Braća Roig - Saga o Viljarealu i Valensiji!

 Kada se pomene porodica Roig u Valensiji će vam uglavnom reći dobre stvari, iako Španci nerado pozitivnim tonovima opisuju bogate ljudi. "Dinastija" Roig je bogatstvo napravila lancem supermarketa "Merkadona". Oni su imali preko 1600 radnji, u Španiji, Portugalu i španskim enklavama u Africi, a počeli su od kasapnice u drugoj polovini sedamdesetih. Pre 15-tak godina Forbs ih je svrstao među 10 kompanija sa najboljom reputacijom na svetu.

Ali, Roigovi su neraskidivno vezani za sport. Najstariji brat Fransisko ili "Pako" kako ga znaju je Valensiju digao do neba devedesetih. On je čovek koji je nasledio posao od imenjaka tate (otac Pako i mama Trinidad Alfonso su pokrenuli porodični biznis).

Najstariji sin je uz revolucionarne promene u radu kompanije (optimizovali su troškove u pakovanju robe i na tome zaradili bogatstvo) bio vlasnik Valensije od 1994. do 1997. Za to vreme izgubio je čuveno finale kupa od Deportivo La Korunje koje se igralo tri dana. Meč je prekinut kod rezultata 1:1 u poslednjih 20 minuta, nastavljen je na "Bernabeu" tri dana kasnije, Alfredo je dao gol za Galicijce, a Mijatovićeva Valensija nije uspela da stigne do trofeja.

Godinu dana kasnije Valensija se trkala protiv Atletika, Antić je uzeo duplu krunu, a legendarni "Kornjača" Aragones je sa "Slepim Miševima" završio kao drugi. Najstariji brat Roig je potrošio veliki novac, nije uspeo da zadrži Mijatovića zbog klauzule u ugovoru, ali je u svoje vreme doveo Zubizaretu koga je ubeđivao tako što je iznajmio sobu u hotelu u kome su bili reprezentativci Španije na Mundijalu 1994. godine. Kupio je i najboljeg strelca tog SP, Salenka, ali i Mazinja. Kada je otišao Mijatović, stigao je Romario iz Barselone, mediji su ga ismejavali, ali kupio je i "Vašku" Lopeza, Arijela Ortegu, Karpina. Ali, morao je da ode posle loše 1997. navijači su tražili da proda klub Huanu Soleru. Poznat je kao čovek koji baš ne voli Real, anti-madridista je, Barselonu voli jer je živeo u tom gradu, mada ne odobrava zahtev za nezavisnošću. Kaže da su Katalonci, Majorkini i stanovnici Valensije isti.

On je čovek od reči, jedini, u stvari poslednji koji je otišao kada su navijači počeli da mašu belim maracimama što je za respekt. Kasnije je ponovo pokušavao da kupi klub početkom veka, čak i nakon što je osvojen kup UEFA sa Benitezom i titula, ali nije uspeo.

No, porodica Roig nije ostala van fudbala.

Drugi brat Fernando je ušao u klub 1997. On je već bio vlasnik Pamesa Keramike, poznatog košarkaškog kluba, a Viljareal je kupio kada je "Podmornica" bila u drugoj ligi, stadion baš oronuo, poseta tek par hiljada ljudi, a omladinska škola brojala samo 15 igrača.

Mnogi su mu se smejali, preračunato u evre, klub je koštao oko 250 000. Domogli su se Primere, renovirali "El Madrigal", ali i odmah ispali.

Međutim to je bio početak. Fernando je svom sinu (i on se zove Fernando, tradicija im je u porodici da nazovu najstarijeg sina po sebi) naložio da osnuje skautsku mrežu širom Evrope i Južne Amerike.

Uporedi sa tim je klub počeo da pravi sportski centar, devet terena, tu je trenirao prvi tim, ali i obnovljena kompletna škola fudbala od najmlađih kategorija. Kompleks je otvoren 2003. godine. Već u to vreme, Viljareal je počeo da ulaže više, Hoze Manuel Ljaneza, desna ruka predsednika Roiga je bio ključ.

Kupili su Martina Palerma, Beletija, stigao je i kasnije Manuel Pelegrini na klupu. Prvi put "Žuta Podmornica" je izašla u Evropu 2003. i stigla do polufinala. Fantastična generacija sa Rikelmeom, Forlanom, Markosom Senom, Sorinom, Arubarenom, Bataljom, prava kolonija Latinoamerikanaca stiže do treće mesta, i onda naredne sezone do polufinala Lige šampiona. Ispali su od Arsenala u meču u kome je Rikelme promašio penal.

Plenili su napadačkim fudbalom, a i kada su ispali posle odlaska Pelegrinija 2012. brzo su se vratili. Tu je "Kantera" počela da proizvodi bisere, poput Manua Trigerosa, Morena, Moija Gomeza, kasnije i Pau Toresa. Roig je transformisao i klub, ali i grad, renovirao stadion i na kraju kao vrhunac svega osvojili su pre par godina LE. U trenucima kada se slavilo u Gdanjsku, Pau Tores je jednostavno rekao u kameru, "Ovo je tvoja pobeda Presi, volimo te".

