Čolov povratak u obećanu zemlju

Izvanrednu formu u italijanskom prvenstvu krunisanu velikim trijumfom u petak protiv Salernitane (4:0) fudbaleri Intera gledaće da iskoriste i u Ligi šampiona kada im u sredu od 21 sat na stadion „Đuzepe Meaca“ stiže disciplinovana i takmičarski nastrojena ekipa madridskog Atletika.

Španski klub je dan kasnije u Madridu ubedljivo pobedio Las Palmas (5:0) i učiniće sve da se neporažen vrati iz „Grada mode“. Biće to prvi duel osmine finala elitnog takmičenja i prilika da se trener Atletika Dijego Simeone vrati u novoj ulozi na stadion gde je kao igrač proveo dve sezone.

Zanimljivo je da je upravo argentinski stručnjak stigao u Inter iz madridskog Atletika 1997. godine kao igrač koji se sezonu ranije okitio „duplom krunom“ u Španiji. Simeone je igrao veliku ulogu u osvajanju trofeja u Primeri i Kupu Španije u dresu tima koji je trenirao Radomir Antić, a čija je uzdanica na terenu bio nekadašnji fudbaler Partizana Milinko Pantić.

Simeone je kod Antića bio nezamenljiv na sredini terena odigravši ubedljivo najbolju od tri sezone u klubu. Već naredne se videlo da je prošao medeni mesec „Jorgandžija“ što se naslutilo posle samo tri pobede iz uvodnih devet kola.

Atletiko je sezonu završio na petom mestu i bilo je očigledno da je borbeni Argentinac zreo za promenu sredine i odlazak u tim sa većom ambicijom. Ovakva okolnost se savršeno poklopila sa planovima u Interu čiji je tadašnji vlasnik Masimo Morati imao velike želje za predstojeću sezonu.

To se najbolje ogleda u ogromnoj sumi novca izdvojenoj za dovođenje brazilskog asa Ronalda iz Barselone čime je postao drugi najplaćeniji igrač na svetu posle Dijega Maradone.

Morati nije žalio novca ni za dolazak Simeonea koji je stigao kao drugo najskuplje pojačanje toga leta. Na „Meaci“ su očigledno tada imali njuh za transfere pošto je iz Urugvaja kao mlad fudbaler stigao Alvaro Rekoba, ali i navijačima Partizana omiljeni Taribo Vest.

Italija je očigledno bila suđena Simeoneu pošto je još kao dvadesetogodišnjak stigao iz domovine u Pizu, ali se borbenom Argentincu nije dalo da u gradu čuvenog krivog tornja fudbalski napreduje. U prvoj sezoni Piza je eliminisana u Seriji B, a u narednoj nije uspela da se vrati u viši rang što je značilo neminovni rastanak sa fudbalerom u usponu.

Tada je zov iz Španije prekinuo Simeoneov staž na Apeninskom poluostrvu pošto je 1992. godine prešao u Sevilju, ali je pola decenije kasnije kao zreo i formiran igrač stigao u Inter.

Uvodnu sezonu na „Meaci“ završio je kao vicešampion Italije iza moćnog Juventusa, ali na trofej nije dugo čekao pošto je Inter te 1997/98 osvojio Kup UEFA. „Neroazuri“ su u finalu odigranom 6. maja u Parizu razmontirali Lacio 3:0 u latinomaričkom plesu milanskog kluba.

Igrači Lacija nemoćni su bili pred atacima protivnika iz Milana u meču u kojem su golove postizali Ivan Zamorano, Havijer Zaneti i izvanredni Ronaldo.

Bio je to veličanstven povratnički mandat Simeonea u Italiji, njegovoj obećanoj zemlji, a kakva je njegova uloga bila te sezone u timu najbolje svedoči podatak da je posle Ronalda i Jurija Đorkaefa bio treći strelac. Njegovi golovi poseban značaj imaju ako se zna da mu to nije bio primarni posao.

