“Don Patrisio” – Barsin spasilac i heroj Betisa za koga niste čuli!

Ovog vikenda sastaju se Betis i  Barselona, a pred vama je priča o čoveku koji je ušao u istoriji oba kluba, a vi verovatno nikada niste čuli za njega.

Patrik O'Konel, u Španiji poznatiji kao "Don Patrisio", velikan je svetskog fudbala. Čovek koji je toliko pružio fudbalu u dve možda i najrazvijenije fudbalske zemlje u Evropi danas je sahranjen u grobu iznad koga nema apsolutno ništa...

Ipak, postoje ljudi koji brinu da legenda ne bude zaboravljena, pa su tako Franc Bekenbauer, Luis Figo, Andrea Pirlo, Dejvid Bekam, Geret Bejl, Paolo Maldini i mnogi drugi promovisali fond "Patrik O'Konel".

Mančester junajted se odlučio da u saradnji sa Nacionalnim Fudbalskim Muzejom prikaže par zanimljivih činjenica o Partiku O'Konelu, jer je ovaj čovek u potpunosti to zaslužio.

Ovoj kampanji se pridružio i Betis, baš kao i Barselona koja će takođe odati počast "Don Patrisiju".

"Barselona je više od jednog kluba jer ima, između ostalog, i veliku istoriju. Želimo da se sećamo svih onih koji su učinili da Barselona bude ono što je danas. Partik O'Konel nije toliko poznat mlađim generacijama, ali bio je veoma vredan i odan trener, hrabar, dao je sve od sebe kada je klub preživljavao veoma teške trenutke. Čovek je dosta uradio na popularizaciji fudbala ovde", rekao je predsednik Barselone, Hosep Marija Bartomeu.

Priča Patrika O'Konela počinje u Irskoj, u Dablinu gde je rođen u martu 1887. godine, gde je i odrastao. Talenat je odmah došao do izražaja, prešao je u poznatiji Seltik u Belfasta sa kojim je potpisao prvi profesionalni ugovor. U svojoj 22. godini prelazi u Šefild Venzdej. Osvojio je i prvenstvo Engleske 1914. godine sa Hal Sitijem u koji je prešao iz Šefilda, a onda je zaigrao i za reprezentaciju Irske sa kojom je pobedio Englesku i Vels i igrao nerešeno protiv Škotske.

Usledio je početak Prvog Svetskog rata, a on je pre toga prešao da igra za Mančester junajted koji je platio velikih 1000 funti za njegov potpis.

Dobio je i kapitensku traku u Mančesteru, a u jednoj utakmici u borbi za opstanak pobeđen je tada favorit, Liverpul, pa je Junajted trebalo da se takmiči i naredne sezone u najjačem rangu. Ipak, usledio je rat...

Kada je rat završen, profesionalni fudbal u Engleskoj je nastavio svoj razvoj, a O'Konelu je bio problem da pronađe novi klub. Završio je na kraju u Ašingtonu, veoma ambicioznom klubu tada, gde je i završio svoju igračku, a započeo trenersku karijeru.

Nakon razvoda i porodičnih problema, odlučio je da se preseli u Španiju, preuzeo je Rasing Santander. Osvojio je sa tim timom nekoliko regionalnih trofeja, a onda je bio i jedan od osnivača španskog nacionalnog prvenstva u fudbalu.

Trenersku karijeru je nastavio u Ovijedu, da bi nakon te epizode prešao u Betis. Tačnije, Betis Balompi, kako je tada bilo ime kluba.

Odmah je uveo ekipu u najjači stepen takmičenja, a nakon tri godine uspeva da podigne trofej za najjaču ekipu u zemlji. Bilo je to 1935. godine. Ostavio je tada "svoj" Santander i Real Madrid sa bodom zaostatka.

"Veoma smo ponosni na gospodina O'Konela. Dobro je poznat nama i našim navijačima, ima posebno mesto u našim srcima", rekao je predsednik Betisa.

Prešao je u Kataloniju, u Barselonu kada je bio u svom zenitu trenerske karijere, ali u teškom trenutku – pred početak građanskog rata u Španiji.

Usled sve gore političke i ekonomske situacije, Barselona je tonula sve dublje i dublje. Strani igrači nisu želeli da se vrate posle praznika zbog rata, ali ne i O'Konel. Avgusta 1936. godine liga je suspendovana, a predsednik kluba Hosep Sanjol je uhapšen od strane pro-Frankovih snaga i potom je ubijen. O'Konel je u tim trenucima bio na odmoru u domovini, iz kluba su mu poslali šta se dogodilo uz poruku da će razumeti ako se ne vrati, ali - vratio se.

Ekipa je bila na rubu egzistencije, suočavala se sa velikim dugovima, usledio je jedan istorijski poduhvat sa O’ Konelom na čelu. Tokom 1937. godine katalonski biznismen koji je emigrirao u Meksiko, Manuel Mas Sorijano, zatražio je od Barselone da dođe u tu zemlju, koja je bila protiv Franka, te da odigra nekoliko egzibicionih mečeva, koje će lepo naplatiti. Irac je okupio svoj tim i otplovio u Meksiko gde su odigrali šest mečeva, a potom još četiri u Njujorku. Turneja po Americi je bila ipak skupocena, jer su se u Barselonu sa O'Konelom vratila samo četvorica igrača, ostali su odlučili da pođu boljim životom u Meksiku, i u Francuskoj po povratku. Ali, od zarađenog novca od te turneje, O'Konel je napravio novi tim i Barsa je išla samo ka boljem i nikada više nije bila toliko na rubu propasti kao po njegovom dolasku.