EP U21 – Nekad Raul, Toti, Pirlo, a danas? ''Trikolori'' deluju zastrašujuće!

Rumunija i Gruzija će od 21. juna do 8. jula biti domaćini 24. po redu Evropskog U21 šampionata, gde će se za evropsku titulu boriti ukupno 16 najboljih reprezentacija. Titulu brani reprezentacija Nemačke koja je pre dve godine u Ljubljani savladala Portugal u finalu sa 1:0 i izborila se za ukupno treći trofej na U21 šampionatima Evrope.

Ta tri trofeja Nemci su osvojili od 2009. godine do danas, a to je period kada su se uglavnom sa Špancima smenjivali na evropskom tronu. Jedino se 2015. tu ''umešala'' Švedska koja je do titule došla takođe preko Portugala u finalu.

Najtrofejnije reprezentacije u U21 konkurenciji su Španija i Italija sa po pet titula, slede Nemci sa tri, Engleska, SSSR i Holandija su po dva puta bili prvaci Evrope, a po jednom Francuska, Češka, Švedska i reprezentacija bivše Jugoslavije koja je trijumfovala na prvom šampionatu održanom 1978. godine.

Jugoslavija je tada u finalu bila bolja od Istočne Nemačke. Igrala su se dva meča, Jugoslavija je u prvom kao gost u Haleu trijumfovala sa 1:0 golom Halilhodžića, a u spektakularnom revanšu u Mostaru bilo je 4:4. Čak sedam golova postignuto je u prvom poluvremenu, Nemci su vodili sa 4:3. Halilhodžić je bio dvostruki strelac za naš tim, Desnica je postigao još jedan gol, a ključni trenutak dogodio se u 50. minutu kada je Bogdan izjednačio na 4:4 i doneo titulu ''plavima''.

Naš nacionalni tim je još tri puta igrao u finalima, pod tri različita imena. U predvečerje raspada Jugoslavije, oktobra 1990, mlada reprezentacija Jugoslavije je u finalu Evropskog U21 prvenstva poražena od SSSR-a, najpre 4:2 u Sarajevu (Šuker i Jarni strelci za Jugoslaviju), a onda i 3:1 u revanšu u Simferopolju (strelac Bokšić). Na sledeće finale čekali smo do 2004. godine i generacije Baneta Ivanovića, Danka Lazovića i drugih.  Bila je to reprezentacija Srbije i Crne Gore koja je u finalu poražena od Italije sa 3:0 (De Rosi, Bovo i Đilardino strelci za ''azurine''). Samo tri godine kasnije opet finale, ovoga puta kao reprezentacija Srbije, a nepremostiva prepreka u borbi za titulu tada je bila selekcija Holandije koja je bila i domaćin tog šampionata. ''Lale'' su ubedljivo dobile finalni meč sa 4:1, golovima Bakala, Babela, Rigtersa i Bruinsa, a jedini gol za reprezentaciju Srbije postigao je Dragan Mrđa.

Nažalost, ove godine nećemo imati naš tim na završnom turniru, jer je mlada reprezentacija Srbije u kvalifikacionoj grupi završila na trećem mestu, po broju bodova daleko iza Francuske i Ukrajine. Već posle prvih četiri-pet kola bilo je jasno da ''orlići'' nemaju kvalitet za visoke domete, a nije pomogla ni promena selektora. Zvonka Živkovića je nasledio Goran Stevanović koji je nedavno takođe smenjen i na njegovo mesto postavljen Dušan Đorđević. Pod njegovim vođstvom nova generacija ''orlića'' će u septembru startovati u novom kvalifikacionom ciklusu, pa se nadamo da ćemo ih gledati na EP 2025. u Slovačkoj.

Vratimo se aktuelnom šampionatu koji će imati i dodatni značaj, jer omogućava plasman i na Olimpijske igre naredne godine u Parizu. Francuska kao domaćih Igara već ima obezbeđen plasman, a uz ''trikolore'' će još tri najboljeplasirane selekcije sa ovog Evropskog prvenstva otići na OI. Izuzetak je Engleska koja ne može samostalno na Olimpijske igre, već samo kao Velika Britanija. Prema tome, ako Francuska i Engleska budu među prve tri ili četiri ekipe, onda će biti važno i ko će zauzeti peto mesto na EP, jer će u tom slučaju i petoplasirani moći da se plasira u Pariz.

Sistem takmičenja je jednostavan, po dve prvoplasirane selekcije iz svake grupe plasiraće se u četvrtfinale, a onda kreće nokaut faza zaključno sa finalom koje će biti održano na stadionu u Batumiju.

Pravo nastupa na ovom takmičenju imaju igrači rođeni od 1. januara 2000. i mlađi. Ako se pitate kako je moguće i da 23-godišnjaci igraju na U21 šampionatu, razlog je što se ova granica postavlja na početku kvalifikacija i važi do kraja završnog turnira, a sve zajedno to traje oko dve godine.

Nemačka će u odbranu titule krenuti iz Grupe C, gde će joj rivali biti selekcije Engleske, Izraela i Češke. I na osnovu reputacije, ali i rezultata iz kvalifikacija, jasno je da su Nemačka i Engleska veliki favoriti za prva dva mesta u ovoj grupi.

