Bolivija i Ekvador – Udahni duboko i ne diši!

Gostovanja u južnoameričkoj fudbalskoj zoni, kvalifikacije za Mundijal su mnogo teža nego u Evropi. Daleko se putuje, treba uzeti u obzir da igrače čeka let iz Evrope, onda moraju da obiđu kontinent.

Suočeni su sa uslovima na ivici regularnih, publika zastrašuje rivala, svlačionice su poplavljenje, sa tribina lete razni predmeti, kontinentalna organizacija je nemoćna, ne mogu da se dogovore, retki bivaju kažnjavani.

Zatim, tu je nadmorska visina. U Andima, na Zapadu Južne Amerike, Bolivija i Ekvador su prave tvrđave za domaće timove. Naime, Bolivija igra mečeve u La Pazu na 3600 metara nadmorske visine, Ekvador „leti“ na 2800.

Kako to izgleda?

Protivnici dišu na škrge, lopta brže leti, gostujuće ekipe ne mogu da se naviknu. Prema nekim izučavanjima, aklimatizujete se posle tri nedelje. Naravno, niko nema toliko vremena, fudbalerima su potrebne boce sa kiseonikom, bolji , bogatiji timovi, poput Brazila i Argentine su u poslednje vreme počeli da nose specijalnu opremu koja stoji kraj terena, kako se ne bi ponavljale situacije od pre desetak godina.



Legendarna je scena kada argentinski igrači ne mogu da dođu do daha ni da pričaju među sobom dok postavljaju odbranu. Kada je Dijego Maradona bio selektor, pravio se pametan, tvrdio da nema nikakve veze i da je u pitanju čista psihologija, da samo treba naterati sebe da dišeš.

Teorija nije dobila potvrdu u rezultatu, Argentina je izgubila od Bolivije sa 6:1. U saradnji sa Sepom Blaterom, neki južnoamerički timovi, Brazil pre svih su probali da izdejstvuju zabranu igranja na ogromnim nadmorskim visinama jer to šteti zdravlju fudbalera. Pokrenuta je inicijativa, da Ekvador i Bolivija igraju na nivou mora, jedni mogu u Gvajakilu, drugi u Santa Kruzu, stadioni ispunjavaju kriterijume. Ali, opravdano se pitaju da li onda činjenica da Brazil dovede ekipe iz Anda na +40 i igra u popodnevnom terminu takođe znači prednost za domaćina. Tako da predlog nikada nije usvojen.

Nije to ni tako velika prednost je su se timovi navikli vremenom, a kako rekosmo nose i „ronilačku opremu“. Bolivija je, pisali smo u prethodnom broju prva zemlja koja je u kvalifikacijama za Mundijal savladala Brazi, 1993. Sledeće godine su igrali na svom jedinom Mundijalu, ako ne računamo prvi i onaj iz 1950. kada su stigli po pozivu, odnosno automatskoj kvalifikaciji jer se igralo u Južnoj Americi.

Ekvador ima više uspeha, ali i neuporedivo bolje igrače, na kraju krajeva i dosta kvalitetniju ligu.

FIFA je inače zabranila 2007. pomenutim južnoameričkim državama da igraju u svojim glavnim gradovima, ali je naredne godine to ukinuto.

Bolivija čeka Argentinu, kako smo i pretpostavili Brazil ih je rasturio. Ali, pazite ovaj podatak, selekcija domaćina na stadionu „Ernando Silas“ (lik je bio 31. predsednik države u njenoj istoriji) je osvojila Kopa Amerika kod kuće 1963. a kada su bili domaćini 1997. svih pet mečeva su dobili u La Pazu na ovom stadionu, zaustavio ih je Brazil sa Ronaldom u finalu.



Od 2006. osam godina u kvalifikacijama za dva svetska prvenstva, Bolivija nije izgubila kod kuće, 10 pobeda, 8 remija. Ali poslednjih pet godina kada rival ima kiseonik, rezultati su daleko od dobrih. U kvalifikacijama za prošli Mundijal, imali su svega jednu pobedu, ali protiv Argentine.

„Gaučosi“ koji u ovoj deceniji, po tradiciji slabo igraju igraju u kvalifikacijama su poslednji put u La Pazu dobili pre 15 godina i to je jedini put da su slavili u ovom veku. Kod kuće obično ispraše Bolivijce, ali na „Silasu“  je prava muka.

I Ekvador je obilato koristio stadion u Kitu kao prednost. Recimo kada su se 2006. dokopali Mundijala u Nemačkoj, kod kuće su u kvalifikacijama tukliu i Brazil i Argentinu. Oni igraju na nešto manjoj nadmorskoj visini od Bolivije, ali u ovom veku imaju talentovane igrače, prvi put su bili na Mundijalu 2002. godine.

Njihovi klubovi su sedam puta stizali do polufinala, a Barselona Sporting i do finala, što je nezamislivo pored giganata iz Brazila, Argentine, Urugvaja, pa i Čilea.



Jasno kada igraju na neutralnom terenu „Kondori“ baš i ne blistaju Argentina im je dala šest komada u Alikanteu, a izgubili su od Kolumbijaca u Sjedinjenim Američkim država. Na startu kvalifikacija za vikend su izgubili u Argentini, presudio im je Mesi, pa će sada protiv još jednog velikan Južne Amerike Urugvaja, jurišati na pobedu.

Imaju očajan skor protiv „Urusa“, ali su ih tukli u poslednja dva kvalifikaciona ciklusa. Ekvador će imati poseban motiv, Urugvaj ih je baš dobro isprašio na Kopa Amerika prošle godine.

Domaći su ostali bez selektora, posle izbijanja epidemije korone, Đordi Krojf je napustio zemlju i nije se više vratio. Imao je ugovor na tri godine, nije bio zadovoljan jer u savezu besni bitka, a optuženi su i za krađu novca.

Sina slavnog Johana Krojfa je zamenio iskusni Argentinac Pablo Alfaro koji je trenirao čak 13 klubova u svojoj zemlji, a sa Arsenalom iz Buenos Airesa je osvojio Kopa Sudamerikanu, doduše pre 13 godina.



Ekvador je podmladio tim, od starijih ostao je kapiten Ener Valensija koji je sada u Turskoj, kako sami kažu nekada su bili poznati samo po bananama, a u ovom veku su stali na svetsku fudbalsku mapu.

Ali, nisu uspeli da angažuju Jirgena Klinsmana prošle godine, imali su plan da jednostavno razbijaju generaciju koja obećava, njihova omladinska selekcija je pre par godina bila treća na svetu.

Neki od tih igrača Moises Kaisedo ili Leonardo Kampanja koga su kupili Vulvsi i prosledili u Portugal, će sigurno zablistati u nekim mečevia ovih kvalifikacija. Za Ekvador važi jedno pravilo, oni su najnepredvidiji tim Južne Amerike, nikad ne znaš šta da očekuješ. I Urugvajci koji su sigurno kvalitetniji se plaše toga...