Čelsi - Prodavnica ili fudbalski tim?

U Engleskoj se pitaju da li je Čelsi fudbalski klub ili prodavnica. Želja da se stalno trguje, odnosno prodaje i kupuje je naterala klub da izgubi identitet. Naravno, profit je zakonitost američke ekonomije i sa te strane vlasnici predvođeni Tedom Bolijem su vizionari. Ali, to je sa gledišta profita jer je iako je uloženo 300 miliona evra u pojačanja, klub ipak iskazao plus na kraju leta.

Ali, postoji i pitanje identiteta. Navijači ne mogu da prepoznaju klub koji menja igrače u pravom rolerkosteru poslednjih godina. Neki će nazvati to čak promenom zbog promene, nova lica uvek izražavaju znatiželju i hajp, ali postoji i druga škola mišljenja. Igrači se toliko brzo menjaju, da ne ostave nikakav trag, pa ni razlog za pamćenje. A kad smo kod memorije, niko nije siguran ko je novi fudbaler koji se pojavio na startu sezone.

Dobro, preterujemo, no, nije tajna da je i Mareska nezadovoljan ogromnim prometom. Nedavno su igračima koji su odigrali 100 mečeva za klub uručeni uramljeni dresovi što je izazvalo niz otrovnih komentara u medijima, nekada se ta čast dobijala za 300 i više mečeva.

Hajde da premotamo unazad.

Kada je na startu sezone 2022-24, američki koncern, odnosno grupa investitora preuzela Čelsi od Abramoviča, počeli su da menjaju trenere, ali i igrače kao na traci. Tuhel je izdržao par nedelja u novoj sezoni, Poter čak pola godine, vatru je gasio legendarni Franki Lampard. Ali, to nije ništa. Gazde su u dva prelazna roka dovele dvadesetak igrača, neki više ne igraju fudbal poput Mudrika, dve trećine više nisu u klubu. Posle 12 meseci stiglo je još 11 igrača, Petrović brani za Bornamut, Niko Džekson je u Bajernu, Nkunku u Milanu, Moreira u filijali u Strazburu, Aksel Disasi i Ugočukvu se vuku po pozajmicama, Brazilci Vašington i Anđelo Gabrijel su takođe daleko od Londona. Ta Poketinova sezona nije donela trofej, prošla Mareskina jeste, u Ligi Konferencija, što nikoga ne zanima. Ali, Čelsi se vratio u Ligu šampiona, doduše pojačanja nisu dočekala da igraju u njoj. Posle godinu dana Veiga je preko Kuventusa stigao u Viljareal, Duzberi-Hol je u Evertonu, Anselmino nije ni zaigrao za klub, Gui je u Sanderlendu, Kaleb Vajli po pozajmicama. Ovog leta je nastavljeno trošenje, Mareska ne veruje Delapu, čak je i besan na njega, Gitens i Hato ne igraju, Sar i Penders su prosleđeni u Strazbur, mnogo veruju da Garnačo nije upgrade u odnosu na Nkunkua, Žoao Pedro je odlično počeo pa potonuo.

I kada sve saberete, menjaju se glumci, predstava ostaje solidna, ali ne i po standardima Čelsija, ili bolje da kažemo standardima Romana Abramovića. U sredu će na istok, u Azerbejdžan, Karabag je rival, imaju dve pobede kao i "Plavci" koji su posle startnog poraza u Minhenu, tukli u zapadnom Londonu slabi Ajaks, pa svog heroja Murinja sa Benfikom. Ali, u prvenstvu, Čelsi je samo u sredini tabele, prodaju bodove protiv slabijih ekipa što je baš problem koji unosi zebnju među navijače. Minimum svih minimuma je plasman u LŠ, sa ovim sistemom poslovanja zavise od tog novca, Amerikanci ne vole gubitke. Stvari su se smirile pobedom za vikend na gostovanju Totenhemu, ali generalno ovo je pitanje za neke navijače bitnije od rezultata.

Mareska zna šta su zahtevi vlasnika, ali teško je ako stalno krećete od početka. Kako rekosmo nedostaje identitet, ili bolje da kažemo stabilnost. Previše je promena, ovo je jedna od najgorih karakteristika američkog profesionalnog sporta primenjenog u fudbalu, rotacija kakvu su Boli i partneri primenjivali u Dodžersima. Dosta promena, brojevi koji se uklapaju, ali  i zanemarivanje nekih stvari imanentnih fudbalu boli navijače. Kako će sve završiti Bog sveti zna, ali nama se makar čini (dopuštamo kritiku da smo tradicionalisti) da ovo nije put….