Fener protiv Galate – Ono kad ne vratiš pehar!

Navijači Fenera sebe smatraju najboljima u Turskoj, a tvrde da ih najviše ima, što zvanična statistika opovrgava. Ipak, ako se gledaju i navijači Fenera van Turske više je nego moguće da su u pravu, pisali smo da dijaspora podržava klub iz Anatolije, odnosno Azije, preko Bosfora.

Imaju čak i pesmu „Jednog dana svi će navijati za Fenerbahče“, na koju pristalice Bešiktaša odgovaraju sa „Samo odabrani navijaće za Bešiktaš“, u pokušaju da sačuvaju eksluzivitet svog dela grada, ali i liberalnog Istanbula koji stenje u ovom veku, Tek svaki peti Turčin navija za Bešiktaš, treći za Fener u samoj državi. Ispred je naravno Galatasaraj koji je i najuspešniji i najzavodljiviji za generacije rođene devedesetih (Turska je među najmlađim nacijama na svetu) jer je vreme odrastanja „milenijalaca“ upravo vezano za najveće uspehe „Lavova“ sa Fatihom Terimom na čelu.

On je i danas, ne može da izbroji mandate (ovo mu je četvrti put da je u klubu za koji je igrao preko 300 mečeva) na klupi, pokušava da vrati titulu izgubljenu protiv Bašakšehira prošle sezone. Galatasaraj je rekorder sa 22 krune, a dijamant je tripleta sa početka veka kada su uz prvenstvo i kup, osvojili Kup UEFA, jedini turski klub koji se dokopao evropskog trofeja.

Prvi veliki sukob između Fenerbahčea i Galatasaraj i praktično trenutak kada su postali najveći neprijatelj dogodio se pre više od veka. U Feneru su, ljuti jer ih nisu pozvali za lokalni šampionat odbili da vrate trofej koji su osvojili sezonu pre. Tada su igrali britanski, grčki, jermenski timovi, ali i turski.

Druga verzija je da je neprijateljstvo počelo 1934. kada je izbila čuvena tuča. Sidni Padefut, Englez i trener Galatasaraja je završio na zemlji, nokautirao ga je golman Fenera Husametin. Policija je uletela, na kraju je 17 igrača kažnjeno, neki su dobili zabranu po pola godine, a država je čak razmišljala da ukine fudbal zbog nasilja.

Pisali smo da kada jedna od ekipa prelazi most, sve staje, policija blokira prilaze preko Bosfora kako bi sprečila navijače da napadnu protivnički autobus. Nasilje je bilo strašno do kraja prošlog veka kada su se na neutralnom terenu sastale vođe i dogovorile primirje, ginulo je mnogo ljudi, a noževi su jasno sevali na svakom derbiju. I dalje su izbijali sporadični sukobi, a tek je država institucionalnim terorom koji ima više veze sa politikom, a manje sa fudbalom i navijačkim strastima smirila sukobe.

Ima mnogo zanimljivosti, čuveni utakmičeni lider Kurda Odžalan je veliki navijač Galatasaraj, pa većina njegovih zemljaka podržava ovaj klub. Oni u šali kažu da će docrtati zelenu na žuto-crvene boje „Lavova“ kako bi napravili svoju zastavu.

Šteta što nema navijača, jer svedoci kažu na dan kada Fener igra protiv Galatasaraja, najviše turskih gastarbajtera, ako ne računamo godišnje odmore krene kući na dva ili tri dana, sačuvaju odmor da bi bili na ovoj utakmici i navijali za Fener. Ima ih na suprotnoj strani ali manje...

Svaki Turčin ima svoju verziju kada je u pitanju otac nacije, ali najverovatnija je da je Kemal Ataturk navijao za Fenerbahče, on je podržavao ideju fudbala kao jačanje nacionalnog identiteta, ali i kosmopolitizam nacije.

Pre sezone su Fener i Galatasaraj važili za jedine rivale u borbi za titulu, ali Bešiktaš se dobro drži, dok je Alanja posle sjajnog starta zaostala. Ako gledamo noviju tradiciju remi je zagarantovan, u poslednjih pet godina samo dva puta je jedan od rivala pobedio, Galatasaraj preko moreuza prošle sezone, Fener u evropskom delu Istanbula 2017. Sve ostalo su bili remiji, u prvom delu šampionata nije bilo golova.

Neće ih ni sada biti mnogo, osim ako Ozil koji će debitovati u najvećem derbiju Turske i biti u centru pažnje ne oživi nekadašnje dane karijere. Ali sa druge strane su Terim i Arda Turan, biće to zaista sudar svetova....