Derbi Severnog Londona - Arsenalov imperativ, debituje Tudor!

Sve što je moglo da krene loše po Tomasa Franka, krenulo je još gore. Na početku je rekao da zna da trava nije zelenija nego u Brentfordu, napustio je lagodnu poziciju na zapadu grada, ali ga nije teško razumeti. Ovo je bila njegova šansa karijere. Danac je bio pomoćnik u "Pčelama", pa onda sedam godina vodio tim, uveo ih u prvu ligu i pazite sada ovo. Za te četiri godine nikada nisu bili u zoni ispadanja što je neverovatan podatak.

Samo, videli smo ovakve primere u Engleskoj, trener manjeg kluba ne uspeva da napravi skok posle dobrih rezultata na prethodnom poslu. Na kraju krajeva, jedan od dvojice ljudi koji je manje trajao od Franka u Totenhemu, Nunjo Ešpirito Santo je upravo bio u toj poziciji. Želeo je da napravi pomak u karijeri i brzo shvatio da ne možeš da prilagodiš tim sebi.

Šta to znači?

Pre svega da je kao i Frank doneo navike koje ne prolaze u Totenhemu. Navijači traže i to je istorijski diktat da Totenhem igra lep fudbal. Frank nije mogao da se prilagodi, prostor koji je imao sa Brentfordom ne prolazi sa "Pevcima". Otuda i užasan rezultat kod kuće. Jer, oni nisu pobeđivali slabije rivale i ne samo to, u tim mečevima su delovali bezidejno, nisu stvarali šanse, nešto od toga je moglo da se nanjuši u prvom porazu, protiv Bornmauta na velelepnom stadionu na severu prestonice. Zbog tog odsustva plana, kada se protivnik brani, moguće je da u Udinama nadigraju PSŽ, ali ne i osvoje trofej i onda kod kuće imaju xg manji od jedan.

Probleme na terenu su multiplikovali prelazni rok u kombinaciji sa lomovima koji se dešavaju jednom u veku. Gospodar Totenhema Danijel Levi je posle četvrt veka smenjen, u sportskom sektoru se Paratići vratio, pa otišao, a od dolaska Franka činjene su velike greške i zakasneli potezi. Prvo, Totenhem je čekao da smeni Postekoglua što je odnelo dragoceno vreme. Recimo da je Frank postavljen krajem maja, imao bi šansu da ubedi Mbeuma da mu se pridruži u Totenhemu, kada je promovisan, Kamerunac je već bio igrač Junajteda.

Klub je želeo da pokaže novom menadžeru da je spreman da mu pruži potrebno vreme, angažovali su njegov stručni štab, kasnije je otkriveno da je trenerova sloboda takođe plaćena Brentfordu oko sedam miliona evra, ali te poteze dobre volje pratili su grubi previdi. Nisu želeli da odvoje 70 miliona za Semenja, ali kada su zimus panično probali da plate to, on je odabrao Siti. Pošto nisu uspeli da dovedu Semenja, uzeli su "Semenja za siromašne" Kudusa, on je često povređen, iako se radi o kvalitetnom igraču. Sve vreme je Frank tražio "desetku" posle povreda Medisona i Kuluševkog i tu su odugovlačili u pregovorima sa Stivom Perišom gazdom Palasa, pa je Eze otišao u Arsenal. Onda je Levi panično reagovao, doveden je Ćavi Simons za oko 70 miliona. I tu je kjuč, oni su dovodili igrače koji treba da se naviknu na ligu, potrebno im je vreme, koga očigledno nemaju.

Ovo nije veliki tim, niti da su svi zdravi, ne bi to bio. Velike su promene odlazak Kejna pre dva leta, Sona prošlog, povrede (ne zaboravimo ni Solankea) su odnele 50 golova iz prošle sezone. Muani je doveden kao iznuđeno rešenje, Palinja iz Bajerna nije loš igrač, ali nije ono što treba Totenhenu. Kada sve saberete, mnogo je bilo lutanja letos, iako su potrošene pare, pitanje je u kojim linijama. Nemaju ni vođu, Romero zbog svog ponašanja to nije, i mada ga je Frank javno podržavao, čelnicima je izneo privatno sumnje da neko ko često izgubi nerve i ostavi saigrače na cedilu može da bude frontmen.

Ali, nije sve ni do kluba, Frank snosi ozbiljan deo krivice. Jedno je, kako smo rekli, pristup, mentalitet koji ne odgovara velikom klubu, ili klubu veličine Totenhema. Drugo je užasan PR. On nije umeo sa navijačima, nije ih naterao da ga vole, nije pokazao ratnički duh poput Angea Postekoglua koji je smenjen, ali je ispunio obećanje da osvaja trofej u drugoj sezoni. Ok, nije to bio impresivan trijumf, ali se srebrnini u zube ne gleda, Australijanac je prekinuo post od 2008. godine. Takođe one legendarne konferencije za medije su mu pribavile status harizmatičnog "ludaka", igrači su, i to je mentalitetska stvar bili spremni da poginu za njega. Jer, on je i njih i navijače uverio u to "sami smo protiv svih" i veoma uspešno stvorio taj sindrom "opsade" kojim je Totenhem na kraju krajeva stigao do trofeja, iako su u ligi bili očajno.

