Čelsi protiv Fulama, lako je moglo da se radi o jednom klubu

Zapadni London?

Prvo pomislite na Čelsi, iako oduvek nije bilo tako, tačnije pre Abramovičevih para. Jer biti „plav“ ili „penzioner“ značilo je lepo se obući, prošetati gradom, mahati skupim šalom i igrati lep fudbal. Nije to imalo mnogo veze sa rezultatima, Čelsi je predstavljao nešto sasvim drugo.

U zapadnom delu grada od klubova još obitavaju Fulam, KPR i Brentford. Ovi poslednji su „Manibolom“ ili jednom verzijom stigli na prag Premijer lige, baš ih je Fulam zaustavio prošlog leta. Ali, kako sami kažu, na njih niko nije obraćao pažnju. Na kraju krajeva, za 70 godina, Čelsi je sa Brentfordom igrao dva puta u kupu. Sa KPR je situacija bolja, ali od 1996. do 2008. se nisu sastajali, sa Fulamom od 1986. do početka našeg veka.

Ali, makar imaju istoriju, naime Fulam i Čelsi su odigrali 75 mečeva što je više nego duplo manje od onoga koliko su na severu grada igrali Arsenal i Totenhem. Ipak, na „Kotidžu“ će vam reći da je Čelsi njihov glavni rival.

Zanimljivo da je lako moglo da se desi da ovo bude jedan klub, jer je biznismen Gas Mirs želeo da Fulam pređe na obližnji stadion „Stamford Bridž“, nisu se dogovorili oko rente, pa su crno-beli ostali gde jesu, a razočarani poslovni čovek je u inat osnovao Čelsi.

Prvi put su igrali u drugoj ligi 1910. oduvek se u tim ranim danima smatralo da zapadu grada nisu potrebna dva kluba, ali kada se na stadionu pojavilo 35 000 ljudi (Fulam je dobio sa 1:0) na „Krejven Kotidžu“ rođeno je rivalstvo.

Retko su u isto vreme imali dobre timove, ali su zato do šezdesetih i jedni i drugi bili loši, a onda je Čelsi napravio dobru ekipu. To ih je odvojilo, ali svedoci kažu da je atmosfera na „Kotidžu“ do dan danas ostala bolja i da su navijači privrženiji ekipi. Uz to, navijači Fulama su najprijateljskiji klub u državi, čak ni i u crnim vremenima huliganizma takvi su zaobilazili njihov klub.

Fulam je gotovo 30 godina čekao pobedu protiv „Plavaca“ tada je Abramovič već bio u klub, Luis Boa Morte ima mitski status zbog jedinog fola na toj utakmici. Nije bilo lako „Plavcima“ pa je izbila tuča na tribinama, ali kada su ih kapiteni i treneri zamolili da se smire i podsetili na svetlu tradiciju koju imaju iza sebe, neredi su prestali.

Stadioni su u blizini, često timovi igraju u isto vreme, ali Fulam gledaju porodični ljudi, zadovoljni samom činjenicom da je njihov klub tu u kraju, da je primer i pored nekih ludih vlasnika kako se treba ponašati. Nikada nećete videti navijače Fulama da se raduju neuspesima Čelsija, jednostavno ih ne zanima.

Svojevremeno je kružila priča da bi tri kluba. Brentford, KPR i Fulam mogli da se spoje u Fulam Junajted, ali je to odbačeno, pre svega jer Fulam nije želeo ništa da ima sa drugim klubovima, boje se, kako je rečeno da bi doneli probleme u susedstvo koje oni ne žele. Iako su svojevremeno „Head Huntersi“ bili tu iza ugla, ima zanimljiva priča da je zapovest bila nenapadanje navijača Fulama koje jednostavno posmatraju kao pristojne komšije.

Čelsi je prerastao lokalne okvire, Fulam neće nikada, niti se čini da žele. Pisali smo, skinuli su i Al Fajedovu statuu Majkla Džeksona, njima ne trebaju turisti, ali ni veća pažnja, ovako su zadovoljni, mada bi rezultati na terenu mogli da budu bolji...