Boka u Kopa Libertadores - Finale kao navika!

 O Boki smo pisali na ovim stranicama, klub italijanskih iseljenika, uglavnom iz Đenove je vremenom izrastao u, kako kažu njihovi navijači, najveći na kontinentu. Nadimak Xeneizes je derivat ligurijskog narečja u Italiji i znači "Đenovljani". "Žuto-plavi" su dobili boje po brodu koji je uplovljavao u Buenos Ajres kada se većalo o osnivanju kluba. U pitanju je bio holandski jedrenjak u pomenutim bojama.

Uvek su povezivani sa siromaštvom, ti očevi osnivači Boke su bili i ribari, autohtono stanovništvo ih je gledalo sa prezirom, jer je dominantna hrana u Argentini, kao i sada uostalom, bila govedina, a ribu su jeli najniži slojevi. Sa ovim je povezan i stil Boke, dok rivalski River (i o tome smo pisali) forsira "Nuestru", argentinsko shvatanje lepog fudbala, klub sa "Bombonjere" je svoje pobede uvek pripisivao borbi, zajedništvu, ali i lukavosti.

Sa takvim stilom se može pobeđivati, klub je osvojio šest titula prvaka Južne Amerike, samo je Independiente uspešniji sa titulom više, ali je klub iz Buenos Ajresa poražen u još pet finala, najviše puta su od svih klubova Južne Amerike igrali za pehar,

Generacija iz šeszdesetih koja je bila emanacija argentinskog odustajanja krajem pedesetih, od lepog fudbala je zanimljivo bila sastavljena većinom od igrača koji su imali pasiju prema moru i ribolovu (simbolično, zaista). Oni su igrali finale još 1963. protiv Peleovog Santosa, izgubili su oba meča, a "Kralj" je dao pobedonosni gol u revanšu na "Bombonjeri". Heroj "Dose", odnosno 12. igrača kako sebe zovu navijači Boke, tog vremena, bio je Hoze Sanfilipo koji je legenda San Lorenca, ali je te sezone davao golove kao od šale. Već sledeće sezone su ga otpustili jer je večiti najbolji strelac šampionata izazvao incident protiv bivšeg kluba, pa je bio prinuđen da napusti zemlju, igrao je sezonu za Nasional u Urugvaju.

Boka je uspela da osvoji konačno Kopa Libertadores posle Independientea, Estudijantesa i Rasinga, ali pre Rivera u drugoj polovini sedamdesetih. Taj tim je posle majstorice tukao Kruzeiro na penale u Montevideu, golman Gati jedan od dvojice igrača koji su najviše puta oblačili dres kluba je odbranio poslednji penal za veliko slavlje. Sledeće godine je titula u Južnoj Americi odbranjena. Tada je bilo lakše, jer je šampion po pravilima direktno išao u polufinalnu grupi. Samo ta Boka je u društvu Rivera i Atletiko Mineira uspela da se domogne prvog mesta u polufinalnoj grupi i onda u finalu raznese Deportivo iz Kalija na "Bombonjeri" posle remija bez golova u Kolumbiji.

Nisu sledeće godine stigli do het-trika, iako su igrali finale, u 180 minuta protiv paragvajske Olimpije nisu dali gol, revanš u kome su jurili 0:2 iz Asunsiona se pretvorio u tuču, četiri crvena, dva velika sukoba, na startu i drugom poluvremenu, utakmica je jedva privedena kraju, a gosti su se radovali.

Onda su usledile sušne godine, ni kratki boravak Maradone nije puno promenio, a sreća za "Đenovljane" se promenila sredinom devedesetih. Tada je na čelo kluba stigao Maurisio Makri, verovatno najznačajniji predsednik Boke u novijoj istoriji i kasniji predsednik Argentine. Klub je bio njegov ogledni posao za ulazak u politiku i on je uveo novi način gledanja na igru. Ovaj biznismen koji je držao licence za proizvodnju Fiatovih i Pežoovih vozila u Argentini je početkom devedesetih kidnapovan od strane pobunjenih krugova u policiji i njegova bogata porodica je posle par nedelja platila otkup.

