Fener protiv Trabzona - Sećanje na veliku zaveru!

Te sezone sve je išlo sjajno za Trabzon. Tim je osećao da ima šansu za titulu, prvu posle 1984. Klub koji je jedini, uz Bursu, osvojio titulu van velike trojke se trkao sa Fenerbahčeom.

Bod za bod, ali činilo se da klub iz Istanbula lagano popušta. Pisali smo, ljudi iz Trabzona, generalno iz severnog dela Turske, pomenuli smo i legendarnog Fatiha Terima su svojeglavi i preki. I nikad ne odustaju.

Ta forma „mačizma“ ogleda se u fudbalu, Trabzon nikada nije ustuknuo ni pred novcem ni političkom silom klubova iz Istanbula. Doduše, osim tog perioda od 1975. do 1984. kada su osvojili čak šest titula, nisu uspevali da dobiju bitku. Ali, 2011. je izgledalo da će titula na Crno More.

Samo, dešavale su se čudne stvari. Turska je gledala meč Eskišehira i Fenera, rezultat je bio 3:1 za goste, a nekako kako da domaći fudbalerima nije stalo. Sumnja je bila pojačana kada se pročulo da je pre meča Fener za sledeću sezonu angažovao Sezera Ozturka najboljeg igrača rivala.

Jasno, u Turskoj je sumnja sve, odmah su navijači kluba sa severa skovali teorije zavere, počela su da se pojavljuju govorkanja o nameštenim mečevima, ali je jednog jutra zemlja ustala zapanjena. Sve televizijske stanice su prenosile istu sliku, Aziz Jildirim svemoćni predsednik Fenera sa lisicama na rukama. On je bio najveća riba u mreži, 49 ljudi je optuženo za nameštanje mečeva, a uhapšen je i pomenuti fudbaler Ozturk. Bio je početak jula, Fener je proslavio titulu, Trabzon se pomirio sa nepravdom i drugim mestom.

Ali, onda je stigla erupcija gneva, navijači plavo-bordo tima (boje su dobili tako što se pazilo da nijedna nije boja klubova koji su pod pritiskom lokalnih političara šezdesetih morali da se ujedine kako bi ušli u najviši rang, tek osnovanu tursku jedinstvenu ligu) su dobili potvrde za sumnje.

Kada je Aziz Jildirim 2007. došao na čelo kluba, Fener je bio u dubokoj senci Galate. Obećao je renesansu i titulu za tri godine. Ipak, bio je drugi, treći, pa je Bursa osvojila titulu, ali je 2009. dobio novi mandat. No, ni dve godine kasnije nije bio blizu, Trabzon je imao devet bodova prednosti u decembru, a i „Krokodili“ iz Burse su bili ispred Fenerbahčea.

Onda je odjednom klub iz Istanbula počeo da pobeđuje u nizu. Oni su u drugom delu prvenstva uspeli da dobiju sve utakmice osim jedne. Pojavili su se dokazi, ili makar prisluškivani razgovori o skupim poklonima protivničkim fudbalerima, golmanima koji nisu imali dan protiv Fenera, podmićivanja na sve strane i kupovina titule, makar tako je glasila optužnica. Poslednjeg dana sezone Fenerbahče je dobio Sivaspor sa 4:3 i na osnovu gol razlike osvojio titulu.

Progovorio je, doduše na bizaran način i povremeni reprezentativac Turske Akin Ibrahim. On je igrao za Istanbul Beledije, zvao je lokalnog imama u Erzurumu da ga pita da li je protiv vere da prihvati 100 000 dolara da ne da gol Feneru. Imam kao pragmatičan čovek mu je rekao da se to događa u fudbalu i posavetovao ga da prihvati poklon i da deo pošalje njemu, odnosno njegovom selu za igradnju džamije. Kasnije, kada se otkrilo, verski lider je tvrdio da je mislio da Akin govori o transferu, a ne o prodaji utakmice.

Ali, umešala se politika, liderska partija AKP je progurala zakon po kome su kazne za nameštanje mečeva manje, a onda je i sam predsednik rekao da treba razdvojiti Fener od pojedinaca koji su optuženi. U Trabzonu svaki navijač će ispričati istu priču. Iako je godinu dana posle hapšenja, u prvom stepenu sud potvrdio krivicu velike većine optuženih, ono što se posle desilo je bilo neverovatno.

Prvo, igrači i predsednici koji su bili umešani su suspendovani, ali Fener ne samo da nije izbačen u drugu ligu, kako su navijali rivali, već mu nije oduzeta titula. Predsednik Jildirim koji je godinu dana proveo u pritvoru je osuđen na šest meseci zatvora, ali je pušten posle žalbe.

Ono što je usledilo donelo je mnogo kritika, ali i povika da je ceo proces namešten. Naime, čitava presuda je poništena Jildirim i Fener su tužili državu za 150 miliona evra zbog nanete štete i povređenog ugleda. Pazite sada, kada je Erdogan brutalno ugušio puč i optužio Guleniste, pojavio se Jildirim da kaže da su mračne strukture u policiji i sudstvu montirale proces, da su sledbenici Gulena želeli da uguše klub iz Istanbula jer je on zaostavština Kemala Ataturka.

I tako, sve je relativizovano do te mere, da nikome ni danas nije jasno šta se desilo. Jer, postoje dve struje, jedna koja tvrdi da su zaista procesi montirani i da su dokazi falsifikovani i druga koju čine navijači drugih klubova, ali pre svega oni u Trabzonu, sa tvrdnjom da je jednostavno politika spasila Fenerbahče, ocenivši da bi drugačiji ishod predstavljao rizik po vlast.

Desilo se još jedno, godinama Trabzon troši moralni autoritet žrtve. Na meču protiv Galatasaraja, Salih Dursun, fudbaler Galate na pozajmici u Trabzonu je iznerviran suđenjem oteo arbitru crveni karton i bacio mu ga u lice. Zaradio je suspenziju, ali i status heroja u gradu.

U Trabzonu su mu dali ulicu jer je pokazao da iako nije iz grada ne trpi nepravdu i jednostavno je postupio kao muškarac. Dursun se nikada nije vratio u Galatu, prosleđen je Antaliji, danas je u Genčerbilidžiju.

Od tada Trabzon je osvojio kup, imao još jednu dobru sezonu, ali i dalje čekaju titulu. Doduše, ove sezone su ih stavili među favorite, ali su loše krenuli, samo pobeda u pet mečeva. Fener je bolji, drugi su, bez poraza, iza Antalije koja je iznenađenje prvenstva, mada ako se sećate prognozirali smo da će biti u top šest ili sedam ekipa.