Fiorentina - Od Atalante do Atalante, lude godine...

Mnogi stariji se sećaju neverovatne sezone, ostaće velika tajna šta se dogodilo Fiorentini početkom devedesetih u godini u kojoj su imali velike ambicije. 

Čeki Gori je kupio Efenberga od Bajerna, Ćića Bajana, Danca Brajana Laudrupa, dva štopera Karnašalija i Đanluku Lupija. Điđi Radiče je bio na klupi, prethodne godine je ovaj tim u kome je već bio Batistuta završio u sredini tabele. I tada su imali veće ambicije, Karlos Dunga je bio kapiten, a Sebastijao Lazaroni, bivši selektor Brazila je počeo sezonu. Čeki Gori ga je smenio, Radiče je poznavao tim, ušao u luku spasa i sa strašnim pojačanjima izjavljivao je došlo vreme za juriš na Evropu.

Fiorentina je bila uspavani div, nekoliko plasmana u sredini tabele, rušilačke demonstracije kada je Roberto Bađo otišao u Juventus. Čeki Gori je želeo velike stvari, kupovao strance, ali i solidne domaće igrače, uz to škola je izbacila nekoliko odličnih fudbalera. Samo, nije bilo dovoljno. 

Kada je startovala 1992. godina, osim poraza od tada neprikosnovenog Milana, dobili su Ankonu, dali sedam golova, ostali neporaženi protiv Intera, tukli i Juventus golovima Brajana Laudrupa i autogolom Sartora. Bio je početak decembra, Toskanci su do 13. kola delovali kao tim za Evropu, bili u vrhu, posle neprikosnovenog Milana.

A onda je na "Franki" stigla Atalanta. I ta utakmica se uzima kao prekretnica, bio je početak januara 1993. praktično posle tri nedelje pauze u šampionatu zbog praznika. Bergamaski su odneli bodove, bilo je 1:0 i krenuo je strašan slom. Već sledećeg vikenda su primili četiri gola u Udinama, uzeli bod kod kuće protiv Torina i poraženi su u poslednjem kolu prvog dela prvenstva od Zemanove Fođe. Pali su u sredinu tabele, posle pobede nad Juventusom, u pet narednih kola dva remija i tri poraza. Predsednik Gori nikada nije bio poznat kao čoveka sa previše takta, reakcija je bila očekivana, Radiče je posle meča sa Atalantom dobio "nogu", a na njegovo mesto je stigao Aldo Agropi. On je kasnije bio novinar, tada bivši igrač koji je pet puta nosio dres Italije. Najviše na svetu je mrzeo Juventus, a najviše voleo remi.

Postao je poznat po činjenici da je remi najbolji mogući ishod jer je "bolje dva ranjena, nego jedan mrtav". On nije imao mnogo iskustva, pogotovo ne na najvećoj sceni kao trener, pre Fiorentine je radio u Padovi, Peruđi, Pizi, Askoliju. Ispostavilo se da mu je to poslednji trenerski posao. Ekipa nije uspela da se podigne, usledili su porazi i od Lacija kod kuće, Ankone, klub je od početka decembra do sredine marta kada su srušili Peskaru bio bez pobede. Gori je bio očajan pribegao je tandemu klupskih legendi Kjaruđiju i Antonjoniju, ali bilo je kasno. Jer, Atalanta je odolela protiv Rome, Intera, ali popusta nisu imali Juventus, i ponovo Atalanta. Na kraju, samo 2:2 protiv Udinezea kod kuće i 1:1 u gostima protiv Torina, mnogo promašenih šansi, skupo plaćenih zabluda, ispali su matematički, iako su u poslednjem kolu slavili protiv Fođe sa 6:2.

Navijači su bili u šoku, tim koji je bio programiran za borbu za Evropu je bio 16. na tabeli, imali su bodova koliko i Breša koja je takođe ispala, ali i Udineze koji je ostao na mestu iznad. Naime u tom trouglu od tri tima sa po 30 bodova, "Ljubičasti" su imali najbolju gol razliku, ali i najlošiji skor u krugu i tako su se preselili u Seriju B. Đenova je imala bod više, Fođa i Napoli po dva, Roma samo tri. Recimo i to da je Fiorentina imala bod u Bergamu, a onda je Batistuta zatresao sopstvenu mrežu, protiv Breše su prokockali 2:0 kod kuće, ali su u nekim mečevima u finišu uspeli da se izvuku. Ipak, dva nije bilo dva poraza od Atalante, svog rivala ovog vikenda i kluba od koga su često kupovali igrače, ostali bi u ligi. 

Ovako, Batistuta je dao 16 golova u prvenstvu i morao u Seriju B, gde su nadmoćno, vodio ih je Klaudio Ranijeri, izborili prvo mesto i povratak u elitu. 

Te godine su lansirali Tolda, Anselma Robijatija, član tima je bio i Bađo, ali rođeni brat "Malog Bude", Edi, koji nikada nije bio ni blizu dobrog igrača. Ipak, to je bila godina stabilizacije, Ranijeri je napravio dobar tim, koji je po ekspresnom povratku pojačan Marsiom Santošom svetski prvakom sa Brazilom i Rui Koštom. Legenda kaže da je Santoš kao deo ugovora tražio da mu predsednik, filmski producent Gori obezbedi izlazak sa Šeron Stoun (u modi su bile "Niske strasti".

To je bila dobra sezona, Batistuta je na Koštine asistencije i uz Robijatija dao 26 golova, izgubili su onaj epski meč na Dele Alpiju u jesen 1994. kada je Juve okrenuo 0:2, a Del Pjero dao jedan od najlepših golova u istoriji Serije A. Dali su pet na "San Paolu" Napoliju, tukli Romu, zadržali Inter i tada već moćnu Parmu, na kraju su pokvarili plasman sa četiri poraza u pet mečeva, i završili kao deseti. 

I onda sledeće godine eksplozija. Stigao je i Šveđanin Švarc, Batistuta je dao 27 golova, kupljeni su Lorenco Amoruzo od Barija, stigli su Mikele Serena, vratio se Masimo Orlando iz Milana, tim je bio za godinu stariji i iskusniji. Osvojeno je treće mesto u šampionatu, bila je to najbolja Fiorentina koju smo gledali, a osvojen je i trofej, u finalu kupa pošro su prethodno eliminisali Inter (Batistuta je dao četiri gola u dva meča polufinala) pala je Atalanta, dve pobede u finalu, Batistuta je od tri gola dao dva, Toldo je sačuvao svoju mrežu. Batigol je te godine u kupu dao osam golova.

Početkom veka osvojili su još jedan, i to je njihov poslednji trofej. Vremena su se promenila, sada je Atalanta bolji tim, pa je i veliki favorit u duelu na Frankiju.