"Der Klassieker" - Više od igre!

Rivalstvo Ajaksa i Fejenorda seže u daleku prošlost i mnogo je više od fudbala. "De Klassieker" je samo na površini, u pitanju je surevnjivost koja traje praktično od početka veka, a manifestuje se bukvalno u različitim pogledima na svet, stanovnika ovih gradova.

U Roterdamu preziru Amsterdamerse kao lenje, uvrnute, neopravdano nadmoćne i privilegovane, sa druge strane nećete naći mali broj stanovnika liberalne prestonice Evrope koji smatraju da je najveća holandska luka vredna prezira, zbog ponašanja, odnosa prema životu, obrazovanja i pogleda na svet.

To se u fudbalu označava kroz različite stilove. Naime, do šezdesetih kada je počela polarizacija i Amsterdam u standardu života, postao nedostižan za Roterdam, Fejenord je promenio stil igre. I oni su do tada pokušavali da igraju lepo, onda su se okrenuli Englezima, ne samo da su počeli da cene borbenost više od veštine, već, primetićete to i sada, vizualno igrači Fejenorda drugačije izgledaju. Nose brade, imaju tetovaže, minđuše (odnosi se naravno na holandske igrače) i mnogo više nalikuju svojim navijačima nego fudbaleri Ajaksa.

Modernost nije nužno prednost u savremenoj Holandiji, pogotovo kada je arhitektura u pitanju. Jer, Roterdam je porušen nemačkim bombardovanjem iz Drugog Svetskog Rata (zbog toga između ostalih njegovi navijači prave nerede u susednoj zemlji kada god igraju sa bundesligašima) za razliku od Amsterdama. Jer, grad kanala je sačuvao svoj izgled, kako rekosmo način života, bezbrižnost stanovnika i stil fudbala.

Roterdam je, to čak priznaju i njihovi umereniji navijači pogodio uspeh Ajaksa sedamdesetih, pogotovo način na koji je ostvaren. Surevnjivost je rasla, recimo osamdesetih je bilo moguće da Krojf posle svađe u Amsterdamu zaigra za Fejenord, danas bi mu to ozbiljno narušilo legat. Ajaks je oteo kapitena Fejenorda Stivena Berghajsa pre dva leta, on je omražen na "De Kajpu", pet godina je igrao za Roterdamerse. Malo je igrača direktno prelazilo, malo je igralo za oba kluba, čak i kada se to dešavalo, većinom je to situacija kao sa El Gazijem, Idrisijem, Snoom, Bisesvarom, Gosensom, našim Markom Vejinovićem, Eljerom Eliom (da pomenemo one poznatije iz 21. veka) koji su obično igrali za omladince jednog kluba, a onda bi u nekom trenutku karijere zaigrali za prvi tim rivala.

Poslednji transfer je direktan, Danilo Pereira da Silva je letos prešao u Fejenord, ali u Ajaksu je bio prilično nebitan igrač, no Fejenordu je itekako koristan. 

Osamdesetih i devedesetih su engleski uzori na velika vrata uveli huliganizam u do tada mirnu i tolerantnu Holandiju. Recimo osamdesete na zimu je Vim Jansen iz Fejenorda prešao u Ajaks, prvi meč je igrao baš protiv bivšeg kluba, dobio je ledenicu u oko. Ali to izgleda kao skidanje nevinosti u odnosu na devedesete, regularne krvave tuče su rezultirale strašnim sukobom 1997. u Bevervijku. Bila je to ugovorena tuča, 50 na 50, u malom mestu kako bi se izbegla policija, uopšte timovi tog dana nisu igrali među sobom. Ali, huligani Fejenorda su došli sa 75 ljudi, nastao je haos, ono što je i sama policija kasnije priznala je da nisu bili spremni za takav bes i količinu oružja. Nesrećni Karlo Pikorni jedan od učesnika tuče je izboden na smrt, još nekoliko huligana je ranjeno, usledile su zatvorske kazne. Leonardo Pansijer, Fejenordov huligan je i posle izlaska iz zatvora pre desetak godina tvrdio da je nevin. Sve u svemu, rat "navijača" je zaprepastio Holandiju, ali i naterao vladu da se uz pomoć engleske policije koja je prenela svoja iskustva obračuna sa nasilnicima koji su se zaklanjali iza fudbala.

