“Distrikt linija” sa zapada na istok, balone ćemo videti svakako!

Čelsi putuje u drugi deo grada...

“Distrikt linija” sa zapada na istok, balone ćemo videti svakako!Kada putujete sa zapada na istok Londona, takozvana "Distrikt linija" je i nadimak malog gradskog derbija. Čelsi i Vest Hem u prošlosti osim ove geografske odrednice najviše su ratovali na tribinama.

Jer, oba kluba su u nedostatku trofeja imala ozloglašene huligane, sa jedne strane Inter City Firm kojima je i posvećen čuveni film, ali i knjiga koju je napisao njihov surovi vođa Kas Penant. Sa druge strane su Head Huntersi koji su takođe završili na velikom platni i u književnosti devedesetih zbog terora. Na obe strane linije padala je krv.

Do dolaska Abramoviča u zapadni London, Čelsi je imao jednu titulu, Vest Hem ni to. Ali, nije im smetalo. "Čekićari" su čista fudbalska romantika, njima je, pisali smo, važno da duvaju svoje balone (čuvena klupska himna) i da gledaju lep fudbal. U stvari, tu su nalik i Totenhemu koji je uvek bio dovođen u vezu sa klasom koja nije davala rezultat. U vreme izgnanstva engleskih klubova iz Evrope, posle Hejsela, Vest Hem je napravio i najbolji plasman u istoriji, treće mesto iza neprikosnovenih Mersisajd rivala. Čelsi je te godine bio šesti u ligi, Arsenal sedmi, Totenhem i KPR u sredini tabele. Ta generacija Vest Hema nije zbog kazne mogla u Evropu, u timu su bili Toni Koti, Mark Vord, škotski reprezentativac Mek Avenju, a posebno su bili ponosni na činjenicu da je više od pola tima poniklo u klupskoj akademiji.

Ta škola je dala veliki broj igrača, jedan od novijih sukoba sa Čelsijem su jasno otimačine Lamparda koga navijači "Čekićara" nisu cenili, čak su ga vređali verujući da igra samo jer mu je otac legenda kluba i pomoćnik Harija Rednapa. Džo Kol je druga priča, a svoju porciju uvreda je dobijao i Teri, koji je dete "Plavaca", ali je momak iz istočnog Londona koji je izdao svoj kraj.

Ne mrze sve igrače, recimo Džo Kola nisu vređali, ali Lamps, Rio-Koker, Defo, Pol Ins su bili izloženi najgorem tretmanu.

Retko kada kroz istoriju Hamersi su imali neki kontinuitet, za njih je to karakteristično, sa jakim ekipama, poput one sa početka veka su ispadali iz PL, sebe vole da zovu "Akademija dobrog fudbala", ali izuzev šezdesetih i druge polovine sedamdesetih oni nisu značili puno u engleskom fudbalu. Tim sa junakom Mundijala 1966. Džofor Hirstom, Bobijem Murom je verovatno najjači koji su imali na "Apton Parku", taj je doneo prvo kup, 1963. pa onda i KPK naredne godine.

Onaj drugi sa Lampsovim tatom, Frankom Lampardom Seniorom, Trevorom Brukingom, Bobijem Goldom je osvojio kup protiv Fulama, a sledeće godine izgubio finale KPK u duelu sa moćnim Anderlehtom na "Hejselu".

Ostaci te generacije pojačani za Pola Alena, Stjuarta Pirsona, uz istog trenera Džona Lajla su krajem sedamdesetih dobili Arsenal na Vembliju i osvojili svoj treći i poslednji kup.

Dvadeset godina kasnije bili su prvi u Intertoto kupu, ali to nije baš za neko brojanje, tu je već igrao Lampard junior, pa Di Kanio, pokojni Fo, Sinkler, Ferdinand, Paolo Vončop, a počinjali su već Džo Kol i Majkl Kerik.

Sve u svemu, neko će reći malo, ali svejedno, uvek je taj zahtev da se igra lepo poštovan.

Ne vole Čelsi iz klasnih razloga, istočni London je čistilište, osamdesetih je bio predvorje pakla, sa druge strane na zapadu prestonice je sve uvek bilo više "posh", a za "Plavce" su navijali bogati i samozadovoljni. Taj jaz je prisutan, mada u manjoj meri i danas, mada će navijači Vest Hema reći da više mrze Milvol, ali opet, te stvari baš nikakve veze nemaju sa fudbalom.

Zanimljivo da je u novije vreme, kada je Čelsi porastao, Vest Hem na svojoj klupi imao legendu "Plavaca" Zolu, a vodio ih je i Avram Grant. Italijan je bio simbol Čelsija u drugoj polovini devedesetih, čovek koji je možda najzaslužniji za italijansku revoluciju, ali u Vest Hemu nemaju nikakvih problema zbog toga.

Predratnog rivalstva nije bilo, iako su prvi meč odigrali pre gotovo vek, tačnije retko su se sastajali do šezdesetih. Tek u poslednjih šest decenija ovo je postala prava londonska stvar i do Romana Abramoviča Vest Hem je imao bolji skor, ali vremena su se promenila. U ligi, Čelsi ima 10 pobeda više, 52:42, uz 22 remija, a posebna dominacija je izražena posle povratka Hamersa u ligu, 2006. godine. Oni od tada punih šest sezona nisu slavili, a posle trijumfa iz 2012. opet su tri godine bili bez pobede.

Iako je Čelsi na vrhu i evropski šampiona, Vest Hem ima odličnu ekipu, Mojes im je ugradio samopouzdanje, prošle godine su izgubili oba duela, ali su godinu pre dva puta dobili Čelsi, i na zapadu i na istoku Londona.