Elće – Kako preživeti?

Naravno, Elće će pamtiti kraj, 23. avgust 2020. Tačno 372 dana pošto je Segunda počela, dobila je rasplet. I to u 96. Minutu da stvari budu još dramatičnije. Naime, tada je ovaj klub uspeo da postigne gol protiv Đirone i pridružio se Kadizu i Ueski u eliti.

Njihov prošli boravak je okončan na loš način, ispali su pre pet godina, ne na terenu već zbog finansijskih neregularnosti. Ono što se može zaključiti na osnovu prošle sezone, najvažnij je nikada ne odustati. Naime, klub iz okoline Alikantea je sredinom januara bio u sredini tabele. Tada su krenuli ka baražu, a korona je došla u najgore vreme.

Međutim, na neki način, mada ružno zvuči, pandemija im je pomogla, La Korinja lkoja je već ispala u Fuenlabrada su igrači tri nedelje nakon kraja regularne sezone, sve je pretilo da završi na sudu, ali klub iz Madrida je izgubio od Galicijaca kojima meč nije značio ništa pa je Elće završio u plej ofu. Tu su eliminisali mnogo poznatiju Saragosu, klupska legenda Ninjo je postigao gol u finišu za finale baraža. Prvi meč su protiv Đirone odigrali bez golova, u plej ofu ne važe golovi u gostima, ako je rezultat izjednačen dalje ide ekipa koja je u regularnom delu završila na višoj poziciji.

Zbog toga je Elće znao da mora da pobedi, Pere Milja je pogodio na drugoj stativi, istorijski gol i povratak u Primeru.

Inače, oni su nakon ispadanja 2015. završili dve godine kasnije u trećoj ligi, ali je posebno inspirativna priča o povratku pomenutog Nunja koji je pre 22 godine debitovao za ekipu, sada ima 40 godina. Deceniju je proveo u Levanteu, Tenerifama, Osasuni. On je ostao u trećoj ligi, iako je imao ponude iz višeg ranga, Elće nije mogao da izda, i kao nagradu uspeo je da se vrati u Primeru.

Inače, Elće koji je spajanjem nekoliko gradskih klubova došao na veliku scenu i pre rata igrao u drugoj ligi se elite dokopao krajem pedesetih, a verovali ili ne, pet godina kasnije su bili peti na tabeli što je bila zaista senzacija. Krajem šezdesetih su čak igrali za trofej, finale Kupa, poraženi su od tadašnjeg rekordera po broju trofeja Atletik Bilbaoa.

Posle toga i 11 sezona u eliti usledila je druga liga, ali su se brzo vratili. Ipak kroz istoriju, kada god bi finansijska kriza pogodila Španiji, oni su imali više problema od ostalih. Postojalo je i prokletstvo, oni su klub koji je poznat po tome što razočara kada je najvažnije, zato je prošla godina iznenadila sve, odnosno trijumf u baražu. Jer početkom osamdesetih u čuvenoj drami 1981. Imali su dva boda više od Valjekana i Santandera i na svom terenu čekali Kadiz. Bio im je dovoljan bod, uspeli su da izgube od Andalužana, rivali su pobedili, na kraju su četiri tima imala po 45 poena, pa su Franjiverdes u krugu ostali bez Primere.

Par godina kasnije ušli su kao peti, zanimljiva situacija, druge ekipe Madrida i Bilbaoa su bile na čelnim pozicijama, nisu mogli zbog pravila napred, pa se Elće na mala vrata dokopao elite i odmah ispao. Isto je bilo 1988. Pre nego što ih je kriza bacila u treću ligu devedesetih.

Čekali su dvadesetak godina na novi povratak u Primeru, prvo su jedne sezoni ispali u finalu od Granade da bi konačno 2013. tačno posle 24 godine pod vođstvom Frana Eskribe porušili sve moguće rekorde i plasirali se među najbolje. Zadržali su se dve godine, ali ove druge su zbog dugova i finansijskih neregularnosti izbačeni, a preživeo je Eibar.

Samo Elće je neuništiv, ove sezone su ponovo među ugroženim timovima, ali nisu bez šansi, ako nađu način da postižu golove pošto su izuzetno neefikasni.