Điđi Lentini - Balada o najskupljem na svetu

Svedoci tog vremena kažu da se takav igrač nije pojavio u Italiji nekoliko decenija. Upoređivali su ga sa zvezdama šezdesetih, poput nesrećno stradalog Torinovog "Leptira" Điđija Meronija, preterivali da ima isti "pijani dribling" poput Garinče. Ono što je činjenica je da se u drugoj polovini osamdesetih Serija A zaljubila u Điđija Lentinija.

Mogao je bukvalno sve sa loptom, Torino je ovog sina imigranata sa juga primetio negde krajem sedamdesetih, a tadašnji trener mlađih kategorija, nekadašnji napadač Đani Bui je fanatično radio na tehnici sa mladim levim krilom. Već u 17. godini, Lentini je proglašen za novu veliku stvar italijanskog fudbala, Apenini su se posle silaska generacije svetskih prvaka iz 1982. spremali za domaći Mundijal 1990. godine. Điđi je debitovao jednog sivog popodneva, osetio je teren u Breši u porazu od 2:0. Jedan od najboljih trenera u novijoj istoriji Torina, Điđi Radiće mu je pružao povremeno šansu, sledeće godine su ga "Bikovi" poslali u drugoligašku Ankonu na kaljenje. Odigrao je odlično, kupio kartu za povratak, ali ostao u Seriji B, Torino je ispao iz lige. Nakon početnih sukoba sa tradicionalistom Fašetijem, pre svega zbog karaktera i odbijanja da se uklopi u taktičke zamisli, Lentini je pronašao sebe, te 1989. je plesao u Seriji B, sa Lentinije, Brazilcem Milerom, jugoslovenskim napadačem Harisom Škorom, Kraverom, Dinom Bađom, Benijem Karboneo, prošetali su se kroz drugu ligu.

I onda fantastična sezona, Mondoniko je seo na klupu, Lentini već u trećem kolu prošetao odbranu Intera i matirao Zengu, osvojili su na kraju peto mesto u ligi i Mitropa Kup, a momak iz Karmanjole je u 22. godini, protiv Belgije debitovao za Azure". Naredne sezone bili su treći, izgubilo najvažnije mečeve u istoriji, finalu Kupa UEFA, Ajaks se izvukao, a kako to biva obično biva, sve Torinove velike priče završe suzama.

Par meseci posle finala bili su u velikoj finansijskoj krizi, pred slomom nakon velikih kupovina u prethodnim prelaznim rokovima (Lučano Mođi je bio direktor). Kupili su Martina Vaskeza (onog što ga je Piksi u Veroni na Mundijalu poslao po burek), božanski talentovanog Enca Šifa, brazilskog napadača Valtera Kazagrandea...

Žrtvovan je Lentini, za tadašnjih 18.5 astronomskih milijardi lira, preselio se u Milan, Berluskoni je dobio bitku sa Juventusom. Navijači su zapalili grad i sam Lentini je bio na udaru, mnogi su tvrdili da je u pitanju čisto pranje para, otvorena je i parlamentarna istraga koja nikada nije zatvorena. Điđi je otišao u najbolji evropski tim tog vremena, pričalo se da je svlačionica, pogotovo stranci "Rosonera" bila ljubomorna na novog preplaćenog momka.

Proglašen za najskupljeg igrača sveta, on je bio pod velikum pritiskom, godina je ocenjena kao prosečna, sedam golova (jedan u Madonini) u trideset mečeva, i fudbalera i Milan je definisao potpuno neočekivani poraz u finalu Lige šampiona od Marseja. Bio je to veliki neuspeh jer je do finala Milan dobio deset mečeva i primio samo jedan gol (dao im ga je Romario u duelu sa PSV Ajndhovenom).

Naredna godina je trebalo da bude sezona velike potvrde Điđija Lentinija, a završila je pre nego što je počela. U avgustu na putu između Pjaćence i Torina, njegov žuti Porše je sleteo sa puta, guma je eksplodirala. Pričalo se da je žurio na sastanak sa Ritom Bonakorsi, bivšom ženom junaka Mundijala Tota Skilaćija. Iz plamena je Lentinija izvukao vozač kamiona.

Preživeo je i krenuo mukotrpnim putem rehabilitacije. Propustio je Mundijal, kao navijač osvojio Ligu šampiona u Atini (onih besmrtnih 4:0 protiv Krojfove Barse). Verovao je da sledi njegovo vreme, ali odlučivao je Kapelo.

