Eupen – Katarski Belgijanci

Eupen vam ne znači ništa, osim iz liste. Maleni klub na granici u kome se priča nemački jeste zanimljiv iz jednog razloga. Naime, ako pogledate tim,videćete pravu legiju stranaca, među njima preovladavaju Afrikanci.

Ako smo dobro računali više od polovine tima su igrači iz Obale Slonovače, Zimbabvea, Gane, oba Konga, Gvineje Bisau, imaju i Brazilca, sećate se Adrijana Koreje koji je veteran i igrao je i za Barsu, došao je da bude vođa i putokaz mladima.

I sve njih vezuje država u kojoj nisu ni pomišljali da budu, Katar.

O čemu se radi?

Naime, Katar je u sklopu ambicioznog projekta kada je dobio ili neko će reći kupio Mundijal rešio da napravi fudbalsku akademiju po uzoru na velike klubove. U pitanju je „Aspire“ fondacija, neki od igrača su selektovani kako bi završili u reprezentaciji Katara i pomogli fudbalu u Dohi, a akademija je otvorena u Africi 2007. Kako sbi se privukli talentovani igraći. Ona je skautirala neverovatna 3.5 milio na igrača iz 17 zemalja u razvoju, najbolji su prešli u Dohu gde imaju sjajne uslove, školovanje i šansu da se dokažu. Igrali su prijateljske mečeve, ali onda je postalo jasno da im je potrebno relativno jako takmičenje.

I pojavio se Eupen, niotkuda. U Kataru kažu da je mnogo toga uticalo na to što su kupili klub, naime, imali su dugove od 4 miliona evra, super je u Belgiji to što možete da igrate samo sa šest Belgijanaca, dakle idealno da gurate svoju decu. Stanovnici govore nemački, ali većina i francuski što je bilo važno za igrače da se snađu. Grad je miran i mali, lako je kontrolisati fudbalere, plus mogu da dobiju državljanstvo posle samo tri godine, umesto pet kako je u većini drugih zemalaj EU. Kao domaći igrači lakše će naći angažman u jačim ligama, u Dohi su na sve mislili.

Nekadašnji šef akademije Kelna, Kristof Henkel je postao direktor još 2012. I on je praktično iz Kelna na granici dolazio na posao svakog dana.

Mnogi su bili skeptični, Eupen je imao loša ranija iskustva sa investitorima, ali je Katar država sa neogračenim resursima. Uz to imaju toliko para i drugi cilj od prodaje igrača, to ih puno ne zanima. Koncept je da razigraju fudbalere i da neki od njih, s obzirom da su ponikli u Dohi u akademiji odaberu da igraju za Katar.

Neki su stigli daleko, Dianje u Barsu, sada igra na pozajmici u Eupenu. Nigerijac Onekuru je davao golove kao na traci, pojavio se Anderleht, osam miliona je najveći transfer u istoriji malog kluba. Oni su ušli naravno, podržani katarskim novcem i dovođenjem nekih iskusnih igrača u elitu. Doveli su trenere iz Barse na Ćavijevu preporuku, igraju napadački fudbal, u stvari oni najviše cene špansku školu, kada su počinjali sa čitavim poslom „Furija“ je vladala Evropom i svetom.

Traže brze igače, problem je što oni stižu bez takmičarskog iskustva, često Eupen igra dobro i recimo izgubi u poslednjih pet minuta. Svejedno, ni rezultati nisu u prvom planu, samo igra plus razvijanje fudbalera.

Katar je zemlja od 2.3 miliona stanovnika, bez radnika koji sada u lošim uslovima rade na izgradnji stadiona za Mundijal i nikada neće biti velesila. Ali imaju novca da prave ovakve projekte. U reprezentaciji je tek tri igrača koji nisu rođeni u Kataru, mladi Afrikanci radije biraju svoje zemlje, ali svejedno, neki će prihvatiti poziv da brane boje Katara, pa bi i time mogao da napreduje...