabonom kada su saznali da ih u finalu čeka PSV koji je uspeo da zbog gola u gostima eliminiše Real.

I Benfika je bila favorit u tom finalu, tim pre što "Filipsovci" nisu od četvrtfinala pobedili nikoga. Ali, sačuvali su mrežu i na "Rajnekeru" u Štutgartu i posle 13 penala i promašaja Veloza, svog kapitena (jeste, u pitanju je otac Migela Veloza koji je sada u Veroni, a igrao je i za reprezentaticiju, Sporting, Đenovu), PSV je odneo krunu u svoj maleni Amsterdam. I tako je propala najbolja šansa za Benfiku da sruši prokletstvo Bele Gutmana. Istina, dve godine kasnije oni su stigli u novo finale, samo sa druge strane je bio Milan. I držali su se dobro protiv aktuelnog šampiona, ali je Frank Rajkard dao jedini gol te večeri na "Prateru".

Rui Košta nije bio u timu, iako talentovan te godine je bio u Fafu, trećeligašu na pozajmici, da ohladi glavu, spusti se na zemlju i dobija batine svake nedelje u "kaubojskoj ligi". Danas je on predsednik kluba, zamenio je čoveka koji ga je doveo Luisa Felipea Vieiru, ovaj biznismen i dugogodišnji prvi čovek je morao da ode zbog korupcije. Tako je legendarni fudbaler Milana i Fiorentine postao prvi čovek "Orlova", ali velika vremena su prošlost.

Malo timova na Starom Kontinentu ima takav pedigre kao Benfika. Na kraju krajeva, ako je Real obeležio prvih pet godina u KEŠ do početka šezdesetih, sledećih pet je pripalo ekipi Benfike koja je igrala četiri finala u pet godina, dobila prva dva,a onda izgubila od Milana, pa Intera. Posle im je prešlo u naviku, pehar im je izmakao 1968. pa onda u pomenutim finalima protiv PSV i Milana. I pride su izgubili UEFA kup od Anderlehta 1983. i dva finala Lige Evropeod Čelsija 2013. i godinu dana kasnije na penale od Sevilje. Kada se tako pogleda, od kluba iz Lisabona, više puta u finalima pao je jedino Juventus, koji je sedam puta gubio meč za titulu prvaka Evrope.

Ali, sada je to prošlost, čak i ovo četvrtfinale protiv Liverpula gde će put Benfike najverovatnije biti završen je samo izuzetak. U Lisabonu kažu da je zadatak koji je bio težak da se dokopaju nove šanse da prekinu prokletstvo postati još teži zbog nekoliko stvari.

Prvi je Bregzit, sada mnogo teže prodaju najbolje igrače u Englesku. Primer Benfike je simptomatičan, poslednje što su uspeli je pre dva leta da pošalju Rubena Diaša u Siti, od tada je sve stalo, delom i zbog korone. Nevolja je i rat u Ukrajini koji je ne samo izbrisao Šahtjor i Dinamo kao potencijalne kupce, već i ruske klubove koji sada neće ulagati. Ove godine navršava se decenija od kada su Aksela Vitsela prodali Zenitu za 40 miliona evra, tako nešto danas je nezamislivo. Letos je Šahtjor kupio Pedrinja za 18 miliona i to bi bilo to. Na sreću, plasman u četvrtfinale je ove godine doneo oko 65 miliona evra što će olakšati muke. Ali, ovo je užasna sezona u domaćem fudbalu za najtrofejniji klub Portugala. Naime, oni su davno van trke za titulu, biće treći, recimo i to da su uspeli da izgube od Brage posle sedam i po godina, da su u kupovima ostali bez trofeja. U Liga kupu ih je dobio gradski rival Sporting u finalu krajem januara, a u kupu ih je preslišao Porto. Tako su devalvirani uspesi u Evropi, recimo prva pobeda nad Barselonom u evro kupovima od početka šezdesetih i prvi trijumf u Amsterdamu ikada.

Kada govorimo o domaćem fudbalu ovo liči na najgoru sezonu za klub u poslednjih 15 godina. Naime, oni su tafa bili četvrti u prvenstvu, sadašnji selektor Santoš je smenjen krajem avgusta, Kamačo je trajao do marta, a klupski čovek i nekadašnji kapiten Šalana je završio sezonu. Pa, ima sličnosti, na klupi je umesto Žorža Žesusa čiji se povratak završio neslavno, Nelson Verisimo koji je takođe klupski trener, iako je zaustavio pad teško da će ostati, Benfika bi na leto mogla da dovede neko zvučnije ime.

"Orlovi" se uzdaju u akademiju na kojoj Rui Košta insistira. Jer, bez obzira što važi da Sportin ima bolju školu fudbala, ako se računaju poslednjih šest godina, "Seišal" fudbalska škola Benfike je donela oko 400 miliona od prodaje igrača, što je svetski rekord. Ali, prodaja naravno oduzima šansu za borbu za velike stvari u Evropi. Navijači su sigurni da bi strano ulaganje u klub što je retkost u portugalskom fudbalu donelo boljitak.

Recimo, američki biznismen Džon Tekstor je želeo da kupi klub i da ga probudi (nazvao ih je uspavanim divom), ali od toga na kraju nije bilo ništa. Na kraju je uložio 100 miliona i postao treći deoničar Kristal Palasa.

Ali, možda je to jedino rešenje za portugalske klubove, Estoril su kupili Španci, istorijski značajna Kasa Pia je u rukama Amerikanaca, a Tondela pregovara sa vlasnicima brazilskog Flamenga.

Za Benfiku to je u uslovima manjeg protoka transfer kapitala i eventualno ambicije da zadrži isti tim nekoliko godina mogućnost koju moraju da pretvore u realnost.

Inače će se prokletstvo Bele Gutmana, ili bolje da kažemo 60-godišnji san “Trnove Ružice” evropskog fudbala nastaviti.