Slično Angeu, Totenhemu je i ove sezone bolje išlo u Evropi nego u prvenstvu, u top 16 su LIge šampiona, ali to nije spasilo Danca. Već par nedelja su mu navijači skandirali "Bićeš smenjen u ponedeljak" a u poslednjim mečevima protiv Barnlija i Njukasla posle čega je smenjen, atmosfera je bila toksična. Počelo je znatno ranije, kada su navijači zviždali u januaru golmanu Vikariju koji je Vest Hemu pokonio pobedu, Frank je rekao da to nisu pravi navijači. I onda se suočio sa gnevom. Sve se skupilo na severu grada, "Pevci" su dobili samo dva meča od 17, došli do toga da razmišljaju o golom životu, a Franka niko nije zavoleo. On je previše tih, neki kažu i previše fin, igrači mu nisu verovali. Sećate se situacije u kojom Miki Van de Ven odbija trenerovo "naređnje" da pozdravi navijače.

Ili situacija u kojoj je Frank pose poraza od Bornmauta podigao glas u svlačionici i rekao navodno igračima da ne zadovoljavaju standarde kluba i da mora da se uozbije. Sutradan je "Kuti" Romero zakasnio na trening. Sve u svemu, menadžer je ostavljen sam, u pola glasa se komentarisalo da su mu treninzi dosadni, da nema plan "B" da je jasno da je ovo za njega preveliki posao.

Navijači su ga vređali posle remija sa Brentfordom njegovim bivšim klubom koji je završen 0:0, prvog dana 2026 i pevali "Dosadni Totenhem" što ne presuda. Jer, to skandiranje je rezervisano za Arsenal koji su uvek posmatrali kao klub spreman na sve za rezultat, nešto što navijači Hotspura preziru. Ta pesma rođena je još osamdesetih i devedesetih kada je Džordž Grejem bio na klupi Arsenala. Pisali smo skoro o tome, trofeje u kupovima pogotovo jesu osvajali, ali je to bilo baš dosadno za gledanje.

Do PL Totenhem je bio ravan Arsenalu, čak u nekim periodima istorije dominantan. Šteta da taj sjajni tim iz osamdesetih (osvojili su Kup UEFA i par domaćih kupova) u prvoj polovini te decenije nije dobio šansu da se dokaže u Evropi (zbog Hejsela). Već devedesetih, u trenutku kada je stvarana PL kakvu danas znamo, Totenhem je kao i Arsenal bio deo velike šestorke i osnivač novog takmičenja. Ali, njihov tadašnji vlasnik Alan Šuger je odbio da ulaže sume kojima su se razbacivali Junajted, Arsenal, pa i Čelsi Kena Bejtsa. Tada je trka izgubljena, reklo bi se nepovratno.

Za vikend nas čeka derbi severnog Londona, sigurno najveća utakmica u gradu. Postoji od 1909. godine, samo tada još Arsenal nije stigao u ovaj deo grada. Rivalstvo je formirano dolaskom Gunera na Hajberi 1913. samo pet kilometara od Vajt Hart Lejna. To su navijači "Pevaca" smatrali svojom teritorijom, mržnja je odmah zavladala, a onda eksplodirala 1919. Posle Prvog Svetskog Rata je odlučeno da se liga proširi. Prvo je Čelsi ostao, iako je bio 19, a umesto Totenhema ii Barnslija, izabran je Arsenal koji je bio tek peti u drugoj ligi. Pristupilo se glasanju, Ser Henri Noris, prvi čovek Arsenala je iskoristio uticaj van fudbala, obećao određene poslove i Arsenal je završio u prvoj ligi.

Naredne godine Totenhem je osvojio drugu ligu, ušao i u prvom meču novog rivalstva dobio. Svakju utakmicu dvadesetih su pratili ogromni neredi, pa je liga zapretila klubovima da ako ne obuzdaju navijače, neće igrati pred punim tribinama.

Mnogo je velikih mečeva ovih timova, prvi u PL u ovom formatu dobio je Totenhem, Tedi Šeringem je bio heroj sa dva gola, posle je palicu preuzeo Arsenal sa Vengerom. Najbolji strelac derbija je naravno Kejn, sa 14 golova, Adebajor je postigao 10, igrao za oba kluba, mrze ga i jedni i drugi. Mrze navijači Totenhema Sola Kembela koji je prešao u Arsenal. "Tobdžije" imaju mnogo trofeja više, 46:21, ali kako rekosmo ovaj vek je ključ za tu prednost.

Znate šta je "Sveti Toteringem" podrugljiv izraz za dan kada je matematički sigurno da će Arsenal završiti ispred Totenhema u ligi. To će se desiti i ove godine, sigurno, Arsenal se bori za krunu.

Ali, počinje da miriše na čuveno Arsenalovo proleće, nisu dobili u sredu na “Molinju” otpisane Vulvse, imaju +5 u odnosu na Siti i meč više. Prokockali su veliku prednost posle Božićnog ludila, čini se da su nervozni i da se previše osvrću.

Siti dočekuje Njukasl koji je zgromio Karabag u Azerbejdžanu i praktično se plasirao u top 16 fazu LŠ. Svakako da su “Građani” favoriti, košmaran skor ima Njukasl protiv SItija u poslednjih 20 godina, uz to protiv Gvardiole nikada nisu ostali neporaženi na “Etihadu” Čelsi će verovatno bez problema savladati Barnli, Junajted u ponedeljak zatvara kolo protiv “Izabranog” Dejvida Mojesa koji se neposredno posle Fergija nije dugo zadržao na klupi, ali je gotovo svuda sem Mančestera (dobro i Sosijedad posle toga) imao dobre rezultate.

Neke mečeve smo obradili u posebnim rubrikama, hajde ovde da dodamo gostovanje Liverpula na “Siti Grandu”. O Forestu smo pisali prošle nedelje, Vitor Pereira je nasledio Dajča, debitovao protiv Fenera u LE (znaćete rezultat meča sa Bosfora dok ovo budete čitali) PL je neuporedivo važnija. Portugalac je preuzeo ekipu na tri boda iznad linije ispadanja, uvek promena donese nešto, čini nam se da je najbolje pojuriti golove u nastavku.