Đirona - Kad fudbal zameni košarku!

Za starije, kada se pomene Đirona, prva asocijacija je košarka. Nekadašnji "Valvi" je u poslednje dve decenije prošlog veka bio uvek kost u grlu velikanima, baš se teško pobeđivao u dvorani "Fontanau". Tu je karijeru završio veliki San Epifanio, igrao Đordi Viljakampa, Naćo Rodrigez, Ćićo Sibilio. Oba Gasola su porasla u gradu, iako su rođeni u Barsi, sa ocem profesorom su se kao klinci preselili niz obalu u mali grad. Mark je na kraju vratio dug, na kraju karijere se vratio i zaigrao za klub koji je osnovan pre nekih 17 godina, umesto ugašenog Valvija. Ovaj novi je stigao do ACB pre tri sezone, ali je naišao na novog takmaca u borbi za srca navijača.

Pogađate, fudbalski klub Đirona je u međuvremenu postao "fora" ne samo u Kataloniji, već i Španiji. Oni su čitavu istoriju bili u nižim ligama, ali imaju jak identitet, postojanost i solidan broj navijača. Pre više od decenije, 2015. nisu uspeli kroz baraž da se dokopaju elite, ali dve godine kasnije, posle remija sa Saragoson kod kuče, direktno su se dokopali prve lige.

U tom trenutku ulazi u klub Siti grupa, zanimljivo kao manjinski vlasnik. Ali, uzmite ovo sa rezervom grad i lokalnu zajednicu predstavljao je sa jednakim udelom Pere Gvardiola, Pepov brat. Poveznica je jasna, obe strane su platile po sedam miiiona evra za po 44% akcija francuskim vlasnicima i počela je nova priča.

Ali, ne takva kakvu biste očekivali.

Dogovor je od strane lokalnih vlasti koje su stale uz Pepovog braza podrazumevao automoniju. Đirona nije jedan od onih plastičnih klubova koji su deo istog sistema. Niti igraju kao Siti niti prodaju besomučno mlade igrače. Ovo partnerstvo je zasnovano na samostalnosti u odlukama, sistemu igre, forsiranju klinaca, ono gde Siti ima prioritet su eventualne kupovine, ali i razvoj mladih igrača. Tako je Savinjo dobio šansu, ali su recimo neki drugi igrači kao Patrik Roberts, Daglas uiz, pa i Mafeo nisu bili privilegovani, Aleiš Garsija se kasnije vratio u Kataloniju, sada je u Leverkuzenu. Pablo Maćin je na mestu trenera dobio promociju, nasledio ga je nekadašnja Barsina desetka Euzebio Sakristan,ali današnje obrise Đirona je dobila po dolasku Mičela na klupu 2021. Tvorac istorijskog uspeha je prvo uveo klub, to jest vratio ga u prvu ligu, pa onda i doveo pre par sezona do Lige šampiona. On nije sledbenik Gvardiole, niti smatra da je posed preduslov. Kada je stvarao ekipu imao je par Argentinaca iz Sitija, ali je kod njega proigrao i Baena, koji je letos iz Viljareala otišao u Atletiko. I Sitijevi igrači kao Tati Kastejanost, Jan Kouto, Jange Herera su uspeli da se uklope, u 3-5-2 koji legenda (igračka) Raja preferira su se odlično snašli.

Miče je u leto 2023. doveo Katalonce do trećeg mesta, a ispostavilo se da i svojevrsni "Manibo" dovođenje potcenjenih igrača za manji novac donosi rezulata. Dobvik, Cigankov su eksplodirali u Đironi, neki igrači poput Dejija Binda doživeli drugu mladost, par Barsine dece kupilo kartu za povratak u "Blaugranu". I sve te četiri godine Mičel je pokazivao da je veoma fleksibilan, da može i da napravi promenu u stilu i prilagodi se igračima. Zato i postoji bojazan da kada on ode Siti može da dobije veću kontrolu i da nametne svoj način, Pepov način. 

Nekoliko ljudi je uz Mičela kolorit, jedan je veteran Stuani, Urugvajac ima 39 godina, gotovo deceniju je u Đironi. Drugi je predsednik kluba Delfi Heli. Stariji ga se sečaju kao beka šampionskog Atletika gde mu je trener bio Antić, on je lokalni momak, a karijeru je završio u Đironi. Pre Sitija je već izabran za predsednika, i kada je Pere Gvardiola prodao svoj deo predsedniku Boivara iz Bolivije Marseu Klaureu, Heli je ostao kao čuvar lokalne tradicije. 

Za Đironu je LŠ bila avantura, dobili su samo Slovan, ali nije bilo pritiska. Ove sezone je početak bio košmaran, bez pobede su bii do oktobra kada je savladana Valensija kod kuće. Od tada su pobedili u pet mečeva, uspeli da pobegnu u sredimnu, mada bitka za opstanak nije gotova. Ipak, Mićel je stabilizovao ekipu, sada je stigao i Ter Štegen koji je ipak dosta bolji golman od Gazanige, od iskusnijih tu su Blind, ali i Vicel, Toma Lemar, Marokanac Ounahi, Brajan Hi, neki traže afirmaciju, neki igranje na vrhunskom nivou u finišu karijere.

Đirona u ponedeljak dočekuje Barsu, to je praznik na obali. U onoj strašnoj godini kada su osvojili treće mesto oni su komšije dobili oba puta po 4:2, ai od tada gube redovno. Ni pre uzleta sa Mičelom nisu mogli da ugroze Divan, ali su recimo 2018. remizirali na "Kamp Nou", još je Barsa sa igračem manje posle isklučenja Lenglea spasavala rezultat. Ali i kada su gubili obično su dali gol, pa će probati da nastave tradiciju. 

Barsa je inače igrala u četvrtak dok je ovaj tekst išao u štampu meč polufinala kupa protiv Atletika, ai je prvenstvo neuporedivo važnije. Oni  su pred vikend imi bod prednosti u odnosu na Real koji će u nedelju ugostiti preporođeni Sosijedad. Atletiko će na kratak put u Valjekas, videćemo i gradski derbi između Levantea i Valensije koji se bore za opstanak. Za domaće nije neočekivano, Valensija je kao i prošle jeseni u nevolji, samo bod iznad zone ispadanja. Vijareal je favorit protiv Hetafea na "Koloseumu", neke mečeve ćemo obraditi u posebnim rubrikama.