Ovo je nadimak predsednika, i Emeri je rekao da je najsrećniji zbog Roiga koji nije mogao da putuje u Poljsku jer se oporavljao od korone, nije imao dozvolu da ode na finale. Ali, jasno bio je u autobusu kojim su se provezli gradom. Navijači su ga pozdravili ovacijama, ali ne samo zbog fudbala. Roig je pre dvadesetak godina kreirao i finasirao Endavant, proces zapošljavanja u gradu, oživeo industriju keramike, svuda i na svakom mestu pomagao stanovnicima (Viljareal ima oko pedesetak hiljada duša). Unapredio život komune koja je uglavnom bila osuđena na preživljavanje i uzgajanje pomorandži.

I treći brat Huan je veoma uspešan, on uglavnom vodi posao u porodičnoj kompaniji, onaj najstariji Pako se povukao, ali kako kažu sva trojica, bez obzira na Viljareal, oni i dalje vole Valensiju. I ne vole Pitera Lima.

Slažu se da je kupovina Valensije od kontroverznog biznismena iz Singapura bila presuda "Narandžastima" koji su, ako pogledamo poslednjih deset godina u senci Viljareala. Ne postoji neko veliko rivalstvo kroz istoriju, navijači Valensije najviše ne vole Levante, ali nije da nisu ljubomorni na Viljareal. Jer, "Žuti" su osvojili kup 2019. ali Valensija ima tri četvrta mesta u poslednjoj deceniji. Viljareal je uz LE, od povratka u ligu, i poslednjih 10 godina samo jednom bio van top sedam. To vam govori kakav su kontinuitet napravili.

Zanimljivo da ove sezone Valensija deluje bolje, ili bolje da kažemo da je Viljareal loš, pre nego da su "Los Ches" dobri. Naime, "Podmornica" je u donjem domu i promenila je četiri trenera! Tačnije tri, Tena je bio tri dana, pre nego je Marselinjo nasledio Paketu, odnosno vratio se posle sedam godina u grad. Sezonu je počeo Kike Setijen, brzo ga je nasledio Paketa, ali i on je trajao dva meseca.

Dosta igača je prodato, Nikolas Džekson, Čukveze i Pau Tores su doneli bogatstvo klubu, ali odrazilo se na rezultate, tim pre što pojačanja tipa Sorlota ne blistaju.

Marselinjo ima veliki motiv, on je 2016. smenjen sa klupe Viljareala posle sukoba sa direktorima kluba, u pitanju je bilo oduzimanje trake Mateu Musaću. Otišao je u Valensiju, osvojio kup u drugoj sezoni, ali je već narednog septembra dobio šut-kartu.

I nema samo on motiv do neba, kapiten Albiol je dete Valensije, Dani Pareho je bio kapiten "Slepih Miševa", oteran iz kluba, kao i Pareho, Fransis Kokelan je oteran sa "Mestalje". Neki će biti u timu, neki ne, ali sigurno da Viljareal uvek želi da pokaže da je gazda na istoku poslednjih dvadesetak godina, tačnije posle onog zlatnog doba Valensije. Oni su posle Beniteza pali i nikada više nisu bili ni blizu tih visina.

Viljareal nije više od dve godine izgubio od Valensije, ali od decembra 2017. nisu dobili na "Mestalji".

Od ulaska u Primeru računajući sva takmičenja, 21:20 je za Viljareal, mada je Valensija dobijala u kupovima. Naime, oni su izbacili Viljareal na putu do kupa UEFA pomenute 2004. godine. Posle remija na "Madrigalu", Mista je rešio revanš i odveo "Los Ches" u finale.

Valensija je izbacila Viljareal u kupu 2006. pa su se "Žuti" revanširali pet godina kasnije. I onda 2019. u EL je ponovo Valensija izbacila komšije, ali na kraju kada se sabere, onaj osvojeni trofej u Evropi je razlika u korist Viljareala.

Teško je prognozirati, možda je Viljareal bliži bodu nego domaćin pobedi, neće biti puno golova. Probajte i sa kartonima, obično dođe 5+.

Što se tiče ostalih mečeva, posebno smo obradili utakmicu na Kanarima, gde Las Palmas dočekuje Barselonu.

U prvom kolu u 2024. godini Real dočekuje Majorku, dva kluba ima prijateljske odnose, razlog je delom Rafael Nadal, ali i pre njega, često je Real slao svoje igrače na Baleare, da se setimo samo Samija Etoa, a u novije vreme i Japanca Kuba.

Granada i Kadiz su u Andaluziji, deli ih 250 kilometara, ali nema rivalstva. Nešto veće je između baskijskih klubova Sosijedada i Alaveša, ali u Vitoriji više ne vole Bilbao koji svima otima igrače.

Atletiko gostuje u Đironi, protiv senzacionalnog domaćina koji je na deobi prvog mesta sa Realom. Sevilja dočekuje Bilbao, sećanja se vraćaju na 2016. i EL kada su Andalužani dobili na penale četvrtfinale i onda se preko Šahtjora i Liverpula domogli novog evropskog trofeja u Bazelu.

Osasuna je favorit protiv Almerije, videćemo mali madridski derbi između Hetafea i Raja, a Betis posle četiri remija u nizu gostuje u Galiciji protiv Selte koja je u zoni ispadanja.