Esencija fudbala - 366 dana posle, finale kupa je baskijska stvar!

Kažu da je Bilbao jedini grad u Evropi, osim Njukasla i Liverpula koji miriše na fudbal. Definicija bi se mogla osporiti, pre svega ako uzmemo u obzir Dortmund, međutim nigde na svetu utakmice rezervnog tima ne gleda 10 000 ljudi. Nigde drugo na svetu nećete zateći pet dama kako užurbano raspravljaju o prelaznom roku, kada ih je jedan zalutali Englez pogledao sa smeškom, pitale su ga u čemu je problem.

Kada je razjasnio, jedna je jednostavno rekla, "A, o čemu da pričamo, o muževima, pa od njih smo i pobegle, ništa ne razumeju o igri". To će vam se desiti u Bilbaou gde je nastao iberijski fudbal, gde  nikada nisu popustili u nameri da stvaraju, ne fudbalere, već ljude, kako je to primetio nekadašnji predsednik, veliki izvoznik vina, Hoze Marija Arate. 

Vole da pobeđuju itekako, na proslavi titule "Lavica", ženske sekcije kluba pre nekih 15-tak godina, na poslednjoj utakmici sezone "San Mames" je bio krcat. Ali, ima nešto važnije, ideologija baskijskog identiteta. Početkom veka je Bilbao bio važna tačka pomorske trgovine, Biskajski zaliv je poput kazana mešao identitete, dok su se u San Sebastijanu okupljali francuski bogataši, letovalište je bilo zabranjena zona za niže klase. Logično je da se prvi fudbal u Španiji igrao baš na dokovima sivog grada koji danas, posle industralizacije niko ne može da prepozna u odnosu na slike iz dobrog dela prošlog veka. 

Zanimljivo da tvrdnja da samo Baski igraju za Atletik nije do kraja tačna, Alfred Mils je na početku bitisanja kluba bio zamenik kapitena, odmah su ga prozvali "Alfredo", a reći će vam da je "como de casa", odnosno bio je prihvaćen kao lokalac. Ako baš insistirate, neki vam uvređeno kažu da je bolje da igra Englez, nego Španac i tu bi bio kraj rasprave.

Istina je da je drugi lokalni tim bio sastavljen od Engleza koji su radili na Geču, obližnjem gradilištu i da Atletik sa njima nije hteo da ima ništa. Rani radovi Bilbaoa bili su trijumfi u kupu (prvenstvo nije igrano), a kada su sakupili četiri, izgradili su "Katedralu", odnosno "San Mames". Baskijski nacionalizam nije nova stvar, postoji oko 170 godina, krajem 19. veka skovali su naziv Euskadi, "Zajednica svih Baska", jedan od osnivača kluba Arate je proveo par godina u zatvoru, zbog ideja o nezavisnoj Baskiji.

Ako pomenemo Rafaela Morena Aranzadija neće značiti ništa, ali ako kažemo "Pićići", on je bio kralj strelaca, opisan u ljubavnim poemama, kada je kroz žicu na stadionu zaprosio devojku. Bilo je to na starom stadionu "Holazeta". Idol Baskije sa kraja prošlog veka, Đulen Gerero je to isto uradio na "San Mamesu" na jednom meču, a aluzija je bila jasna.

"Pićiči" po kome nosi ime nagrada za najboljeg strelca je umro pre tridesete od tifusa, postoji statua na stadionu, a on je prvi od raskošnih napadača po kojima su "Lavovi" poznati u fudbalskoj istoriji Španije.

U pokrajini ne kriju da su seme fudbala pokupili od Engleza, Havijer Klemente im je svojevremeno prodao priču da se vraća korenima i igrajući baš ružan fudbal, osvojio dve titule i kup. Bilo je to početkom osamdesetih, odmah nakon toga Sosijedad se dokopao trofeja u šampionatu, pa su to bile godine vladavine Baskije. 