To što je uspeo u Boki, mnoge je čudilo, dolazi iz privilegovane elite, krugova desnog centra, takvi obično imaju prođu u Riveru. Ali, on je rezultatima pridobio radničku Boku. Doneo je jasan biznis sistem, uspeo da ih oslobodi dugova. Profesionalizovao je funkcionisanje kluba, decentralizovao sistem prodaje karata, uveo lože koje su kupovale kompanije, odveo marketing na do tada neviđeni nivo u argentinskom fudbalu.

Doduše, ništa od toga ne bi moglo da se desi da nije bilo rezultata.

Shvatio je da je jedini način da opstanu prodajom igrača. Zbog toga je posebna pažnja posvećena školi, a kupovao je mlade iz ostalih argentinskih klubova koje bi mogao da proda. Onda su sami fudbaleri hrlili na "Bombonjeru" jer je odatle bilo mnogo lakše ostvariti cilj, dokopati se Evrope.

U svojih 12 godina na mestu predsednika, prodao je igrače za oko 100 miliona evra (veliki novac u to vreme), a osvojio je 16 trofeja. Ključni potez bilo je dovođenje Karlosa Bjankija na klupu 1998. Pre toga, još od vremena "Maestra" Tabareza Boka je čekala titulu.

Bjanki je pobeđivao sa Velezom, ali njegovi kritičari su tvrdili da je samo nasledio veliki tim kao i u prethodnom klubu, odnosno da je profitirao od rada prethodnika Biljarda i Bijelse. Ali, zaboravlja se da je on pošto je otišao Maradona iz Boke, oterao i Kaniđu, prodao Latorea, oslobodio se i Fabrija, Nobija Solana i Kastilja, kako bi napravio čvrstu ekipu i ujedinio svlačionicu.

Uspeo je da pomiri sujete Skelota i Martina Palerma, okupio ih je u svlačionici i rekao da mogu da se mrze van terena, ali da će morati da igraju zajedno, ili neće biti deo Boke.

Pod njim je ne samo osvojena titula krajem veka, već je Boka uspela da ne izgubi 40 mečeva.

U pitanju je bila ekipa koja je sledila Bokinu filozofiju, tvrdo, odgovorno, primali su manje od gola po meču. Ali, imali su i genijalnog Rikelmea koji je bio mozak ekipe. Kako je rekao Horhe Valdano, Rikelme je delovao sporo, fudbaler iz nekog prošlog vremena. Ali, sa loptom je mogao sve. Važio je za majstora jedne od ključnih stvari u argentinskom fudbalu "la pause".

Nekada veliki Rikardo Bokini je bio najveći majstor "pauze", čekanja sa loptom da se napadač otvori i savršenog tajminga pasa. Upravo je Rikelme imao tu neverovatnu osobinu, pa iako je zbog sporosti delovao anahrono on je pravio razliku. Iako pred kraj karijere nije bio u dobrim odnosima sa Palermom, on je "El Loka" načinio jednim od najboljih strelaca u istoriji kluba, tačnije najboljim u ligi i drugim na večnoj listi iza Rikarda Sere.

Boka je 1999. završila kao prva u grupi, u osmini finala prošla Nasional, ali je izgubila prvi meč četvrtfinala od Rivera sa 2:1, "Zeke Saviola" je dao dva gola Oskaru Kordobi. Palermo je bio van terena zbog povrede pola godine, ali je svim silama pritiskao Bjankija da mu pruži šansu. Posebno ga je motivisao trener Rivera, Ameriko Galjego koji je izjavio da ako Palermo bude igrao, River će pozvati Enca Frančeskolija koji je u tom trenutku bio tri godine u penziji.

