"Doge" – Azarova titula

Lil se nada da bi i ove sezone mogao da stigne do titule, mada je delovalo kao naučna fantastika. „Doge“ igraju odličan fudbal, a dosta toga podseća na početak prošle decenije kada su uspeli da se posle više od pola veka dokopaju krune. Grad na severoistoku Francuske je divlje slavio ovaj neverovatni trijumf, vodio ih je Rudi Garsija, niko im nije davao šansu, pre svega jer su imali mlad tim.

Zanimljivo da je ekipa četiri kola bila bez pobede i poraza. Ređali su remije protiv Rena, Pari Sen Žermena, Sošoa i Nice, dali samo dva gola u avgustu, pa im je vodeći Tuluz koji je imao maksimalan učinak baš odmakao.

Stvari su se popravile u septembru, stigle su pobede protiv Lensa i Oksera, uz Azara i Soua, golove je počeo da daje Žorginjo, lider se promenio, Sent Etjen je imao 16 bodova, „Doge“ pet manje.

Prve poraze tim je doživeo u oktobru, pali su u Lionu i protiv Marseja, ali ni rivali nisu pobeđivali. Zapravo na kraju trećeg meseca sezone vodio je Brest, koji je baš u novembru stigao u Lil, ponovo su Azar, Žervinjo i Sov bili ključ. Tim se raspucao, dali su 11 golova u četiri utakmice, za Francusku to je zaista neuobičajeno, pa je ekipa stigla na deobu prvog mesta. Rudi Garsija je stišavao euforiju, ali su Lorijenu dali šest golova i do Božićnih praznika praktično na polovini prvenstva stigli do čelne pozicije, bod više nego PSŽ. Situacija je slična kao i sada, doduše „Sveci“ su tada imali mnogo slabiji tim.

Prednost se povećavala, zaključali su odbranu, nisu primili gol u tri meča, pobegli su na +4 i tada je bilo jasno da imaju veliku šansu. Tim se nije osvrtao, nije trpeo pritisak, jednostavno ekipa je, kako je jednom rekao Eden Azar već tokom jeseni osetila da je bolja od rivala.

U februaru ih je stigao Ren koji je bio u fantastičnoj formi nakon zimske pauze, a Lil je izgubio od Monpeljea, uzeo bod Okseru koji je igrao loše, ali i na uvek teškom gostovanju u Lionu.

Proleće je donelo procvat, Bretanjci su stali, Marsej počeo da dobija u seriji, ali je i Lil do poraza u Monaku kada je Žervinjo isključen naređao četiri pobede, Tada je stigla kriza, nisu dobili ni Lorijen, ni Bordo, u poslednjih osam kola ušli su sa dva boda prednosti, mnogi su se pitali da li je to početak kraja, Marsej nije odustajao.

No usledile su tri pobede, Azar je sjajnim slobodnjakom presudio Nansiju, Žervinjo Sošou, tukli su Sent Etjen i otišli ponovo na +6. Remi u Parizu protiv rivala koga su tukli u kupu bio je ključni korak, 2:2 na „Parku Prinčeva“, tada je propala i poslednja šansa, san je ostvaren.

Ta godina je bila po mnogo čemu posebna, predstavljala je trijumf za golmana Landroa koji je pobeđivao i sa svojima Nantom, Azar je bio igrač godine, prvi put od dve sezone u nizu, igrali su Debiši, Rami, koji su završili u velikim klubovima, prošle godine se povukao kapiten tog šampionskog tima Rio Mavuba.

Musa Sov je otišao po novac u Tursku, Kabaj igrao u PL, u PSŽ se nije snašao. Klub je imao velike ambicije i naredne sezone, doveo Džoa Kola, Pajea i Lukasa Dinja, ali je eliminisan u grupnoj fazi Lige šampiona, a u šampionatu su završili kao treći.

Imaju li snage da ove godine šokiraju Parižane?