Elton Džon – Godine u Votfordu!
Autor: Ivan Cvetković
subota 09.01.2021.
12:05
Izvor: Boris Jovanović
Najpoznatiji predsednik na svetu!
watfordfc.com
Povezane vesti
Nekada je Votford u Srbiji bio poznat samo po Eltonu Džonu, slavni pevač i veliki navijač „Stršljenova“ je preuzeo klub još 1976. i tokom njegovih godina, uspeo je da napravi najveći uspeh.
Pre toga su nakon jednog polufinala FA kupa, Hornetsi zapali u ogromne probleme, bili prinuđeni da prodaju najbolje igrače, pali su u četvrtu ligu. Elton Džon se operativno bavio klubom, i dalje su bili u daleko od elite kada je Grejem Tejlor stigao na mesto menadžera. U naredne četiri godine, posle dve promocije, i dve teške sezone u drugoj ligi, početkom osamdesetih su se dokopali elite, završili su kao drugi na tabeli nekadašnje druge divizije iza velikog rivala Lutona.
Nastavili su da se penju, 1982. su počeli sezonu sa četiri pobede i stigli na prvo mesto na tabeli, za sedam godina klub je od dna četvrte došao do čelne pozicije u eliti. Nisu uspeli da postanu prvaci, ali su završili kao drugi na tabeli iza Liverpula.
Klub je prodao najboljeg igrača Lutera Bliseta, tačnije prvog strelca lige Milanu, neke priče koje nikada nisu proverene su da su Italijani došli po Džona Barnsa, ali su dvojica igrača ličila pa su odveli Bliseta. To ne nešto kao mit, verovatno izmišljen jer je Bliset bio tužan u Seriji A, žalio se da nema njegovih omiljenih pahuljica.
Uzeli su milion funti za najboljeg strelca, igrali u Evropi u kupu UEFA, a onda i 1984. stigli u finale kupa. Isprečio se tada moćni Everton pred 100 000 ljudi na Vembliju. Grem Šarp je načeo Hornetse, da bi kasnije čuveni komentator Endi Grej pogodio za konačnih 2:0, čini se da je faulirao golmana Šervuda. U Votfordu će večno žaliti za zicerom Džona Barnsa na startu meča, da su tada dali gol, verovatno bi se stvari kretale drugačije.
Svejedno, bila je to velika godina za klub, par sezona koje su bile najbolje u istoriji. Tih godina nisu brinuli za opstanak, a Grem Tejlor se zadržao do 1987. dakle punu deceniju, pre nego što je prihvatio ponudu Vile. Klub je prodao Barnsa Liverpulu, novi menadžer Dejv Baset koji je stigao iz lude bande Vilmbldona se nije snašao, ispali su iz lige i mada se kasnije Tejlor vratio, ništa nije bilo isto.
Elton Džon?
On je uvek pričao da mu je to najbolje iskustvo u životu jer su na fudbalu ljudi najiskreniji.
„Uvek su me spuštali na zemlju, tamo nisam bio muzička zvezda, već neko ko je podložan svim vrstama kritika“, objasnio je jednom.
„Kada sam preuzeo klub, imali smo dve male tribinice i stazu za trke pasa, sada kada vidim kako izgleda Vikaridž Roud, plače mi se od sreće. Fudbal je otišao mnogo daleko i radostan sam i ponosan jer sam bio deo nečega velikog“, dodao je najslavniji predsednik engleskog fudbala koji i danas ide na utakmice, a jedna tribina se zove po njemu.
On je do 2008. bio predsednik, ali sa pauzom. Prodao je 1990. klub Džeku Pečiju, ali se vratio 1996. sa njim je stigao i Grem Tejlor kako bi zaustavili propadanje. I kada je konačno otišao, održao je dva koncerta na stadionu, sav prihod je išao klubu. On je odrastao pet minuta od tribine koja nosi njegovo ime i čijem otvaranju je prisustvovao 2014. sa sinovima.