Bjanki je popustio, Palerma stavo na klupu, Rikelme je rasturio River, a Palermo uspeo sa jednom nogom, kako su govorili komentatori da posle lošeg šuta, baš tako prevari Viktora Zapatu i postavi konačnih 3:0. Taj gol u istoriji argentinskog fudbala postaje poznat kao "el gol de la muletas", odnosno "gol na štakama". Zanimljivo kada je stigao do 180 golova, najviše u ligi za Boku, prodato je 180 parova kopački, sa njegovim potpisom i posvetom svakom golu. U pitanju je bila aukcija, a taj gol broj 73, u znak sećanja na gol protiv Rivera je dostigao najveću cenu.

Taj trijumf protiv Rivera je otvorio vrata za trofej. Prošli su meksičku Ameriku, Valter Samjuel je dao gol na "Asteki", jedva su se plasirali u finale, iako su na mitski stadion doneli 4:1 sa "Bombonjere". I onda finale, dva remija protiv Skolarijevog Palmeirasa koji je branio titulu. Kordoba je odbranio penale Tinu Asprilji i Rokeu Žunioru, Giljermo Baros Skeloto (njegov brat blizana Gustavo je igrao u prvom meču) doneo je titulu prvaka Južne Amerike posle 22 godine.

Ispostavilo se da je to početak, pet meseci kasnije tim je otputovao na finale Interkontinentalnog kupa u Tokiju. Sa druge strane bio je Real, upravo su otpočeli eru "Galaktikosa". Bjanki je znao da u otvorenoj utakmici njegov ratnički tim nema šta da traži.

Branili su se bunkerom, čekali grešku koja je usledila već na startu, greška Džeremija, Basualdo i Delgado su pošto je Serna počeo akciju sačekali da Palermo pored Karanke i Roberta Karlosa nađe prostor i da gol. A onda scenario iz snova, igralo se tek nešto više od pet minuta, Batalja je ukrao loptu, Rikelme kao na Soniju dugim pasom pocepao odbranu Evropljana, Palermo je opet matirao Kasiljasa. Real je mnogo promašio, imali su Argentinci sreće, rival je pogodio par puta prečku, ali je Boka postala svetski prvak. Bjanki se posle Veleza popeo na vrh sveta ponovo, dva puta u šest godina.

Sledeće godine su odbranili titulu preko Kolumbijaca iz Huniora, Vaska, ponovo Palmeirasa na penale, osvojili su krunu protiv meksičkog Kruz Azula, takođe na penale. To je bio Bokin način, nisu uspeli da odbrane svetsku titulu, Sami Kufur je u produžetku doneo Bajernu Interkontinentalni kup.

Bjanki je otišao posle toga, nisu uzeli ni Aperturu, priča se da je bio frustriran prodajama najboljih. Zamenio ga je povratnik Tabarez, ali su sledeće godine pali protiv Olimpije u četvrtfinalu Kopa Libertadores.

Ispostaviće se da je to predah, jer na vrh Južne Amerike se Boka vratila već 2003. Izvesni Karlos Tevez je zapalio Argentinu, nova zvezda iz škole kluba, on i najbolji strelac takmičenja Delgado su bili strašan tandem. U finalu su "Đenovljani" spakovali pet komada u dva meča Santosu. Pre toga tim na čijoj je klupi ponovo bio Bjanki nakon godinu dana hijatusa je eliminisao Paisandu posle poraza u Brazilu, Kobrelou sa dve pobede, i onda Ameriku Kali sa 6:0 u dva meča (Kolumbijci su prethodno nokautirali River).

Uz Teveza i Delgada igrali su Ibara, Skjavi, Burdiso, Batalja, Kanja, kapiten Giljermo Skeloto, većina iz klupske škole. Povratak u Tokio doneo je Bjankiju treću titulu prvaka sveta. Naime, protiv Milana je bilo 1:1, penali su doneli sreću Argentincima, Pirlo, Sedorf i Kostakurta nisu savladali Abondanzijerija...

