Deset razloga za kraj Juventusove dominacije! Da li je Pirlo krivac?

Pljušte kritike na račun Juventusa, ne samo zbog poraza već i zbog toga kako su izgledali protiv Intera. Bezvoljni, što reče Pirlo kao da se nisu pojavili na terenu.

On je, kako to obično biva na optuženičkoj klupi, ali sa druge strane, daleko od toga da je koren svih problema. Juventus je napravio mnogo grešaka, mnogi smatraju da je ravnoteža poremećena kada je otišao Alegri. Anjeli je bio protiv, ali je popustio pred navaljivanjem Paratićija i Nedveda koji su markirani kao glavni krivci.

Prvo su doveli Sarija, Juve je na suvi kvalitet osvojio titulu, devetu u nizu, zatim je iskusni trener oteran, a nije bilo rešenja, pa je doveden Pirlo. Legendarni "Mocart" je početnik i mada ima poverenje svih u klubu čini se da je Juventusu potrebna "generalka" kako bi okrenuo stranu.

Šta su osnovnih deset problema sa kojima se suočava klub:

1. Nesposobnost da dovede pravog vezistu, nekoga ko će diktirati ritam, odlazak Pjanića je bio pogrešan potez, sadašnji vezni red delovao je nedoraslo u sudaru sa Barelom, Brozovićem i Vidalom. Juventus nema kreatora igre kao što je Barela i to je jasno, Lokateli je bio preskup, ali cena koju sada plaćaju je još veća.

2. Raspad defanzivnog bloka, Kjelini je na kraju karijere, Bonući popušta, kada nema strašnog De Lihta rupe su vidljive, Inter je dao dva gola, mogao je najmanje još toliko.

3. Juve je talac Kristijana Ronalda. Zavise od njega, klub se nikada nije oslanjao na nekoga takvog, nema sumnje da je u pitanju najbolji igrač svih vremena, ali kada on stane nema rešenja, sa druge strane igra trpi jer je, kako tvrde na Apeninima sve njemu podređeno.

4. Odsustvo pobednika, tačnije igrača koji znaju kako se osvajaju trofeji. Ma šta mislili o Mandžukiću, Iguainu, Kediri, sve su to igrači koji odlično podnose pritisak. Očekivano je bilo da zamene moraju da se adaptiraju, ali problem je što igrači koji su došli ne deluju kao da shvataju identitet kluba i očekivanja.

5. Pirlo je bačen u vatru bez tutora, odnosno nekoga u gornjim ešalonima koji će mu pomoći. Ni Paratići, ni Nedved se nisu bavili trenerskim poslom, Tudor koji je pomoćnik, jeste, ali je problem što ni on nema mnogo iskustva. U klubu su smatrali da nije potreban neko kao tehniko, ili trener koji će pomoći prilagođavanje Pirlu i čini se pogrešili. Da pored sebe ima nekoga kao Lipi u ulozi koju bi već klub izmislio, stvari bi bile lakše.

6. Juvetus se mnogo više bavio proteklih godina marketingom nego timom. Olako su se odrekli Marote za koga se priča da je bio protiv Ronalda i da je smatrao da mora da se nađe balans i da je bolje ogroman novac uložiti u stvaranje nove ekipe, ostao je usamljen i na kraju je i odstranjen. Naravno, Juventus nije mogao da predvidi pandemiju, ali sada nema ni novca, ni rezultata.

7. Već smo pominjali, ali veliki je nesklad u kvalitetu, neshvatljivo je da klub takvog formata nema nijednog igrača svetske klase u veznom redu. Kada je otišao Pjanić, računali su na mladost Artura, ali on ni u Barseloni nije bio čovek koji je spreman da povlači konce, plus Brazilci tog tipa, setimo se Dijega ne uspevaju u Juventusu.

8. Juve je izgubio faktor straha, ne ove, nego već prošle godine. Jednostavno rivali su nanjušili slabosti, kvalitet koji imaju nije sporan, ali jeste pristup i nada protivnika da mogu da igraju sa njima. Remiji protiv davljenika su ih načeli, Fiorentina dokrajčila mit.

9. Juventus je počeo prvenstvo da shvata zdravo za gotovo, a taj osećaj se pojačao i prošle sezone kada su odigrali samo nekoliko dobrih utakmica u sezoni i na kraju ipak osvojili titulu. Mnogi su polazili od toga da, kada rivali nisu iskoristili priliku prošle godine, Juventus im novu neće pružiti, a u stvari problem je bio u tome što je praktično prošla sezona bila početak kraja.

10. I poslednje, mada ne i najmanje važno, klub su potresli novi skandali, poput onoga sa Suarezom, ali i priče da će se Anjeli preseliti na poziciju u Ferariju i da nema kome da ostavi klub čiji dug raste. Nije da će to puno zabrinuti Elkane, odnosno naslednike carstva, Juve je među 10 najvrednijih fudbalskih brendova u svetu, novac mogu lako da izvade, imaju toliko novca da ni pandemija nije narušila moć. Međutim zapovest porodice Elkan, odnosno Anjelijevih je da Juventus bude u rukama familije i o prodaji nema govora.

Torinski listovi sada u pitanje dovode plasman u top 4, što bi bila katastrofa ako posle decenije ne budu igrali Ligu šampiona. Titulu kao da su otpisali, Juventus je naravno u Ligi šampiona koja je veliki cilj, ali realno teško je zamisliti da ovaj tim bez pravih rešenja u veznom redu može da bude konkurentan najboljim timovima Evrope, mada se to nikada ne zna...