Betis i kup – Ima neka tajna veza

Autor: Ivan Cvetković
utorak 26.01.2021.
13:44
Izvor: Boris Jovanović

Lepa sećanja i dosta simbolike...

EPA-EFE/Jose Manuel Vidal

Povezane vesti

Verovali ili ne, postoji pesma navijača Betisa koja se, kada je „Benito Viljamarin“ pun razleže i na prvenstvenim utakmicama.

Naime, ¡A la Copa, a la Copa, mi Betis juega! je popularno skandiranje čitavog stadiona, jer Real Betis koji je u ovom veku u senci Sevilje svoje najveće uspehe upravo vezuje za ovo takmičenje.

Za njih je posebno, uspeli su da osvoje dva trofeja, a u neku ruku to predstavlja podsećanje i na slavne dane kada su bili mnogo biliži vrhu tabele.

Prvi trijumf iz 1977. ima posebnu simboliku za Betikose, naime tada je prvi put trofej posle Frankove smrti (zvao se trofej Generalisimusa) poneo sadašnje ime. Real Betis je podigao pehar u čast čoveka čiji prefiks nose, Te sezone su preživeli penale protiv Erkulesa, nadoknadili prednost Espanjola iz prve utakmice u polufinalu i onda bacili na koleno rekordera u broju kupova Atletik Bilbao.

O toj sjajnoj generaciji koja je dva puta stizala prednost Baska i nakon produžetaka uspela da posle penala donese prvi trofej u svoj deo Sevilje i danas vlada pravi mit. Bilbao je sa golmanom Iribarom, Danijem, Karlosom, Iruretom bio veliki favorit, Ali, na kraju je trofej otišao u Andaluziju, te sezone je Betis bio i peti na tabeli, i mada su od Baska izgubili oba meča u prvenstvu, smogli su snage da u najvećem meču svoje istorije stignu do velikog trijumfa.

Prošlo je gotovo trideset godina pre nego što su se opet radovali. Naime, silna ulaganja Manuela Ruiza de Lopere, svetski rekord za Denilsona krajem prošlog veka nisu se u potpunosti isplatili, navijači su sanjali velike snove, ali su „Zeleni“ u šampionatima igrali slabo, čak ispali u Segundu i odmah se vratili sledeće godine.


No, ta 2005. biće zapamćena kao godina velikog uspeha. Imali su sjajan tim, na klupi je bio Lorenco Sera Ferer, u timu su osim pomenutog Denilsona, bili njegovi zemljaci Rikardo Oliveira, Markos Asunsao i Edu, i naravno (zar postoji Betis bez njega, mlada zvezda Hoakin). Toni Prats na golu, Urugvajac Lembo, španski reprezentativac Alfonso Perez, spakovali su zaista strašan tim. Te godine je Betis bio zaista hit, u šampionatu su završili na četvrtom mestu na tabeli i prvi put učestvovali u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Izbacili su Monako koji je par godina pre toga igrao finale, zatim se našli u grupnoj fazi za Liverpulom, Anderlehtom i Čelsijem, izborili treće mesto, nastavili sve do osmine finala kada ih je eliminisala Steaua.

Ali, iako se možda navijači neće setiti te evropske odiseje, osvajanja kupa u prethodnoj sezoni svakako hoće.

Jer, Betis je ponovo morao protiv Bilbaoa i to u polufinalu. Dva puta je završeno bez golova, ali su se domogli utakmice za trofej posle penala. Tamo ih je čekala Osasuna.

U taj meč ušli su kao favoriti, ali daleko od toga da je bilo lako. Poveli su 15 minuta pre kraja golom Oliveire , ali je Džon Aloisi Australijanac timu iz Navare doneo produžetke.

Mirisalo je na nove penale, ali je heroj Betikosa Dani postigao nakon solo akcije gol za pehar. On je postao mit, a navijači se nisu naljutili na njega posle decenije u klubu, kada se pred kraj karijere sa Uelvom vratio na „Viljamarin“ i dao gol za pobedu gostiju.

Ostao je upamćen kao lokalni momak po najvažnijem golu u karijeri. Betis je devesetih izgubio jedno finale od Barse, a 1994. eliminisao baš Krojfovu Barselonu, ispao na penale od Saragose u godini u kojoj su završili u Segundi.

Samo, kup je sve, pa je jasno zbog čega Sosijedadu neće biti nimalo lako...

Ne propustite

Ne propustite

Preporuka za vas

WEB preporuke

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.