Dinamo Drezden – Kad tajna policija ukrade klub
Autor: Ivan Cvetković
utorak 22.12.2020.
12:44
Izvor: Boris Jovanović
Čudna sudbina DDR giganta...
dynamo-dresden.de
Povezane vesti
Drezden je svojevremeno bio poznat kao „Firenca na Elbi“. U njemu je sve postalo novo nakon što je sravnjem sa zemljom u bombardovanju saveznika. Postao je grad duhova, poginulo je oko 200 000 ljudi. Kada su Rusi okupiralo Istočnu Nemačku nisu dozvolili obmovu, kao podsećanje Nemaca na poraz, ali i to što su im učinili engleski i američki avioni. Komunistička vlast je sporo obnavljala grad,ali je nekako opstala mantra stanovnika “Im Herzen Vereint”, odnosno „Ujedinjeni u srcu“.
Kakve veze ima sa fudbalom? Pa, vidite, pre rata još krajem 19. veka, grad je bio fudbalski, Drezdener SC je bio ponos Saksonije gotovo pola veka. Jasno, kada su nacisti izgubili rat, fudbal je bio stavljen van zakona. Ali, klub se organizovao pod novim imenom, Fridrihšaft.
U prvim godinama formirane Oberlige, izazivali su podozrenje, navijači su bili leglo antikomunističkih ideja. U proleće 1950. u grad je stigao Horš Cvikau, timovi su bili izjednačeni na vrhu, pobednik je nosi sve u poslednjem kolu. Vlast je želela da Cvikau koji je bio mnogo bliži komunistima dobije, ali su domaći odbili da se predaju. Na terenu je izbio rat, Domaćima nije bilo dozvoljeno da igraju, sudija im jed isključio tri igrača nakon što su poveli sa 1:0, Cvikau im je brutalnim startovima povredio nekolicinu fudbalera i jasno, miljenik vlasti je slavio sa 5.1.
A onda je proključalo, navijači domaćih su uleteli na teren, jurili sudiju i goste, policija je zatečena pa su bili pozvani i vojska i specijalna policija. I to je bio kraj za klub. Naime, zbog neposlušnosti, ali i potencijalnih izazivanja političkih nemira Fridrihšaft je rasformiran, tačnije preuzela ih je policija u Drezdenu. Postali su Dojče Volkpolicaj, odnosno Nemačka narodna milicija. Praktičmo su funkcionisali kao deo vlasti. Štazi ih je kontrolisao, pomagao, i kao svi policijski timovi odlučeno je da ih nazovu Dinamo, to ime su im nametnuli 1953. godine.
Svi su ih se plašili, pisali smo o Erihu Milkeu, prvom čoveku tajne policije, njemu se nije sviđalo da Drezden ima prvaka, plašio se grada i želeo je da u Berlinu bude stacioniran glavni klub.
Šta je učinio?
Pa, pribegao je sili, šta drugo. Doneo je naredbu da Štazi odvede igrače šampiona, drezdenskog Dinama u istočni Berlin, ukrao je praktično klub. I dok je Dinamo Berlin bio moćan, ono što je ostalo u Drezdenu je bilo osuđeno na propast. Za četiri godine od državnog prvaka su stigli do četvrte lige.
No, nisu se dali, nakon deceniju su se vratili u elitu, a onda 1971. osvojili titulu. Počela je nova dominacija Lajpciga, a u KEŠ su 1973. izbacili Juventus. Onda se dogodilo ono čeka su se svi plašili, izvukli su šampiona SR Nemačke, Bajern iz Minhena.
Bavarci su predvođeni Gerdom Milerom dobili prvu utakmicu na „Olimpiji“ sa 4:3, u revanšu u Drezdenu, u atmosferi hladnog rata, razmenjivali su udarce, Uli Henes je dao dva gola za goste koji nisu smeli ni da se raduju, završilo se 3:3, pa je Bajern otišao dalje. Kasnije je Štazi opet odlučio da centar fudbala bude Berlin. Kada je pao zid, Dinamo iz Drezdena je primljen u jedinstvenu Bundesligu, držali su se četiri godine, ali nisu mogli protiv bogate braće sa zapada. Zapali su u dugove od 10 miliona maraka, nisu dobili licencu ni za „Cvajtu“ i na kraju su završili u regionalnoj ligi. Do početka decenije su se šetali između četvrte i treče lige, onda se našli opet među drugoligašima. Ubrzo im je pretio bankrot, a u pomoć je priskočio bivši igrač Matijas Zamer. On je 1996. bio i najbolji igrač Evrope i kasnije postao direktor Bajerna, iako nikada nije igrao za Bavarce. Od svoje devete godine bio je u Drezdenu, u 18. zaigrao za prvi tim, 1985.
