Britanci u Seriji A - U Interu baš ne vole Engleze!
Arsenal u sredu na “Meaci”
Povezane vesti
FIFA predstavila novi trofej za Svetsko prvenstvo klubova!
Peđa Mijatović preporučio Madriđanima novu Dinamovu "zlatnu koku"?
Arteta: "Naša daleko najbolja utakmica" - Inzagi: "Sa 4 boda protiv Arsenala i Sitija moramo biti zadovoljni"
Kuzmanović iskreno o Zvezdi: "Igrači nemaju snage, ne očekujem bod do kraja Lige šampiona..."
Zanimljivost vezana za milanske klubove je to što "Đavoli" imaju mnogo više veze sa engleskim fudbalom i generalno južna tribina "Meace" mnogo više voli Britance od "kolega" sa severa stadiona.
To je i razumljivo, Milan je važio uvek za kosmopolitski klub, iako Interovo ime ukazuje na duh internacionalizma. Naime, temelje Milana postavio je Englez Herbert Kiplin, prvi kapiten i jedan od osnivača krajem 19. veka. U njegovu čast klub se "anglikanizovano" zove Milan, a ne italijanski Milano (doduše u vreme fašizma su bili prinuđeni da odstupe od toga).
Ipak, sve ovo uzmite sa zadrškom jer je Inter nastao iz krila Milana, od članova koji su želeli da prihvate strane igrače. Ali, to se nije odnosilo na očeve osnivače, Engleze, kojih je bilo u Milanu, već generalno sve strance. Otuda i veliki broj "Orijunda", ali i originalnih Južnoamerikanaca u Interu.
Sa druge strane Milanovi Englezi su posebna priča. Neki imaju kultni status kao Mark Hejtli koga pamte po nebeskom skoku u "Madonini", sredinom osamdesetih kada je prekinuo post dug šest godina u duelima sa komšijama. Bekam je jasno priča za sebe, dres Milana su nosili i Luter Bliset koji je plaćen milion funti, a večito ga je pratila neistinita tvrdnja da je Milan želeo njegovog saigrača Džona Barnsa, ali da su ih skauti pomešali. To, jasno nije tačno. Sada su u ekipi Milana i Tomori i Loftus-Čik, od Škota je igrao Džoe Džordan početkom osamdesetih, a još posle drugog svetskog rata je nastupao fudbaler Arsenala Padi Sloun koji je bio Irac.
Što se tiče Intera, jedino im se isplatila prva akvizicija. Naime, oni su vodeći se modom (Juve je imao strašnog diva Džona Čarlsa, Velšanina), početkom šezdesetih doveli bombardera Vile, Gerija Hičensa. On je odigrao dobro tu jednu sezonu, dao 11 golova i osvojio titulu. Prvi je Englez (u stvari bio je iz Velsa, ali je igrao za "Gordi Albion") uz Džimija Grivsa (uzeo titulu sa Milanom) sa "Skudetom" u džepu. Sledeći Englez koji je to uspeo bio je Ešli Jang, gotovo 60 godina kasnije.
Ali, pomenuti Hičens je posle sezone prodato Torinu, Herera je doveo zemljaka Žaira.
I onda Inter nije kupovao strance sa ostrva, osamdesetih kada je Milan insistirao na Englezima, u Interu su igrali Nemci, i početkom kao Rumenige i par godina ranije Hansi Miler, a krajem te decenije naravno Mateus, Klinsman i Breme.
Sledeći Englez koji će zaigrati u crno-plavom je Pol Ins. Doveo ga je Morati iz Junajteda, nije loše igrao, ali se stalno čudio što dobija žute kartone i optuživao sudije da ga mrze jer je Englez. Želeli su da a zadrže, ali se posle dve sezone bez trofeja vratio u PL, u Liverpul.
Luđa je priča oko Robija Kina. Njega je gledao na televiziji sin Maksa Moratija, svideo mu se, ubedio je oca da kupi Irca, u leto 2000. pa je Koventriju plaćeno 15 miliona evra. Problem je što je Lipi brzo smenjen, Tardeli nije želeo Kina, on je posle samo četiri meseca pozajmljen Lidsu i nikada se nije vratio u Seriju A. Dao je tri gola u 14 mečeva, nijedan u prvenstvu.
Čekalo se eto do Ešlija Janga i 2020. kada je stigao da pokrije bokove u Konteovom 3-5-2 i osvoji titulu. Ali, veteran je otišao posle samo jedne sezone...
Inter je pre par godina izgubio finale Lige šampiona od Sitija, izgubili su meč za titulu i u drugoj polovini šezdesetih od Seltika, u godini svoje "triplete" ih je izbacio Ser Aleks u četvrtfinalu 1999. pa Liverpul 2008. ponovo Ser Aleks godinu dana kasnije. Bio im je potreban Murinjo da skine prokletstvo protiv Anćelotijevog Čelsija, na putu ka "trisu" iz 2010. godine.
U prošloj deceniji su ispadali u LE od Totenhema, pre tri godine od Klopa i Liverpula.
Pa jasno je na neki način što stoji konstatacija da od Engleza i Britanaca generalno sreće nema.
I sada na "Meacu" stiže Arsenal.
To je jedan od derbija ove runde, klubovi su igrali pre više od dvadeset godina. Ako ste mlađi i navijate za Inter, moda se ne sećate tih mečeva u grupi. U pitanju je možda i najjača generacija u istoriji Arsenala, Vengerovi "Nedodirljivi". Oni su te sezone osvojili PL bez poraza sa +11 u odnosu na pred-Murinjov Čelsi, a zanimljivo da su te sezone na otvaranju Lige šampiona izgubili baš od Intera i to sa neverovatnih 3:0. "Baštovan" Kruz, Van der Mejde i Oba Martins su šokirali favorita. Samo, nije dugo Inter pamtio tu pobedu. Dva meseca kasnije, Arsenal je došao na "Meacu", bilo je 5:1 za "Gunere", rasformirali su tim Ektora Kupera i na kraju, iako su osvojili samo bod iz prva tri meča, prošli dalje. Inter je morao u Kup UEFA.
Sada imaju veće šanse, na kraju nadigrali su Siti u remiju bez golova u Engleskoj, sa kombinovanim timom pobedili Zvezdu, doneli bodove iz Berna. U Italiji mediji tvrde da je, ma kako pretenciozno zvučalo, pravi cilj Intera Liga šampiona i da zato igraju sa pola gasa u prvenstvu. Ne bismo se složili, ali upalili su sve motore, kad Lautaro nađe formu iz prošle sezone, rivali će se znojiti. Do tada, tu je fantastični Lilijen Tiram.
Arsenal ima takođe sedam bodova, već su gostovali u Lombardiji, u obližnjem Bergamu i odigrali bez golova protiv Atalante. Usledila je impresivna pobeda protiv PSŽ, pa onda mučenje, ali i trijumf protiv Šahtjora u severnom Londonu. Dolaze u Milano posle još jednog neuspeha u prvenstvu, posle Bornmauta, pali su u Njukaslu.
Verovatno ćemo gledati oprez u prvom poluvremenu, a i ako bude golova, biće ih u nastavku.
0 Komentara