Borusija voli kada je autsajder, pitajte Juventus!

Borusija Dortmund je posle 11 godina ponovo u finalu Lige šampiona, i ponovo na istom mestu - stadionu "Vembli" i ponovo je - autsajder.

U finalu sezone 2012/13, Bajern Minhen je bio favorit protiv Klopove Borusije, iako na terenu nije delovalo baš tako, na kraju su Bavarci slavili 2:1.

Ali, Borusija je u svom finalu koje je prethodilo tom bila još veći autsajder. Tog 28. maja 1997. godine na Olimpijskom stadionu u Minhenu, Juventus je važio za ogromnog favorita. Ali, igrači u žutim dresovima, predvođeni Otmarom Hicfildom mislili su drugačije. Stigli su do finala, pobedili veliki Juventus rezultatom 3:1 i popeli se na krov Evrope.

Koliko je zapravo ovo bio veliki uspeh Borusije potvrđuje i podatak da je nemački tim prethodno samo jednom stigao do polufinala Kupa evropskih šampiona i to 1964. godine. Takođe, Borusija je protiv Juventusa imala i motiv da se osveti za poraz u finalu Kupa UEFA iz 1993. godine u kom je Juventus slavio u dvomeču ukupnim rezultatom 6:1. Zanimljivo je i to da su u tom finalu u dresu Juventusa igrali Jirgen Koler i Andreas Meler, koji su kasnije pojačali Borusiju, baš kao i Žulio Cezar, ali on nije nastupio u finalu Lige šampiona. 

A kako je sve počelo?

Prilično loše, jer Borusija te sezone nije uspela da isparira šampionu Bajernu, bila je tek treća na tabeli sa svega 63 boda, drugi je bio Bajer Leverkuzen sa 69, a klub iz Minhena - 71. U Kupu Nemačke Borusija je ispala već u prvoj rundi od niželigaša Vetenšida, ali su se donekle izvukli peharom u Superkupu Nemačke pobedom nad Kajzerslauternom, i to na penale.

Treba istaći da je Hicfild prethodnog leta imao skroman prelazni rok u kom je došao Paulo Sousa upravo iz Juventusa i on je bio i najveće pojačanje pred tu istorijsku sezonu. 

U grupnoj fazi Lige šampiona, u kojoj su tada učestvovala 16 timova, Borusija je prošla u drugu rundu sa 13 bodova, koliko je osvojio i Atletiko Madrid, dok su ispali Viđev Lođ i Steaua Bukurešt.

U četvrtfinalu rival je bio francuski Okser, a Dortmund je slavio u oba meča. Najpre, u Dortmundu je bilo 3:1, golove su dali Ridle, Šnajder i Meler, dok je u revanšu jedini gol na meču postigao mladi Lars Riken (0:1).

Kako se sezona bližila kraju, Dortmund je igrao sve bolje, ali se i posvetio Ligi šampiona, jer je titula ovaj put bila nedostižna. U polufinalu Otmar Hicfild je imao još teži zadatak - da nadigra Aleksa Fergusona i sve moćniji Mančester junajted. Ali, opet je Dortmund pred svojim navijačima pokazao zube i slavio rezultatom 1:0 golom Trečkoka. "Milioneri" su uspeli čak i da iznenade na "Old Trafordu", opet je Lars Riken bio jedini strelac za 0:1 i Borusija je u velikom finalu, gde je čeka - moćni Juventus. U tom trenutku, Juventus je bio aktuelni šampion Evrope, pošto je prethodne sezone u finalu pobedio Ajaks, baš kao i u polufinalu pred duel sa Borusijom.

Pred finale LŠ, Juventus se i dalje borio za titulu u Seriji A, pošto ga je pratila Parma, koja je imala dva boda više, dok se Borusija samo fokusirala na finale. Ali, i pored toga, Juve je bio favorit. U ekipi Marćela Lipija nije se niko posebno isticao te sezone, najbolji strelac u svim takmičenjima Alesandro Del Pjero dao je 15 golova. Međutim, taj Juventus je znao da osvaja trofeje, jer je osim toga što je bio aktuelni šampion Evrope, tokom sezone osvojio je i Superkup Evrope, Interkontinetalni kup i odmah posle finala LŠ overio je Skudeto u poslednjem kolu.

Međutim, te večeri u Minhenu, Borusija je potpuno nadigrala Juventus. Ridle je odmah do poluvremena spakovao dva komada, u 29. i 34. minutu. Del Pjero je magičnom petom u 65. minutu vratio Juve u život, ali sve je bilo gotovo u 71. kada je golobradi Lars Riken sa 30 metara lobovao Anđela Perucija. I tako je autsajder iz Dortmund prvi i poslednji put u svojoj istoriji postao prvak Evrope.

Objektivno gledano, to je bilo zlatno doba Borusije, koja je prethodno vezala dve titule u Bundesligi, 1996. i 1996. godine, a na iste su navijači čekali više od tri decenije, jer je prethodno Dortmund bio šampion 1963. Za to je svakako najzaslužniji čovek bio Otmar Hicfild. On je ekipu preuzeo leta 1991. godine, bilo mu je potrebno vreme, koje je i dobio i to je uzvratio sa dve titule, dva Superkupa Nemačke i istorijskom Ligom šampiona. Verovali ili ne, Borusiju je napustio nakon te minhenske noći, leta 1997. Nasledio ga je Italijan Nevio Skala, a koliko je to bio katastrofalan potez, potvrđuje činjenica da je Borusija narednu sezonu kao aktuelni šampion Evrope završila tek 10. u Bundesligi, dok je u Ligi šampiona ispala u polufinalu od Real Madrida.

Za kraj, pogledajte kako su izgledali timovi iz finala 1997. i koliko je zapravo na papiru Juventus bio daleko jači, baš kao što je i danas Real Madrid.

Borusija Dortmund: Klos, Koler, Zamer, Kre, Rojter, Hajrih, Lambert, Paulo Sousa, Meler (od 89. Cork), Ridle (od 67. Herlih), Šapujza (od 70. Riken).

Juventus: Peruci, Porini (od 46. Del Pjero), Ferara, Montero, Julijano, Dešan, Di Livio, Jugović, Zidan, Vijeri (od 71. Amoruso), Bokšić (od 87. Takinardi).

Može li Edin Terzić sa svojim izabranicima da ponovi uspeh Otmara Hicfilda i da pobedi veliki Real Madrid?