Lentini nije želeo da ćuti, žalio se da manje talentovani i vredni igrači dobijaju šansu, na kraju je sve završilo ulaskom pet minuta pre kraja protiv Ajaksa u još jednom izgubljenom finalu Lige šampiona. Ne zna se kako je razljutio Kapela, tek u sezoni 1995-96, igrao je samo devet puta. Te godine je Milan osvojio titulu, ali je Lentini pokupio stvari i izjavio da nikada više neće obući dres "Rosonera". Otišao je u Atalantu gde ga je čekao Mondoniko, čovek pod kojim je igrao najbolji fudbal u karijeri. Govorio je da mu je "Mondo" kao otac, da se svađaju i vređaju svaki dan, ali da na kraju zajedno pobeđuju. Iza njega u Milanu je ostalo šezdesetak utakmica, 15 golova, tri Skudeta, Liga šampiona, ali u tim uspesima imao je epizodnu ulogu. Odlazak u Bergamo nije doneo očekivani rezultat, doduše bio je standardan, postigao četiri gola. Prva zvezda tog tima bio je izvesni Pipo Inzagi koji je godinu završio sa 24 pogotka u Seriji A.

Uz mnogo skepticizma vratio se u Torino, što se pogodilo sa novim vlasnicima kluba. Ali, bio je daleko od nekadašnje forme, jednostavno posle povrede nikada nije bio isti. Prve godine nisu uspeli da se vrate u elitu, druge jesu, to je labudova pesma Lentinija (zanimljivo da je Mondoniko bio na klupi). Jer sledeće sezone u Seriji A, Torino se raspao, ostaće zabeleženo da je Lentini u aprilu 2000. poslednji put obukao voljeni bordo dres. Preselio se u Kalabriju i četiri godine nosio dres Kosence, postavši kapiten tima i idol juga. Toliko je voleo fudbal u provinciji, da je poslednju 2004. proveo u Seriji D, petoj, amaterskoj ligi, gde su "Vukovi" završili nakon bankrota.

U 35. godini, Lentini se vratio u rodni Pijemont, igrao za amaterske klubove čak i osvojio prvenstvo Italije za amatere igrajući za Kaneli sa svojim prijateljem Dijegom Fuzerom (zajedno su nosili dres Torina).

Uvek je važio za plejboja (oženio je jednu švedsku manekenku), ikonu stila, nestašnog dečka. Legendarna je priča kako ga je gospođa Karla koja je radila u ekonomatu na mitskom stadionu "Filadelfija" gde je Torino trenirao, budila dok je spavao u kolima kojima se dovezao pravo na stadion iz ludog provoda. Po diskotekama su ga tražili trener Lido Vijeri i njegovi pomoćnici, uvek im je bežao, u vreme kada više nije bio neuhvatljiv na terenu, po torinskim i milanskim lokalima niko nije mogao da ga stigne.

Vratio se u svoj gradić, tvrdi da nikada nije zažalio, da je srećan što je i ovo postigao. Sa prijateljima drži kafić i bilijar salu u kojoj obično obitava, ponekad se pojavi kao komentator na nekoj televiziji, priča o vremenu iz Milana, nekadašnjim saigračima koji su imali veće karijere iako sa mnogo manje talenta od Điđija.

On je poveznica između Milana i Torina koji će u petak igrati u Lombardiji u meču u kome šampion u velikoj krizi mora da vadi fleke. Juventus dočekuje Fiorentinu koja je takođe očajna, a Napoli je apsolutni favorit protiv Kremonezea. Duel Lacija i Atalante miriše na golove, dok će Deki Stanković sa Sampdorijom teško odoleti protiv kluba, čija je legenda, Intera. Udinese i Sasuolo bi takođe trebalo da odigraju efikasan meč.

U saradnji sa AdmiralBet-om, posetioci Sportske.net dobijaju bonus od 2500 dinara. Od toga 1500 je za klađenje, ostatak od 1000 možete iskoristiti za kazino.

Sve što treba da uradite je da sa našeg portala odete OVDE na admiralbet.rs, registrujete se, verifikujete nalog i u roku od nekoliko minuta dobijate bonus za kazino a 2 sata kasnije i bonus za tikete.

Pravila su OVDE, ista su kao i za običan bonus, ali čitaoci Sportske.net dobijaju 500 dinara više.