Čudesna priča Antonija Valensije - Od sakupljača flaša do idola čitavog Ekvadora

Kroz šta je sve samo u životu prošao Antonio Valensija da bi stigao do Mančester junajteda i igranja pred 75 hiljada ljudi na "Old trafordu"... Može komotno da se snimi film i da posluži kao inspiracija onim lenjim bubama kojima je teško da se odvoje od računara i kojima je sve servirano na tacni.

31-godišnji reprezentativac Ekvadora i fudbaler Mančester junajteda je na samo šest utakmica od jubileja, 200 utakmica u dresu "Crvenih đavola" u Premijer ligi.

Put do Mančestera bio je trnovit, svi mi mu na postignutom u životu moramo skinuti kapu.

Od ranog detinjstva je sa svojom braćom skupljao po ulicama prazne flaše od stakla, a kada bi ih sakupio slao ih je svom ocu koji ih je prodavao u Kitu, glavnom gradu Ekvadora. Živelo se teško, njegova majka je morala da prodaje sokove na stadionima kako bi prehranila porodicu, a i sam Valensija je često pomagao svojoj majci u tom poslu.

Fudbal je igrao po ulicama, a ključni detalj se desio kada je imao 11 godina. Spazio ga je Pedro Perlaca, skaut, nakon što mu je rečeno da jedan klinac igra neverovatno dobro po prašnjavim ulicama. Odveo ga je u lokalni klub u Sukumbiosu, a kada je imao 14 godina igrao je sa 18-godišnjacima i tada im je već bio lider, pokazao je da se radi o neverovatnom talentu.

Sa 16 godina ukazala mu se velika prilika koju on lično nije želeo da propusti, a to je odlazak u El Nacional. Problem je nastao kada nije rekao svom ocu da je otišao.

"Nisam rekao svom ocu jer mi ne bi dozvolio da odem. To je bio prvi put da sam napustio kuću.Bio sam nervozan, nisam znao gde ću jesti, gde ću spavati, ništa. Ipak, kada imate san koji sanjate, učinićete sve da stignete do njega", rekao je Valensija.

Sa druge strane, majka i dva brata su znali za njegov transfer, pa su skupili novac za autobus i poslali ga u drugi grad do kojeg se putovalo osam sati. Tamo je imao platu, tačnije, neki vid stipendije, oko 60 dolara mesečno.

"Kada sam prvi put stigao u El Nacional, sećam se da su mi dali neke bele Adidas kopačke koje su bile neverovatne! Pre toga sam nosio neke obične koje bi se brzo raspale, ali sam nastavljao da igram i bez njih", rekao je on.

U dvadesetoj godini je skrenuo na sebe pažnju i od strane evropskih timova, Viljareal ga je prvi otkrio, da bi bio prosleđen u Rekreativo kako bi stekao iskustvo. Uspeo je da sa Rekreativom uđe u Primeru i da tamo bude zapažen, što je naredne sezone dovelo do transfera u Vigan, reklo bi se da su se u Viljarealu veoma lako odrekli ovog Ekvadorca.

U Viganu je iz sezone u sezonu bio sve bolji, da bi 2009. godine za 16 miliona funti prešao u Mančester junajted i potpisao četvorogodišnji ugovor. Tada je nastavio da piše istoriju, a uskoro će odigrati i tu 200. utakmicu u dresu Mančester junajteda u Premijer ligi.

"Veoma sam ponosan na sve što sam uradio u životu. Nadam se da ću ostati ovde još koju godinu i igrati ovu sjajnu ligu", bile su reči Antonija Valensije, 31-godišnjeg desnog beka koji je ove sezone sjajan kod Žozea Murinja.