Ronaldo je briljirao te sezone u dresu „Neroazura“ i bio je najzaslužniji za to što su protivnici kao snopovi padali pred naletima Intera. Svoj skromni doprinos u golgeterskom smislu kada je reč o pohodu na značajan evropski trofej, Simeone je imao u revanšu osmine finala protiv Strazbura. Argentinac je te hladne decembarske večeri u Milanu postigao treći gol za Inter protiv nedoraslog francuskog tima čime je postavio konačnih 3:0.

Na putu ka trofeju Inter je kasnije eliminisao Šalke, moskovski Spartak i Lacio u finalu u duelima na kojima je Ronaldo žario i palio. Bio je to pehar koji je komotno samo on mogao da podigne.

Naredna sezona bila je očajna za Simeonea i Inter pošto je od vicešampiona iz
prethodne klub dospeo na skromno osmo mesto i produžio niz bez Skudeta. Prvi je ceh platio italijanski trener Luiđi Simoni, koje je u prethodnoj stekao status jednog od boljih u Italiji, a ni njegovi naslednici nisu uspeli da trgnu ekipu.

Kao i u slučaju Atletika dve godine ranije, Simeone je na leto 1999. godine rešio da napusti brod koji tone i pridruži se argentinskoj koloniji u Laciju na čelu sa Huanom Sebastijanom Veronom. Inter je zauzvrat doveo Kristijana Vijerija iz Lacija za rekordnu sumu i uradio jedan od najboljih poslova na prelazu dva veka.

Simeone je u Lacio osvojio duplu krunu već u debitantskoj sezoni, a navijači Intera će mnogo više pamtiti 2002. godinu kada je temperamentni Argentinac srušio šampionski san bivšeg kluba o Skudetu. Čolo je u poslednjem kolu Serije A bio jedan od strelaca u ubedljivoj pobedi Lacija 4:2 što je omogućilo Juventusu da pobedom na gostovanju Udinezeu 2:0 stigne do Skudeta.

Zanimljivo je da je pre dolaska na mesto trenera u Atletiko 2011. godine Simeone kalio zanat na mestu šefa stručnog štaba Katanije, a da je neretko u intervjuima naglašavao da bi voleo jednog dana da se vrati u Seriju A.

Sada će imati priliku da prvi put kao trener vodi tim protiv Intera na „Đuzepe Meaci“ pošto su se ovi timovi za vreme Čolovog mandata jedini put sastali 2018. godine. Bilo je to u nekadašnjem Međunarodnom kupu šampiona kada je Inter slavio u Madridu 1:0 golom Lautara Martineza. Ovaj turnir je kasnije prekinut zbog pandemije COVID-19.

Pre toga su jedini meč dva kluba odigrala u finalu Superkupa Evrope kada je u Monaku Atletiko slavio 2:0 golovima pokojnog Hoze Antonija Rejesa i Serhija Aguera. „Jorgandžije“ je tada vodio Kike Sančez Flores, da bi već narednog leta Simeone stigao u svoj Atletiko.

Sada će emocije biti pomešane, zna se da je često u prošlosti pominjan kao prvi pik Intera za mesto trenera, ali je stvorio svojevrsnu dinastiju u Atletiko. Ipak, malo ko sumnja da ćemo da u budućnosti videti na klupi “crno-plavih”...

Naravno da poznaje Inzagija, bili su saigrači u Laciju, osvojili titulu u prvoj “Ćolovoj” sezoni u Rimu.

Argentinac je hvalio nekadašnjeg saigrača, smatra da Inter ima Inzagijev ratnički identitet i da naporan rad uvek ima rezultat, to jest da niko slučajno ne igra finale Lige šampiona. On je dodao da su vezisti brzi i da Italijani imaju mnogo jače bokove u Pavardu i Bastoniju nego što je bio ranije.

Recimo i to da Morata ima problem sa povredom, taktička varijacija Atletika ogleda se u guranju napred Markosa Ljorentea, u tandemu sa Korejom. Da li će povratak Grizmana u tim usloviti nove promene (odmarao se u demoliranju Las Palmasa) videćemo. Treba očekivati oprez, malo golova (moguće da ih ne bude u prvom delu) je naš izbor za ovaj meč.