Jasno, privučeni bogatim ponudama jačih klubova iz zapadnog dela zemlje, nekadašnji reprezentativci DDR su pohrlili u platežnije klubove, pisali smo, Ulf Kirsten je promenio sudbinu Leverkuzena, a Zamer je otišao na jug u Štutgart. Igrao je u Interu, a onda i za Dortmund, povukao se krajem veka.
Kako je pomogao?
Iskoristio je uticaj u Bajernu, pa su Bavarci nekada rival u KEŠ, sada dobrotvor, odigrali pre pet godina prijateljski meč za timom iz Drezdena kome je pripao sav novac od ulaznica.
To je spasilo Dinamo, uspeli su da skupe dovoljno da izbegnu gašenje. Usvojili su i novu politiku promocije mladih igrača koji nisu uspeli u većim klubocima, želja im je bila da se u dogledno vreme vrate u Bundesligu. U novoformiranoj trećoj ligi završili su pre par godina u sredini tabele što je zadovoljilo ambicije navijača, ne može ništa preko noći.
Sjajni tandem Elers –Paskal Testro je 2016. terorisao odbrane, „Pako“ kako su zvali ovog drugog i iskusni Elers su bili dva najbolja strelca lige, a omladinski reprezentativac Marvin Stefanijak je imao čak 17 asistencija. Vratili su se u Cvajtu, preživeli tri godine i ponovo ispali u treću ligu.
Kup DDR su osvajali sedam puta, od ujedinjenja Nemačke igrai su predvođeni Olafom Maršalom polufinale 1994. Eliminisali su pre desetak godina Šalke, ali nisu nikada stigli dalje od treće runde. Sada igraju protiv Darmštata do pre par godina Bundesligaša koji je sada u Cvajti. Oni jesu ligu više od Dinama, ali klub iz Drezdena vodi u trećem rangu i izgledaju kao najozbiljni kandidat za povratak u viši rang. Razlika u kvalitetu nije prevelika, ne bi nas čudilo da Dinamo prođe u narednu rundu kupa.
Kakve veze ima sa fudbalom? Pa, vidite, pre rata još krajem 19. veka, grad je bio fudbalski, Drezdener SC je bio ponos Saksonije gotovo pola veka. Jasno, kada su nacisti izgubili rat, fudbal je bio stavljen van zakona. Ali, klub se organizovao pod novim imenom, Fridrihšaft.
U prvim godinama formirane Oberlige, izazivali su podozrenje, navijači su bili leglo antikomunističkih ideja. U proleće 1950. u grad je stigao Horš Cvikau, timovi su bili izjednačeni na vrhu, pobednik je nosi sve u poslednjem kolu. Vlast je želela da Cvikau koji je bio mnogo bliži komunistima dobije, ali su domaći odbili da se predaju. Na terenu je izbio rat, Domaćima nije bilo dozvoljeno da igraju, sudija im jed isključio tri igrača nakon što su poveli sa 1:0, Cvikau im je brutalnim startovima povredio nekolicinu fudbalera i jasno, miljenik vlasti je slavio sa 5.1.
A onda je proključalo, navijači domaćih su uleteli na teren, jurili sudiju i goste, policija je zatečena pa su bili pozvani i vojska i specijalna policija. I to je bio kraj za klub. Naime, zbog neposlušnosti, ali i potencijalnih izazivanja političkih nemira Fridrihšaft je rasformiran, tačnije preuzela ih je policija u Drezdenu. Postali su Dojče Volkpolicaj, odnosno Nemačka narodna milicija. Praktičmo su funkcionisali kao deo vlasti. Štazi ih je kontrolisao, pomagao, i kao svi policijski timovi odlučeno je da ih nazovu Dinamo, to ime su im nametnuli 1953. godine.
