Evropski klasik - 22 “Klempavka” na terenu!

 Svakako da Real ne može u gore vreme da dođe na "San Siro" jer Milan je u velikim problemima.

Ono što treba reći je da nema svetaca u klubu i da za očajan start sezone ne može jedino Paulo Fonseka da bude krivac. On je dočekan sa skepsom kada su navijači i javnost u pitanju, ali što je mnogo važnije i sami igrači nisu bili zadovoljni, makar jedan deo oni uticajnijih. Jer, portugalski stručnjak je čovek koji nije radio u najvećim klubovima, a ni u onim manjim nije osvajao trofeje u ligama petice. Pa ipak, Ibrahimović je insistirao na Fonseki, dok su na tržištu bili Konte, De Zerbi, Konseisao, Flik, Tuhel, Sari. Naravno neki su bili preskupi, ali svejedno, sa njima nije pregovarano. Fonseka je bio prvi izbor od početka i na kraju se obreo u "Milanelu". Priča se da vlasnici "Red Bird" nisu želeli Kontea jer je polemičan, u svim klubovima se svađao sa upravom i da on nije ni bio ozbiljno razmatran.

Naravno da ga ne aboliramo, uspeo je da se zakači sa Ernandezom i Leaom, previše je lutao, previše puta izveo različite formacije, kritičari ga optužuju da je komplikovao umesto da izabere jedan put.

Bio je pred otkazom ali se spasao pobedom u "Madonini", sada ponovo ima par mečeva da se spasi otkaza. On neće toliko koštati Milan ako ode, radi za "samo" 2.5 miliona evra, ali problem je što nema rešenja na vidiku.

Ali, da se vratimo gostovanju Reala na "San Siru".

Kada smo pisali o "Butreovoj kvinti" pre par brojeva, odnosno sjajnoj Realovoj generaciji osamdesetih okupljenoj oko igrača iz omladinske škole predvođenih Emilijanom Butraganjom, konstatovali smo da ni pored šest utastopnih titula prvaka Španije nisu uspeli da vrate "Klempavka" tamo gde mu je prirodno mesto.

EPA/DANIEL DAL ZENNARO

Najveći razlog bio je moćni Berluskonijev Milan tog vremena. Naime, dve godine u nizu je šampionski Milan tukao Real, prvo u polufinalu kada su im spakovali pet golova u revanšu, a onda sledeće godine divovi su se sudarili u drugoj rundi. Real je primio dva gola za 15 minuta u Italiji, i iako je baš Butragenjo prepolovio prednost "Rosonera", Italijanu su uz minimalan poraz otišli u četvtrfinale.

Realovi "Galaktikosi" su se osvetili nešto više od deceniju kasnije. Oba tima su bila krcata zvezdama, Real je bio prvak Evrope, ali je Milan dobio kod kuće golom Ševčenka. U Madridu je Raul sa dva gola režirao pobedu "Los Blankosa". Prola su oba tima, ali je Real ispao od Juventusa u polufinalu i pored pobede u prvom meču, dok je na gol u gostima u evropskoj "Madonini" Milan prošao na račun Intera u mančestersko finale. Tamo su na penale dobili Juventus, prva trenerska Liga šampiona za Don Karla, koji će osvojiti još jednu sa Milanom i tri sa Realom.

Anćeloti će otići iz Milana par meseci pre nego što su timovi igrali u grupnoj fazi LŠ. To je druga verzija Perezovih "Galaktikosa", prva godina bez Maldinija, a u timu Reala će "Rosoneri" videti poznato lice, svoju ikonu Rikija Kaku. I takav, oslabljeni Milan je dobio na "Bernabeu" (u Italiji je bilo 1:1) ali je Real bio prvi u grupi. Ni jedni ni drugi nisu otišli daleko, Ser Aleks je spakovao sedam golova Milanu u dva meča osmine finala, a Ronaldo, Kaka i kompanija pod Pelegrinijem su eliminisani od Liona.

Na novi susret dva najtrofejnija tima u Kupu, odnosno Ligi šampiona (na talonu će biti neverovatnih 22 evropske krune) se čekalo eto 15-tak godina, ne računamo beznačajne letnje pripremne mečeve u SAD.

Ni Realova sezona ne izgleda ružičasto, delom zbog katastrofe u El Klasiku, kao da ima pukotina, pokazao je to Lil u LŠ, mada to ne mora ništa da znači, jer kada je najteže, Anćelotijeve ekipe su najbolje. Milan je u Ligi šampiona ove sezone izgubio od Liverpula i Leverkuzen, mrak su skinuli u duelu sa Brižom. Ali, iako je ovo njihov prirodni habitat nije baš kao da su konkurentni za nešto više u LŠ, iako su pre par godina pod Piolijem stigli u polufinale. Ali, da se vrate u Berluskonijeva vremena je sa sadašnjim stanjem italijanske ekonomije i fudbala (to je povezano) deluje kao nemoguća misija.

Milanu na neki način ostaje istorija, oni su tri od sedam svojih titula prvaka Evrope osvojili protiv Reala. U istoriji ob tima imaju po šest pobeda, tri meča su završena nerešeno.

A sada da se osvrnemo na Realove titule u kojima je jedna od žrtava bio Milan. Pretpostavljate, pričamo o pedesetim i dominaciji "Los Blankosa" u Evropi, odnosno o pet uvodnih titula šampiona starog kontinenta.

Prva sezona ikada u evropskoj eliti donela je sudar u polufinalu. Madriđani su u Lombardiju odneli prednost od dva gola iz prve utakmice, dobro se Milan držao, Nordal i Skijafino su vraćali Italijane u igru, ali su na kraju "Merengesi" slavili sa 4:2. Milanova pobeda (dva penala Dal Montea) nije bila dovoljna, gol koji je postigao Hozeito u porazu od 2:1 je odveo Madriđane do Pariza gde su savladali Rems sa 4:3.

Dve godine kasnije, finale!

I to kakvo, u Briselu. Nikada ova zlatna generacija "Los Blankosa" nije bila testirana kao tog tada u Briselu. Dva puta je Milan vodio na "Hejselu", dva puta se Real vraćao, da bi u produžetku mitski Pako Hento savladao Soldana za pobedu i treću evropsku krunu u nizu.

Šezdesetih je Milan osvojio konačno prvu titulu 1963. godine (te sezone je Real na startu šokantno ispao od Anderlehta), ali sledeće sezone ih je Real izbacio u četvrtfinalu. Ponovo Hento, Di Stefano, Puškaš i Amansio su izbušili Barlucija, i mada je Milan vodio 2:0 posle 46 minuta, toliko je ostalo. Gore od te eliminacije je crveno-crnima bilo da gledaju kako se raduje plavo-crni deo grada, Hererin Inter je osvojio prvu krunu. Milan će pet godina biti van takmičenja, sve do kraja šezdesetih kada protiv Ajaksa osvoje svoju drugu krunu.

Ali, daleko je Milan od tih godina, ako ne podignu nivo igre, nemaju šta da traže, a slično smo pisali i kada su na startu poraženi od Liverpula. Doduše dobili su u Monci, ali to nije nikakav reper pred meč u Madrid.