Dobrodošao kući, sine!
Ovog vikenda, Stiven Džerard će po prvi put želeti da Liverpul ne pobedi!
Povezane vesti
Kada jednom odeš iz sopstvene kuće i promeniš pribivalište kako bi stasao, podigao porodicu i pokušao da uspeš u životu, onda sve to činiš uz manju prazninu u svom srcu. Jedan deo tebe je tamo, zauvek čeka da se vratiš, ako se vratiš...
Žudiš za tim povratkom, ipak, tamo ti je porodica, tamo si se rodio, izgovorio prve reči, načinio prve korake i po prvi put šutnuo loptu. Da, tu loptu, na tom mestu, pred tim ljudima. Mnogo nade su polagali u tebe. Bio si omiljeni đak, omiljeni student i omiljeni na porodičnim okupljanjima. Donosio si kući dobre ocene, oplemenjivao si dom radošću, ali bilo je i neizostavnih suza. Kališ se, prosto, to je život.
Sada dolaziš kući, kao gost, gde ćeš biti centralna figura okupljanja, svi će se smejati tvojim šalama, ali znaćeš i ti, a znaće i oni da ubrzo odlaziš. Dom je tvoj, ali i nije... I dalje je tu neka praznina koja kroji grudi. Biće tu smeha, ali i tema sa mnogo ozbiljnosti.
Ako do sada niste imali priliku da shvatite, ali definitivno jeste zbog vizuala koji okružuje tekst, onda znate da su ove reči posvećene legendi Liverpula Stivenu Džerardu koji se po prvi put vraća na „Enfild roud“ kao protivnik! Biće odelu sa kravatom i svojom, sada već prepoznatljivom crnom jaknom i predvodiće svoju Aston Vilu protiv, više nego podjednako svog Liverpula. Liverpul je deo njega i on je deo Liverpula. „Enfild“ je njegov dom, a 60.000 ljudi, velike većine Skauzera, njegova je porodica.
Stiven Džerard će tog 11. decembra 2021. godine po prvi put u svom životu činiti sve da Liverpul izgubi i to nakon što je oživeo Aston Vilu koja je tonula u premijerligaški ambis. Dogodiće se to tačno mesec dana pošto je legendarna „osmica“ „crvenih“ preuzela tim iz Birmingema. Zamenio je Dina Smita nakon što je učio i vrlo dobro naučio trenerski zanat u Rendžersu kojem je pomogao da osvoji titulu prvaka Škotske nakon decenije posta. Sve to bez ijednog poraza u prvenstvu! Da je bio spreman za korak dalje, svedoče i rezultati u Aston Vili. Ekipa iz Zapadnog Midlendsa ima tri pobede iz četiri utakmice, a jedini put kada su kapitulirali bilo je protiv Mančester sitija. I više nego respektabilan skor.
Popularni Stivi Dži je legenda engleskog fudbala koja se nedavno penzionisana, trener je „sveže krvi“ i većina fudbalera sa kojima radi su nastupali dok je još aktivno trčkarao „ostrvskim“ terenima ili onim američkim. Uspeo je da usadi svoju energičnost u tim sa „Ajbroksa“, sada nešto slično čini i sa Vilom čiji igrači „ujedaju“, konstantno trče, troše se, uklizavaju. Sve je to činilo i njega kao fudbalera sa mnogo uspeha. Oh, koliko uspeha... Devet timskih, od čega jedna Liga šampiona osvojena te famozne 2005. godine kada je i sam doprineo u preokretu protiv Milana. No, gorak ukus njegove karijere ostaje taj što nikada nije osvojio Premijer ligu, a i te kako je bivao blizu. Kampanja 2008/09 kada je na klupi bio Rafa Benitez bila je poput iz snova, ali kruna je ipak otišla u ruke ser Aleks Fergusona i Mančester junajteda za četiri boda. Ipak, najbliži je bio 2014. godine kada se dogodilo famozno proklizavanje protiv Čelsija.
Liverpul, nedelja, 27. april 2014. godine – „Sedeo sam na zadnjem sedištu automobila i osećao kako mi se suze slivaju niz lice. Godinama nisam plakao, ali na putu kući nisam mogao da se suzdržim. Bilo je to jednog sunčanog liverpulskog predvečerja, a suze su mi same nadolazile. Bilo je veoma tiho dok smo se sve više udaljavali od „Enfilda“. Više ne mogu da se setim koliko je taj put trajao, niti mogu da kažem da li su ulice bile pune ili onoliko prazne koliko sam i ja iznutra bio. Ta praznina me je ubijala. Sat vremena ranije sam imao želju da nestanem u mračnoj rupi. Utrnuo sam od tuge, kao da sam izgubio člana porodice“, reči su Stivena Džerarda iz njegove autobiografije.
Sada se večni sin vraća svom domu, jedini od mnogih kojem je sve oprošteno i koji će, kako je u zvezdama zapisano, kao trener ipak podići tu Premijer ligu, jer, neko poput njega jednostavno to mora da doživi. Univerzum sve vidi.
0 Komentara