Bolonja – Plej of Skudeto i izdajnički pezos

Pre Drugog svetskog rata, pogotovo pre stvaranja jedinstvene lige, Bolonja je bila jedan od najvećih klubova Italije. Osvojili su i onu krunu, „Velikom krađom“ kako kažu navijači Đenove, kada ih je fašistički moćnij Arpinati posle pet plej of utakmica odnosno ponovljenih finala dogurao do „Skudeta“. Prethodno je u gradu koji je bio i ostalo levičarski zaveo diktaturu i izgradio stadion „Benito Musolini“. U gradu je prilikom otvaranja, pokušan ili isceniran napad na Dućea, što je režim iskoristio da zavede 1926. diktaturu, ukine partije i slobodne medije.

Bolonja je mnogo manje na Apeninima značila nakon rata, mada je jedna od tri provincijske ekipe koja je uspela da osvoji titulu u poslednjih pedesetak godina.

Oni su predvođeni legendarnim Đakomom Bulgarelijem uspeli da u kontroverznom plej-ofu dobiju Ererin Inter i stignu do „Skudeta“.

Šta se desilo te sezone?

Na klupi je bio legenda Rome Fulvio Bernardini od prethodne krune prošlo je 23 godine.

Bolonja je u prvih dvadesetak kola bila blizu prvog mesta, a onda je pobedom u Milanu uspela da preotme čelnu poziciju. Inter se osvetio, na proleće je slavio na „Komunaleu“ u Emiliji i ponovo zaposeo prvo mesto. Inače, pre toga je Bolonja za zelenim stolom izgubila utakmicu u Torinu, imali su pet igrača pozitivnih na doping. Uzeli su im i bod za zelenim stolom, ali je naknadno odluka u maju poništena, oba tima su imala po 54 boda.

Prvi i jedini put u istoriji italijanskog fudbala je odlučivao plej of. Federacija je odlučila da se u prvoj nedelji juna na rimskom „Olimpiku“ odigra finale. Umorni Inter nije uspeo da posle evropske krune doda i italijansku titulu, „Felsinei“ su slavili 2:0, Folji i Nilsen su doneli titulu.

Ona je posvećena čoveku po kome danas nosi ime stadion u Bolonji, predsedniku kluba Renatu Dal’Ari koji je umro od srčanog udara četiri dana pre finala. Igrači nisu mogli da prisustvuju sahrani jer je federacija odbila od odloži meč. Na ovaj način, na terenu, pobedom mu je odata počast, nije doživeo da podigne pehar.

Njemu je Fulvio Bernardini obećao da će doneti za tri godine titulu u Bolonju, kada je postavljen na mesto trenera 1961. Obećanje je ispunio, ali je ostala senka. Inače, Bolonja je kupila odlične strance, Danac Harald Nilsen je postigao 19 golova u drugoj sezoni, priključio mu se ekscentrični Nemac Helmut Haler iz Augsburga, ali se verovalo da tim nema golmana za titulu. Našli su ga u Vilijemu Negriju u Mantovi, on je u prvih pet mečeva šampionata tri puta sačuvao svoju mrežu. Za Bolonju čija je odbrana bila rak-rana prethodnih godina to je bilo pravo čudo.

Serija od devet pobeda ih je računajući i meč protiv Torina dovela na čelnu poziciju, ali je kako smo rekli pet igrača bilo pozitivno na amfetamin. Među njima su bili Folji i kapiten Pavinato. Iz Bolonje su tvrdili da su testovi falsifikovani, da je u pitanju zavera moćnih kako bi ih sprečili da osvoje titulu.

U aprilu je odigran pomenuti meč kandidata za titulu u Italiji zauvek poznat kao „Krvavi Uskrs“. Veliki broj navijača doputovao je iz Milana, atmosfera je bila naelektrisana, gledali smo pravi rat, mnogo startova za „zatvor“, ali je Inter vodio sa 2:0, a Sarto je odbranio penal. Bolonja je ipak postigla gol, ali su pali na treće mesto, ispred njih su bili i Inter i Milan.

Ludnica je sledila, „Rosoblu“ su dobili četiri naredna meča, disali za vrat Interu, ali su posle 0:0 na „Marteliju“ u Mantovi po mnogima izgubili sve šanse. Ali, onda je usledilo otkriće da je novi test pokazao da je amfetamin dodat kasnije, jedni su tvrdili da federacija hoće baraž, drugi da su milanski timovi zaista probali sa prevarom. „Gazeta delo Sport“ je bila na strani Bolonje, oni su navodno dobili informaciju da je količina amfetamina u doping testovima bila takva da bi ubila konja i da je nemoguće da su testovi bili stvarni.

Kada su Bolonji vraćena tri boda, skinuta je suspenzija treneru Bernardiniju mada se pričalo da on toki-vokijem sa tribina već par meseci upravlja timom, odnosno daje instrukcije pomoćnom treneru. Ostalo je tri kola do kraja, Bolonja je remiirala sa Juventusom, Inter u Rimu protiv Lacija, oba tima su dobila poslednja dva meča, i došlo je do napred opisanog plej ofa. Bulgareli je tim povukao u Fregene u izolaciju. Predsednik Dal’Ara ih je posetio, otišao u Milano, na sastanak sa predsednikom Inter, Anđelom Moratijem, srušio se i doktori su konstatovali smrt. Bolonjini navijači su u očaju tvrdili da je ubijen ili otrovan na sastanku. Postoji verzija po kojoj je federacija nudila da odloži meč, ali Bolonja je tvrdila suprotno. Iako je Bernardini ubeđivao igrače da budu mirni, nije pomoglo što je na sastanak došao u jednoj cipeli, na drugu nogu je u rasejanosti obuo patiku.

Pobeda nije došla u pitanje, kako smo rekli, Inter nije ličio na sebe, desetak dana ranije dobili su Real u Beču, osvojili evropsku titulu, nekako je motiv Bolonje bio veći. Na kraju Harald Nilsen je završio sezonu sa 21 golom.

Usledila je evropska odiseja koja je završena bacanjem novčića. Prvi rival je bio odlični Anderleht, Pol Van Himst je na „Buduenu“ doneo pobedu Belgijancima, u revanšu pred 40 000 ljudi, italijanski šampion je vodio sa 2:0, imao šansu da dotuče „Ljubičaste“, umesto toga primili su gol. Nije važilo pravilo gola u gostima, pa je baraž odigran u Barseloni. Posle produžetaka je bilo 0:0, „Felsinei“ su pogodili prečku, pravila su bila jasna. Novčić je odlučio putnika na duel sa Liverpulom. Sudija Zarikiegti je pred kapitenima Pavinatom i Lipensom bacio pet pezeta, kovanica je pala na zemlju i zarila se u travu. U ponovljenom bacanju završila je na strani koju su izabrali Belgijanci, a igrači Bolonje su u suzama napustili teren.

Nikada više nisu osvojili titulu, igrali su u KPK i UEFA kupu, čak pali u treću ligu devedesetih sada su ponovo tu, klub velike prošlosti, ali daleko od toga da baci rukavicu najjačima.