Hajde da razjasnimo famu da je Ajaks jevrejski klub.

Nije, mada su u ratu istrebljeni amsterdamski Jevreji navijali za klub. Ali, Ajaks sa nelagodom priča o tome, jer jedan deo čelnika je pružao otpor nacizmu, ali neki su sarađivali i oni su isključeni posle rata. Samo postoji zavet da se o tome ne govori. Kada su ostali navijači u Holandiji počeli da prozivaju pristalice Ajaksa da su Jevreji, ovima se svidelo, pa ćete na zastavama videti Davidovu zvezdu, transparente "Joden", što se ni samim Jevrejima ne sviđa, jer ne bi da bodu oči i smatraju da se time na njih navlači gnev. Ajaks je popularan u Izraelu, ali mali broj ljudi zna istinu, niti su Holanđani bili dobra strana u ratu (gledali su svoja posla uglavnom i mali broj ljudi je bio u otporu nacistima), niti je posle rata postojala neka povezanost.

Tako da kada navijači Fejenorda "šište" oponašajući gas iz baraka smrti u Aušvicu, ili pišu uvredljive parole, oni niti znaju šta rade, niti su nacisti, samo na ružan način vređaju najvećeg rivala. Zanimljivo, najefikasniji čovek u derbiju je Sjak Svart je Jevrejin koji se spasao kao dete tokom rata, krijući se sa ocem, ali ni kada je zaigrao za "Kopljanike" 1956. (odigrao više od 600 mečeva za klub i zvali su ga "Gospodin Ajaks") nije priznavao da je Jevrejin.

Neki drugi čak i kada nisu bili, tvrdili su da su Jevreji. Recimo Frank De Bur koji se naosvajao titula i kao igrač i kao trener, je izjavio da se oseća Jevrejinom jer je njegov očuh Jevrejin, a zanimljivo je reći da su bogati "sinovi Izraela" finansirali Ajaksov uspon šezdesetih godina kupujući najbolje igrače. Neki od njih su sarađivali i sa Nemcima, njihove kompanije su gradile bunkere za okupatora, delom i zbog toga, Ajaks odbija tvrdnje da je jevrejski klub i da je u ratu pomagao sugrađane koji su bili na udaru rasnih zakona.

Ali, udaljili smo se od terena. Derbi je star više od 100 godina, i mada je Ajaks dobio prvi meč sa 3:2, zbog sumnjivog gola je ta utakmica registrovana 2:2. Holanđani su kao i Englezi dvadesetih (odnosno po uzoru na njih) igrali fudbal u kome je viteštvo bilo jače od rezultata. U ovom veku, a i generalno od sedamdesetih, u Amsterdamu su se mnogo više radovali, razlika u titulama je sada nepodnošljiva za Roterdam, samo u naslovima prvaka je 36-15, a Ajaks ima duplo više trofeja. U ligi je 76:45 u pobedama, u kupu nerešeno 8:8, mada i tu Ajaks ima sedam trofeja više. Sve u svemu, kako je vreme odmicalo, oni su pravili razliku u odnosu na Fejenord. Strašno zvuči, ali u našem veku je Fejenord pobedio rivala samo četiri puta, a postili su svojevremeno sedam godina!

Ovo će biti jedan od retkih derbija u istoriji u kome Fejenord sa visine gleda Ajaks. Doduše, ona nije strmoglava, u pitanju su tri boda, ali bi pobedom verovatno napravili veliki korak ka tituli. Obe ekipe ređaju pobede, na pet odnosno šest bodova su AZ i PSV, odavno nije bilo zanimljivije u Holandiji, pomenutim timovima bi remi baš legao. Fejenord nije pobedio Ajaks od 2019. godine, a na "Areni" u Amsterdamu nisu slavili od 2005. godine! Tada su Kalomon Salu i mlađani Dirk Kajt dali golove, klinci Rajan Babel, Najdžel De Jong, Ves Snajder su nosili dres domaćih, pa to izgleda kao Amarkord, koliko je davno bilo. To je jedan od dva puta u ovom veku (2001. je Fejenord slavio) da su Roterdamersi utišali "Arenu".

Za razliku od većine, mi ne mislimo da će biti toliko golova u holandskom “Klasiku”.