„Bolje mrtvac u kući nego arhitekta iz Pize“

U Pizi za sebe kažu da su plemstvo fudbala i jasno upiru prstom u najbliže komšije iz Livorna. Ovaj derbi koji zovu Tirenski ili derbi Melorije u sećanje na čuvenu bitku iz srednjeg veka koju su Pisani izgubili je jedan od najžešćih u Italiji. Igran je poslednji put prošle godine u Seriji B, ali je Livorno ispao. Ipak i pored svega u pitanju je fudbalska provincija, gradove deli 25 kilometara, mržnja prema levičarskom Livornu u Pizi je velika.

U gradu krivog tornja postoje mnogobrojne šale na račun obrazovanja, socijalnog statusa komšija, dok u Livornu postoji izrekao, „Bolje mrtvac nego arhitekta iz Pize u kući“, što je naravno šala na račun najveće turističke atrakcije u regionu. Oni kažu da je san svakog stanovnika Pize da se probudi i vidi more jer je premoć Livorna u srednjem veku i renesansi bila luka.

Ali, ovo je priča o Pizi. Oni nisu dugo bili prvoligaši, mlađi se i ne sećaju, ali je početkom osamdesetih i devedesetih ovaj klub igra važnu ulogu u tada najjačoj ligi na svetu. To su godine koje je obeležio gazda Romeo Ankonetani, klub je dva puta protiv mađarskih timova osvajao Mitropa kup, takmičenje timova iz Srednje Evrope. Piza je pre rata pod vođstvo Mađara Ganga tukla čak i Fiorentinu i naravno Livorno, ali je pravi uspeh usledio krajem šezdesetih kada su se dokopali Serije A, ali odmah ispali.

Međutim godine Ankonetanija su obeležene ulascima i ispadanjima, klub je uvek imao vrelu publiku na punoj „Garibaldi Areni“. Iz tog doba sredinom sedamdesetih potekao je legendarni Marko Tardeli, klub je klinca koji obećava prodao Komu zbog finansijske krize. Ankonetani je stigao 1978. godine, gazda „Romeo“ kako su ga svi zvali je uspeo da klub vrati prvo u Seriju B, a onda i pod vođstvo Alda Agropija u prvu ligu. Taj tim je leteo u drugoj ligi, izgubio samo tri utakmice i ostvario istorijsku promociju, posle 13 godina. Osamdesete su bile uspešnije od početka sedamdesetih, tu su bili negde između dve profesionalne lige, za tih devet godina šest sezona su igrali u Seriji A i ostvaril tri ptromocije posle ispadanja. Piza je posle četiri kola po plasmanu među najbolje čak vodila u prvoj ligi, oko 10 000 ljudi je gostovali na San Siru Izgubili su sa 2:1, jedan od golova dao im je Englez Luter Bliset, on je u stvari dao dva gola te sezone i to oba Pizi. Legenda kaže da su skauti Milana došli da gledaju Džona Barnsa, pa su ga zamenili za Lutera Bliseta koji je ni kriv ni dužan završio na na „San Siru“.

U tim vremenima klub je vodio Điđi Simoni, igrala su tri musketara kako su zvali Kifta, Bergrina i Baldijrija. Sredinom osamdesetih su doživeli neverovatni pad u finišu prvenstva i ispali iako su te godine tukli i Inter i Napoli.

Vratili su se slavnom pobedm u Kremoni, u timu je igrao i Valter Dunga, a na klupi je bio otac Marka Materacija, Bepe. Dunginim golom dobili su Inter, osvojili novi Mitropa kup, a 1989. su došli do polufinala italijanskog kupa, na putu ka finalu ih je zaustavio Maradonin Napoli, ali su ispali iz lige.

I na kraju, poslednji trzaj devedesetih setiće se oni koji su pratili italijanski fudbal, Piza sa Šamotom i Dijegom Simeoneom, na klupi je bio Mirćea Lučesku. Ispali su i nakon dve sezone u Seriji B (za tim su igrali Bobo Vijeri, Muci i Ferante) usledilo je ispadanje u treću ligu i bankrot. Piza se vraća u drugu ligu gde je i sada, sa Venturom igrala baraž za elitu, ali nikada u poslednjih 30 godina nije više igrala u Seriji A.