Svi su ih se plašili, pisali smo o Erihu Milkeu, prvom čoveku tajne policije, njemu se nije sviđalo da Drezden ima prvaka, plašio se grada i želeo je da u Berlinu bude stacioniran glavni klub.
Šta je učinio?
Pa, pribegao je sili, šta drugo. Doneo je naredbu da Štazi odvede igrače šampiona, drezdenskog Dinama u istočni Berlin, ukrao je praktično klub. I dok je Dinamo Berlin bio moćan, ono što je ostalo u Drezdenu je bilo osuđeno na propast. Za četiri godine od državnog prvaka su stigli do četvrte lige.
No, nisu se dali, nakon deceniju su se vratili u elitu, a onda 1971. osvojili titulu. Počela je nova dominacija Lajpciga, a u KEŠ su 1973. izbacili Juventus. Onda se dogodilo ono čeka su se svi plašili, izvukli su šampiona SR Nemačke, Bajern iz Minhena.
Bavarci su predvođeni Gerdom Milerom dobili prvu utakmicu na „Olimpiji“ sa 4:3, u revanšu u Drezdenu, u atmosferi hladnog rata, razmenjivali su udarce, Uli Henes je dao dva gola za goste koji nisu smeli ni da se raduju, završilo se 3:3, pa je Bajern otišao dalje. Kasnije je Štazi opet odlučio da centar fudbala bude Berlin. Kada je pao zid, Dinamo iz Drezdena je primljen u jedinstvenu Bundesligu, držali su se četiri godine, ali nisu mogli protiv bogate braće sa zapada. Zapali su u dugove od 10 miliona maraka, nisu dobili licencu ni za „Cvajtu“ i na kraju su završili u regionalnoj ligi. Do početka decenije su se šetali između četvrte i treče lige, onda se našli opet među drugoligašima. Ubrzo im je pretio bankrot, a u pomoć je priskočio bivši igrač Matijas Zamer. On je 1996. bio i najbolji igrač Evrope i kasnije postao direktor Bajerna, iako nikada nije igrao za Bavarce. Od svoje devete godine bio je u Drezdenu, u 18. zaigrao za prvi tim, 1985.
Jasno, privučeni bogatim ponudama jačih klubova iz zapadnog dela zemlje, nekadašnji reprezentativci DDR su pohrlili u platežnije klubove, pisali smo, Ulf Kirsten je promenio sudbinu Leverkuzena, a Zamer je otišao na jug u Štutgart. Igrao je u Interu, a onda i za Dortmund, povukao se krajem veka.
Kako je pomogao?
Iskoristio je uticaj u Bajernu, pa su Bavarci nekada rival u KEŠ, sada dobrotvor, odigrali pre pet godina prijateljski meč za timom iz Drezdena kome je pripao sav novac od ulaznica.
To je spasilo Dinamo, uspeli su da skupe dovoljno da izbegnu gašenje. Usvojili su i novu politiku promocije mladih igrača koji nisu uspeli u većim klubocima, želja im je bila da se u dogledno vreme vrate u Bundesligu. U novoformiranoj trećoj ligi završili su pre par godina u sredini tabele što je zadovoljilo ambicije navijača, ne može ništa preko noći.
Sjajni tandem Elers –Paskal Testro je 2016. terorisao odbrane, „Pako“ kako su zvali ovog drugog i iskusni Elers su bili dva najbolja strelca lige, a omladinski reprezentativac Marvin Stefanijak je imao čak 17 asistencija. Vratili su se u Cvajtu, preživeli tri godine i ponovo ispali u treću ligu.
Kup DDR su osvajali sedam puta, od ujedinjenja Nemačke igrai su predvođeni Olafom Maršalom polufinale 1994. Eliminisali su pre desetak godina Šalke, ali nisu nikada stigli dalje od treće runde. Sada igraju protiv Darmštata do pre par godina Bundesligaša koji je sada u Cvajti. Oni jesu ligu više od Dinama, ali klub iz Drezdena vodi u trećem rangu i izgledaju kao najozbiljni kandidat za povratak u viši rang. Razlika u kvalitetu nije prevelika, ne bi nas čudilo da Dinamo prođe u narednu rundu kupa.
0 Komentara