"Derbi Apenina" – Slavna prošlost i smrt na komentatorskom mestu

Kada pomenete „Derbi Apenina“, mnogi neće shvatiti o čemu se radi, ukoliko ne poznaju geografiju „Čizme“. Planinski masiv deli Toskanu i Emiliju-Romanju, pa iako je između Firence i Bolonje tek stotinak kilometara, prirodna granica ih je na neki način učinila dalekima i različitima.

Rivalstvo dva kluba traje gotovo sto godina, koju deceniju manje. Iako izrazito levičarski grad i dan-danas, fašizam je upravo uspostavio gvozdenu pesnicu i vežbao teror na teritoriji Bolonje. Tamo je Arpinati predsednik FS Italije i jedan od Musolinijevih najvažnijih ljudi sagradio velelepan stadion, doneo titulu u grad posle spornih pet utakmica plej ofa protiv Đenove i sedište organizacije koja je zavela red i prvu profesionalnu ligu širom Italije smestio upravo u Emilija Romanju. Kada je kasnije otišao u Rim za pomoćnika ministarstva tajne policije, i epicentar fudbalskih zbivanja je pomeren u prestonicu.

Ali, Leandro Arpinati je tridesetih stvorio moćnu Bolonju u omraženom gradu, uporištu komunista koji su se razbežali pred falangama. Kao „Podesta“ odnosno ukazom postavljeni gradonačelnik Bolonje, ovaj funkcioner je organizovao otvaranje stadiona kome je prisustovao Musolini. Namešteni ili ne, atentat na „Dućea“ kada su ga vozili natrag na stanicu je rezultirao prebijanjem na smrt lokalnog anarhiste, odnosno sina viđenijeg anarhiste u Bolonji, a fašistima je to poslužilo da ukinu demokratiju i formalno sprovedu diktaturu.

E sada, Fiorentina nije imala moćnog patrona, pa je čekala dve godine da se dokopa Serije A. I ne samo to. Dotadašnji trener Bolonje sa kojim su bili treći, Hejsner je prešao u Fiorentinu, poveo nekoliko igrača. Tada je rođeno rivalstvo, derbi Apenina. Tokom tridesetih, odnosno u prvoj polovini, oba tima su bila u top pet, ali je Juventus imao više novca, Anjelijeve i gro tada najbolje reprezentacije na svetu, pa niko nije ni prišao tituli.

U drugoj polivini decenije je Fiorentina stvorila tim koji se trkao za titulu, ali izgubio od Bolonje koja je osvojila dva „Skudeta“. Posle rata timovi su bili u top 10, ali daleko od vrha pedesetih, mada je uvek ovaj susret izazivao dosta pažnje, jer su svojevremeno mađarski stvorili rivalstvo, Bolonja je imala jake mađarske stručnjake poput Nađija, Viole, Jozefa Kovača, Šarošija, Fiorentina Molnara, Janoša Mehadonu, Imrea Senkeja, Hidekutija, Đulu Feldmana...

I uvek su se gledali preko Apenina. Šezdesetih su oba kluba bila blizu evropskog trijumfa, iste godine kada je Fiorentina izgubila KPK 1961. (prethodne su osvojili), Bolonja je izgubila finale prestižnog Mitropa Kupa.

Recimo i to da će čovek koji će sedeti na klupi Bolonje, Siniša Mihajlović biti jedan od onih koji je bio sa obe strane masiva. On je prešao granicu, sedeo je na klupi Fiorentine.

Ali, daleko od toga da je jedini, čuveni komunista Renco Ulivijeri je vodio oba kluba, pa lik koji je davio Ljajića, Delio Rosi, kao i sadašnji menadžer lidera Milana, Delio Rosi, legenda Rome Fulvio Bernardini, Macone, da ne nabrajamo druge.

U godinama velikog nasilja, bilo je sukoba, mada u Bolonji tvrde da su mnogo civilizovaniji od Toskanaca. Zanimljivo, poslednji „skudeto“ Fiorentine i poslednji trofej Bolonje (kup iz 1974. Godine) delo su istog čoveka, Pesaole, Argentinca poreklom iz Napulja, njega smo zaboravili u onom nabrajanju.

Najtužniji trenutak derbija je vezan za 1981. kada je Pjero Pazini, novinar RAI i slavne emisijie „Novantesimo minuto“ umro tokom izveštavanja na komentatorskom mestu.

Ovi timovi su daleko od vrha, ali mogu da se pozovu na slavnu prošlost, pa svakako da nas čeka dosta vatre, tim pre što Bolonja nije pobedila Fiorentinu od 2013. godine.