Čovek sa dva posla vratio nadu na "Maradonu"

Napoli je prošle sezone dominantno osvojio Seriju A, postao je šampion Italije treći put u istoriji, prvi put posle ere Dijega Armanda Maradone, pod Vezuvom se igrao strašan fudbal, navijači su godinu dana bili u transu, Skudeto se slavio danima, ali serija poteza posle tog slavlja pokazala je da Napoli još uvek nije dorastao da u kontinuitetu bude vrhunski tim.

Jer kako objasniti potez vlasnika Aurelija De Laurentisa da pusti tvorca šampionske ekipe Lućana Spaletija da tek tako ode i da pritom uđe u sukob sa današnjim selektorom Italije?

Kako objasniti prodaju najboljeg štopera u Seriji A prošle sezone Kima u Bajern i odbijanja da mu se dovede adekvatna zamena?

I za kraj, kako objasniti dovođenje trenera čudne filozofije i diskutabilnog kvaliteta i znanja, Rudija Garsije, da nastavi posao koji je započeo Spaleti?

Jer, Rudi Garsija je sve ono što Spaleti nije. Defanzivan je, fudbal koji igraju njegove ekipe je oduvek bio negledljiv, svi to znanju, ima tešku narav, a u Napoli je došao neposredno pošto je bukvalno proteran iz saudijskog Al Nasra, jer je ušao u sukob sa Kristijanom Ronaldom.

Sve što se jesenas dešavalo u Napoliju je moglo da se nasluti istog dana kada je doveden u ovaj klub. Jer njemu trebaju drugačiji tipovi igrača da bi svoje zamisli sproveo u delo... Čovek je uspeo da za nekoliko meseci u potpunosti razgradi igru Napolija, koji je prošle sezone izgledao kao "mašina" u sistemu 4-3-3 i utakmice ove ekipe je svaki ljubitelj fudbala pratio sa oduševljenjem.

Kviča Kvarackelija, majstor fudbala koji je stavljan u rang sa Maradonom među navijačima, nije mogao da se prepozna, izgubio je samopouzdanje i nije više bilo njegovih lucidnih prodora i driblinga. Ubojiti strelac Viktor Osimen je bio vidno nezadovoljan i ušao je u sukob sa "celim Napuljom", iskusni desni bek Di Lorenco pravio neshvatljive kikseve, Politano bio nesiguran, Lobotka i Angisa lutali na sredini terena, levi bek Rui sklonjen na klupu, Raspadori i Simeone više nisu bili "džokeri", Rahmani bez je bez Kima pored sebe izgubio sigurnost, dok štoperi Ostigard i Natan i nemaju kvalitet da igraju u timu koji je šampion Italije…

Shvatio je De Laurentis svoju grešku, čak je i javno priznao, oterao je Garsiju i doveo “spasioca” u liku iskusnog Valtera Macarija, čoveka koji je već bio trener ovog kluba, koji zna kako on “diše” i za koga je mislio da će uspeti da trgne ekipu iz letargije.

Ali Macari se nije snašao. Stari je to kov trenera, njemu treba vreme da uspostavi sistem, a u Napoliju ga nije bilo, pa je i on dobio otkaz 19. februara.

Mnoga poznata trenerska imena su se tada dovodila u vezu sa Napolijem, ali teško je bilo očekivati da se neko od njih prihvati posla u trenutku kada ekipa ima male šanse da se sledeće sezone dokopa nastupa u Ligi šampiona i samo dva dana pred prvu utakmicu osmine finala Lige šampiona protiv Barselone.

De Laurentis je rešenje ponovo pronašao u “svom dvorištu” i na tu poziciju postavio Frančeska Kalconu (55), čoveka koji je u Napoliju bio pomoćnik i Mauriciju Sariju i Lućanu Spaletiju, a onda se odlučio da mu prvi samostalni posao bude selektorski.

Preuzeo je reprezentaciju Slovačke, odradio sjajnu kampanju u kvalifikacijama za EURO i ovu selekciju odveo na završni turnir, tako što je grupu završio iza Portugala, a ispred Luksemburga, Bosne i Hercegovine, Islanda i Lihtenštjana.

Ko pomno prati reprezentativni fudbal mogao je da tokom kvalifikacija vidi veliki uspon u igri Slovačke, taktičku disciplinu, borbenost i jasno podeljene uloge i zadatke. Igra i napredak Slovaka bilo je jedno od prijatnijih iznenađenja u celom ciklusu.

Cela ova situacija sa Kalconom je zanimljiva i iz još jednog razloga. Dugo se, u modernom fudbalu, nije čulo da neko u isto vreme vodi dva tima. On se naravno nije odrekao šanse da Slovačku vodi na šampionatu Evrope ovog leta, a u međuvremenu će pokušati da se izbori i za stalni posao na “Maradoni” od sledeće sezone.

I veoma dobro je krenuo. Najpre je remizirao kod kuće sa Barselonom rezultatom 1:1 u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona, pa je remizirao u Kaljariju rezultatom 1:1 u Seriji A, da bi nakon toga vezao dve pobede u domaćem prvenstvu protiv Sasuola u gostima (6:1) i Juventusa kod kuće (2:1).

Napoli je pogotovo na ova dva poslednja meča ponovo zaličio na sebe, Kvarackelija i Osimen igraju sa puno samopouzdanja, a ekipa je sada sedma na tabeli sa 43  boda, što je samo četiri manje od Rome, koja je na petom mestu. S obzirom na novi format Lige šampiona, gotovo je sigurno da će Serija A sledeće sezone dati pet učesnika u elitnom takmičenju i Napoli je sada ponovo u igri, ali moraće da pobeđuje u nizu. Naredna prepreka je Torino, koji u petak uveče stiže u Napulj, a posle toga sledi i revanš u Barseloni.

Kalcona je vratio nadu, igrači mu veruju i ostaje da se vidi da li će se ova sezona ipak zavšiti uspešno, ali i što je još važnije, da li će izroditi jedno dugoročno rešenje za klupu ovog tima…