Prva zvezda nemačkog tima biće supertalentovani napadač Dortmunda Jusufa Mukoko koji je sa 18 godina ujedno i najmlađi u ovom sastavu. On se na ''Transfermarktu'' već procenjuje na 30 miliona evra, a u protekloj sezoni u dresu ''milionera'' je na 35 mečeva postigao 7 golova, uz 6 asistencija. Selekciju Nemačke će sa klupe predvoditi 44-godišnji Antonio Di Salvo, a pod njegovim vođstvom ''panceri'' su u kvalifikacijama ostvarili devet pobeda i samo jedan poraz. Zanimljivo, i u toj kvalifikacionoj grupi Nemačka je bila zajedno sa Izraelom i oba puta je izašla kao pobednik, doduše minimalnim rezultatima 3:2 i 1:0.

Englezi na titulu u U21 konkurenciji čekaju još od 1984. godine i pobede u finalu nad Španijom, a novi pokušaj imaće pod vođstvom selektora Lija Karslija. Od njegovih glavnih aduta ističu se Arsenalov Emil Smit Rou, kao i Liverpulovi vezisti Kertis Džons i Harvi Eliot.

''Siguran sam u ovu grupu igrača, osećam da smo u dobroj poziciji i da ćemo zaista napasti svaki tim. Uveren sam da možemo dobro da prođemo'', optimista je engleski selektor.

Grupu A činiće Portugal, Belgija, Holandija i domaća Gruzija. Neko bi rekao najslabija grupa, ali ako se ima u vidu da se tu nalaze finalista sa prethodnog EP (Portugal), kao i jedan polufinalista (Holandija), onda se taj utisak menja.

Portugalci su fantastično odigrali kvalifikacije, ostvarili devet pobeda i jedan remi, bez poraza, uz gol razliku 41:3, od čega je čak 12 golova postigao Gonzalo Ramos iz Benfike. Ali, on je u međuvremenu prekomandovan u ''A'' selekciju, pa selektor Rui Žorge neće računati na njega na ovom Evropskom prvenstvu.

U par prijateljskih mečeva tokom marta, golgeterski su se istakli Alfonso Sousa, Pedro Neto i Vitinja i sada su oni u prvom planu. Holandija i Belgija su takođe bile neporažene u kvalifikacijama i uz Portugalce će se boriti za jedno od prva dva mesta u grupi. Domaća Gruzija će biti u ulozi autsdajdera, ali će nam biti zanimljiva zbog Iraklija Azarova, levog beka Crvene zvezde.

Španija, Hrvatska, Ukrajina i domaća Rumunija će se takmičiti u Grupi B. Španci su uvek među glavnim favoritima za titulu, ali ovoga puta neće biti nekih od njihovih mladih zvezda koje imaju pravo nastupa. Selektor Santi Denija se sada uzda u igrače kao što su Gabri Veiga iz Selte, Aleks Baena iz Viljareala ili Ander Barenečea iz Real Sosijedada. Hrvati bi trebalo da im budu najveći rivali u grupi, a njihov selektor Dragan Skočić veruje u tim koji je izabrao i optimistički dočekuje ovaj šampionat, iako ni oni neće biti kompletni, jer na primer, Los Anđeles nije dozvllio Stipi Biuku nastup na EP.

Konačno, u Grupi D će u centru pažnje biti selekcije Francuske i Italije, a za neko iznenađenje će pokušati da se pobrinu Norveška i Švajcarska. Francuski selektor Silven Ripol odabrao je veoma talentovanu ekipu koja ima potencijal da svojoj zemlji donese drugu titulu na koju čekaju još od 1988. godine i trijumfa nad Grčkom u finalu. Amin Guiri iz Rena biće jedan od ključnih igrača u ofanzivi, pošto je ove sezone postigao 15 golova u Ligi 1, a uz njega i sjajni Lionov tandem Bredli Barkola i Rajan Čerki, pa Adli iz Leverkuzena... U odbrani, 23-godišnji Pjer Kalulu iz Milana će dodati  značajnog iskustva iz Lige šampiona ovom sjajnom timu, čiji je kvalitet upoznala i naša reprezentacija u kvalifikacijama (3:0 i 2:0 za Francuze).

Italija ima šansu da bude prvi tim koji je osvojio turnir šest puta. Selektor Paolo Nikolato će najveće adute imati u veznom redu, poput A reprezentativca Sandra Tonalija iz Milana ili Fabija Miretija iz Juventusa. Obojica su igrali i u Ligi šampiona, uz po tridesetak nastupa prošle sezone u Seriji A. Italija na evropsku U21 titulu čeka još od 2004. i pomenutog finala protiv Srbije i Crne Gore, ali tamošnja javnost se rado seća i nekih ranijih finala i velikih imena koja su tada tek stasavala.

Na primer, finale protiv Španije 1996, kada je u regularnom toku bilo 1:1. Tadašnji strelci, današnje legende evropskog i svetskog fudbala – Frančesko Toti za Italiju, Raul za Španiju. Na kraju je Raul bio tragičar u penal-seriji, pa je Italija osvojila titulu. Španci su im se revanširali u finalu 2013, kada je Tijago Alkantara bio trostruki strelac u pobedi od 4:2. U finalu EP 2000, još jedno veliko ime donelo je Italiji novu titulu - Andrea Pirlo je bio dvostruki strelac u pobedi nad Češkom od 2:1...

Ovo su samo neki od primera da je Evropsko U21 prvenstvo najbolja pozornica na kojoj nam se predstavljaju mnoge buduće zvezde i veliki asovi. Čini nam se da takvih ovoga puta najviše ima u selekciji Francuske.