Samo, ko se penala lati, od penala i umire (retko se to može reći za Boku, ali je to bio slučaj 2004. godine). Naime, oni su bili veliki favoriti protiv Onse Kaldasa u finalu, na putu do Kolumbijaca su slavili protiv Sporting Kristala, Sao Kaetana na penale, Rivera na penale, i onda treći put kuglica nije završila na njihovom broju. Verovali ili ne, sva četvorica izvođača Boke su promašila sa bele tačke, pa je titula ostala u Manizalesu.

Za Bjankija je to bio kraj, a krug je simbolično zatvorio Rikelme 2007. šestom titulom za Boku. U finalu su u dva meča bili potpuno nadmoćni protiv Gremia (5:0) ukupno. Iako nisu govorili Palermo i Rikelme su bili odlični u tandemu, igrali su Palasio, Ever Banega, Neri Kardozo, Ibara, Pablo Ledezma, večni Batalja. Mnogo je bilo povratnika iz Evrope, a iako osporava trener Migel Angel Ruso je te sezone trijumfovao (vratio se pre tri godine, uzeo prvenstvo, a onda i kup), sada je u Rozario Sentralu.

Boka je onda zaigrala na SP za klubove, u Jokohami, Milan se osvetio, dobio finale sa 4:2, a Pipo Inzagi je dva puta matirao Karantu. Nije bilo Rikelmea, što je po mnogima odlučilo.

Posle te titule, Boka je u poslednjih desetak godina igrala dva finala, ali su izgubili 2012. od Korintijansa, a 2018. to se verovatno sećate, posle prekida, napada na autobus Boke, revanš je odigran u Madridu. Slavio je River, 3:1 dva gola su dali u produžecima. To finale ide u istoriju i zbog toga što je CONMEBOL odlučio da se od tada igra jedan meč na neutralnom terenu kako bi sprečio da se ovakve stvari dešavaju.

Boka je prošle godine osvojila titulu, prvu u ovoj deceniji. Nije je odbranila, ali Kopa Libertadores je veliki cilj. Naime, u top 16 su fazi lagano su osvojili grupu koja doduše nije bila baš teška (Pereira, Kolo Kolo i slabašni venecuelanski Monagas), za četvrtfinale igraju protiv Nasionala, trostrukog šampiona Južne Amerike. "Bolso" nije ni senka nekadašnjeg tima, ali urugvajski šampion je uvek neugodan na "Gran Park Sentralu", pa je malo golova prvi izbor.

Neke parove obradićemo u drugim rubrikama, ovde bismo izdvojili brazilski derbi između Atletilo Mineira i Palmeirasa, Felipao Skolari protiv svoje prošlosti, nameće se takođe malo golova. River je osvojio argentinsku titulu, dobro je Martin Demikelis uskočio u cipele Galjarda, verovatno su dosta bolji od "Crvenih" iz Porto Alegrea. Osim duela Rivera i Internasionala, videćemo još jedan brazilsko-argentinski derbi, "Bube" iz Argentinos Juniorsa protiv Fluminenzea. Treba biti oprezan, prvi mečevi u nokaut fazi južnoameričkih takmičenja su uvek napeti i tvrdi. Favorit za prolazak dalje je recimo Paranense protiv Bolivara, ali u Boliviji nije lako...

Ako prođe Boka bi mogla da igra argentinski derbi protiv Rasinga koji za protivnika ima Atletiko Nasional iz Medeljina. River bi mogao protiv Atletiko Paranaensea, a zamislite da vidimo zemljotres u Riju, Flamengo je veliki favorit protiv Olimpije, i pogađate već, ako Fluminenze izbaci Argentinos Juniorse, čeka nas tektonski potres na "Marakani", Flu-Fla derbi u četvrtfinalu Kopa Libertadores!  

Pogledajte OVDE kompletnu ponudu Kopa Libertadores u kladionici AdmiralBet!