Kada je prošle godine Votford stigao do finala FA kupa, primio šest komada u sezoni i kada su ispali iz lige, čitav žuti deo Vemblija pevao je „I’m still standing“, za koju čak razmatraju da bude zvanična himna kluba.
Pre toga su nakon jednog polufinala FA kupa, Hornetsi zapali u ogromne probleme, bili prinuđeni da prodaju najbolje igrače, pali su u četvrtu ligu. Elton Džon se operativno bavio klubom, i dalje su bili u daleko od elite kada je Grejem Tejlor stigao na mesto menadžera. U naredne četiri godine, posle dve promocije, i dve teške sezone u drugoj ligi, početkom osamdesetih su se dokopali elite, završili su kao drugi na tabeli nekadašnje druge divizije iza velikog rivala Lutona.
Nastavili su da se penju, 1982. su počeli sezonu sa četiri pobede i stigli na prvo mesto na tabeli, za sedam godina klub je od dna četvrte došao do čelne pozicije u eliti. Nisu uspeli da postanu prvaci, ali su završili kao drugi na tabeli iza Liverpula.
Klub je prodao najboljeg igrača Lutera Bliseta, tačnije prvog strelca lige Milanu, neke priče koje nikada nisu proverene su da su Italijani došli po Džona Barnsa, ali su dvojica igrača ličila pa su odveli Bliseta. To ne nešto kao mit, verovatno izmišljen jer je Bliset bio tužan u Seriji A, žalio se da nema njegovih omiljenih pahuljica.
Uzeli su milion funti za najboljeg strelca, igrali u Evropi u kupu UEFA, a onda i 1984. stigli u finale kupa. Isprečio se tada moćni Everton pred 100 000 ljudi na Vembliju. Grem Šarp je načeo Hornetse, da bi kasnije čuveni komentator Endi Grej pogodio za konačnih 2:0, čini se da je faulirao golmana Šervuda. U Votfordu će večno žaliti za zicerom Džona Barnsa na startu meča, da su tada dali gol, verovatno bi se stvari kretale drugačije.
Svejedno, bila je to velika godina za klub, par sezona koje su bile najbolje u istoriji. Tih godina nisu brinuli za opstanak, a Grem Tejlor se zadržao do 1987. dakle punu deceniju, pre nego što je prihvatio ponudu Vile. Klub je prodao Barnsa Liverpulu, novi menadžer Dejv Baset koji je stigao iz lude bande Vilmbldona se nije snašao, ispali su iz lige i mada se kasnije Tejlor vratio, ništa nije bilo isto.
Elton Džon?
On je uvek pričao da mu je to najbolje iskustvo u životu jer su na fudbalu ljudi najiskreniji.
„Uvek su me spuštali na zemlju, tamo nisam bio muzička zvezda, već neko ko je podložan svim vrstama kritika“, objasnio je jednom.
„Kada sam preuzeo klub, imali smo dve male tribinice i stazu za trke pasa, sada kada vidim kako izgleda Vikaridž Roud, plače mi se od sreće. Fudbal je otišao mnogo daleko i radostan sam i ponosan jer sam bio deo nečega velikog“, dodao je najslavniji predsednik engleskog fudbala koji i danas ide na utakmice, a jedna tribina se zove po njemu.
On je do 2008. bio predsednik, ali sa pauzom. Prodao je 1990. klub Džeku Pečiju, ali se vratio 1996. sa njim je stigao i Grem Tejlor kako bi zaustavili propadanje. I kada je konačno otišao, održao je dva koncerta na stadionu, sav prihod je išao klubu. On je odrastao pet minuta od tribine koja nosi njegovo ime i čijem otvaranju je prisustvovao 2014. sa sinovima.
Kada je prošle godine Votford stigao do finala FA kupa, primio šest komada u sezoni i kada su ispali iz lige, čitav žuti deo Vemblija pevao je „I’m still standing“, za koju čak razmatraju da bude zvanična himna kluba.
0 Komentara