Koliko vole Engleze uverili su se razni timovi, odnosno njihovi navijači koji su bili u gradu, niko ništa ne želi da naplati, svi su na usluzi, i svi strašno mrze Špance i tvrde da je Gibraltar britanska stena. 

San Sebastijan je drugačiji, mirniji, ne pomaže ni što klub ima predznak "kraljevski". Ni oni nisu patili za stranim igračima, ali su doveli recimo Džona Oldridža. Uvek kažu da pre svega pokušavaju da promovišu igrače iz svoje škole, ali da im iz Bilbaoa kradu igrače, privlače ih novcem i da zbog toga dovode strance. Ali, Ćabi Alonso, Arteta, Aduriz su samo neki od igrača koje su uspeli da promovišu, mada se ovaj poslednji povukao nakon strašnih sezona u Bilbaou. Svi oni prolaze kroz čuvenu školu Antiguoko, to je klub koji je praktično škola Sosijedada, mada naravno imaju i "B" ekipu. Od kada su doveli Oldridža do ove decenije 33 stranca su nosila dres "Reala", međi njima i naš Kovačević koji je umalo klub doveo do titule početkom ovog veka.

Inače, bez obzira na lovačke priče, klub iz San Sebastijana je i u toj i u kasnijim generacijama imao više od pola igrača iz svoje škole iz Guiposkoe, dok je Atletiko recimo pre deceniju zabeležio rekord, i to crni, niko u startnoj postavi nije bio iz Biskaje, osam igrača su bili iz Navare, i oni su Baski, odnosno naslanjaju se na pokrajinu, ali to nije isto u očima lokalnih navijača. 

O čemu se radi?

Atletiko je predugo otimao igrače ostali klubovima iz regiona, Osasuni, Alavešu, Sosijedadu, Eibaru i zanemariovao sopstvenu školu. Postoji teorija da sinovi imigranata koji su u Baskiju došli iz Španije nisu pravi Baski, odnosno ne znaju baš dobro izuzetno komplikovani jezik, ali zvuči rasistički. 

Odnosi sa Sosijedadom se kreću od tenzičnih do relaksiranih. Bilbao sa visoka gleda rivala iz San Sebastijana, jednom su poslali pismo svim školama da učenici besplatno posete muzej, jer ionako u Baskiji postoji samo Atletik. Onda je usledilo pismo Hokina Aperibaja, predsednika Sosijedada kolegi iz Bilbaoa, Garsija Makui u kome je ironično pozvao prvog čoveka Atletika da on sam poseti muzej Sosijedada, kako bi video najuspešniju "kanteru", odnosno školu fudbala u Baskiji. Veliki sukob je izbio kada je Bilbao oteo Ečeberiju, koga je na "Anoeti" na prvom derbiju dočekao pakao. Nikada nikoga nisu vređali kao njega. 

Bilbao se okoristio i pre desetak godina kada je Sosijedad bio u finansijskim problemima, pričalo se o bankrotu, Kastiljo, Balenzijaga, Gabilondo i još četvorica igrača su promenila strane u baskijskom derbiju. 

Ipak, nema mnogo mržnje, makar ne poslednjih godina, ali 366 dana posle početka prošlogodišnjeg kupa Španije u Sevilji će Bilbao i Real Sosijedad igrati za trofej. Atletik je do 1998. bio najtrofejnija ekipa u kupu, tada ih je pretekla Barselona. Poslednji su osvojili 1984. sa Klementeom na klupi.

Sosijedad je jedan kup osvojio 1909. drugi je u grad donela sjajna generacija iz 1987. sa Lopezom Ufarteom, Arkonadom, Ćikijem Begristajnom, Bakerom, Muhikom, Laranjagom, par godina kasnije smo ih gledali u Beogradu, ispali su od Partizana u Kupu UEFA. Zanimljivo kada su osvojili kup, u polufinalu su tukli baš Bilbao, kod kuće je bilo 0:0, a Bakero je dao gol na "San Mamesu" za veliki triumf i finale u kome su tukli Atletiko na penale.