Francuska i Portugal – Ima neka tajna veza

Francuska i Portugal su sudbinski povezani. Kad god Portugalci igraju u Parizu imaju veliku podršku. U gradu postoji ogromna kolonija „Lusitana“ kako iz zovu, jasno, asimilovali su se, mnogi više ne govore jezik predaka.

Radi se o velikim migracijama tokom Zalazarove diktature tridesetih godina, kada je ogroman broj liberalno nastrojenih Portugalaca, u strahu od zatvora i egzekucije izbegao. U Španiju nisu mogli, zbog građanskog rata, a Kaudiljo Franko i Zalazak su deliki iste stavove. Sledeća je bila Francuska gde su primljeni raširenih ruku.

Zbog toga se nemojte čuditi što je PSŽ imao običaj u prošlosti da dovodi igrače iz Portugala, do Zlatana Ibrahimovića i Edinsona Kavanija najbolji strelac kluba je bio Pedro Pauleta, istinski idol Parižana, Umberto Koeljo je sredinom sedamdesetih bio kapiten, a namenski su kupovali i Brazilce, Rai je jedan od najboljih igrača u istoriji kluba, preteča Ronaldinja, njih Portugalci zbog jezika i jer je to bivša kolonija doživljavaju kao svoje.

Jasno je zbog čega bi, priča se, da nije bilo korone, Kristijano Ronaldo najverovatnije igrao od ove sezone za PSŽ, to bi bio svojevrsni mamac koji bi čak i one poreklom Portugalce koji nemaju mnogo veze sa domovinom privukao fudbalu. Ovog leta je stigao Pereira iz Portoa, ranije su dovodili Guedeša, a sedamdesetih je bilo takođe par Portugalaca u timu.

Kada su reprezentacije u pitanju meč za bogove su Francuska i Portugal odigrali 1984. godine u Marseju. U pitanju je bilo polufinale. Francuzi su preko Belgije, Danske i Jugoslavije koja je izgubila sva tri meča u grupi stigli do Marseja, Portugal je bio drugi u grupi. Oni su remizirali protiv Zapadnih Nemaca, igrali nerešeno i sa Špancima, a do naredne runde stigli su pobedivši Rumune golom Nenea.

Jasno, bili su autsajderi protiv domaćina na krcatom Velodromu.

Francuska je povela, kako drugačije, nego golom slobodnjaka. Ali nije pogodio kasnije osramoćeni predsednik UEFA Mišel Platini. On je sa tri gola srušio Jugoslaviju, u to vreme je dominirao i osvojio tri „Zlatne lopte“. Portugalci su očekivali da izvede slobodnjak, umesto njega se zaleteo Domerž i doveo domaćina do prednosti. Francuzi su dominirali, Luis Fernandez, Platini i Žires su propustili priliku da savladaju Rui Benta i dotuku rivala. Potpuno neočekivano, Šalana je probio po boku Žordao bio na pravom mestu, pogodio je glavom, njegov prvi gol na turniru i šok u Marseju. Do kraja regularnog dela, Bento je u jednom napadu spasao dva gola, prvo je sprečio Platinija, pa posle odbitka Didijea Siksa. Ostalo je 1:1, ušli smo u produžetke.

Novi šok u 98. Minutu. Ponovo je fudbaler Benfike Šalana probio nosi centaršut, ovoga puta Žordao je loše zahvatio loptu. To je bio ključ, ona je udarila u zemlju, prevarila slavnog Žoela Batsa, Portugal je bio pred ulaskom u raj.

Ali, „Petlovi“ su bili bolji tim. Platini je asistirao Domeržu za još jedan gol, za 2:2, a onda u poslednjim trenucima produžetka, Tigana je gotovo neverovatno imao dovoljno snage da pretrči nekoliko igrača rivala, uposli Platinija, „Le Roi“ ne prašta, 3:2 i finale u kome su mnogo lakše dobili Špance sa 2:0 i osvojili svoj prvi trofej u reprezentativnoj istoriji.

Francuska je do svoje druge evropske titule stigla ponovo preko Portugala. U pitanju je bila 2000. godina, mesto „Kralj Buduen“ u Briselu, posle zlatnog gola. Mnogo je bilo kontroverzi, Portugalci su poveli nakon dvadesetak minuta golom Nunja Gomeša koji je iznenadio Barteza.

Svetski prvak se pribrao u nastavku, akcija Anelke i Anrija donela je izjednačenje, Vitor Baija je bio nemoćan. Usledili su pola sata sjajnog fudbala, niko nije želeo produžetke, Bartez je spasao siguran gol nakon udarca Abela Ksavijera. U produžetku Francuzi su bili bolji, mada je Žoao Pinto mogao Portugal da odvede u finale. Umesto toga, ponovo je za Portugalce bio koban 119. minut, penal, posle igranja Abela Ksavijera rukom, Nunjo Gomeš je isključen zbog protesta, Zidan je pogodio, zlatni gol za finale u kome su Francuzi dobili Italijane iako su bili pred porazom, ovoga puta Trezege je presudio pa je u tom trenutku Francuska držala titulu svetskog i evropskog prvaka.

Zidan je presudio i šest godina kasnije, bilo je polufinale Mundijala u Nemačkoj, sa penala su Francuzi opet dobili, nakon što je Karvaljo oborio Anrija. Portugal nije pobedio ni u četvrtfinalu u onom čuvenom ratu sa Englezima kada je Runi dobio crveni karton jer je nagazio Ronalda. Tada su na penale slavili, ali u polufinalu nisu odigrali ništa, nisu imali za čim da žale.

Do 2016. od davne 1978. Portugal je, verovali ili ne, izgubio deset uzastopnih mečeva protiv Francuske. I konačno na putu ka jedinom velikom trofeju tukli su svoju „crnu beštiju“.

Pre četiri godine u finalu je pravda zadovoljena. „Selesao des Kinjas“ je vratio sve, i poraze u Marseju i Briselu i ispadanje u Nemačkoj. Igralo se na „San Deniju“ Francuska je tražila svoju treću evropsku krunu, tradicija kaže, kada pobe Portugal, prvaci su Starog Kontinenta. Ali, nije im se dalo.

Portugal je igrao slabo tokom čitavog prvenstva, treći su bili u grupi, iza Mađara i Islanda, kroz iglene uši prošli dalje zahvaljujući naopakom sistemu takmičenja.

Dobili su Hrvate posle produžetaka, pa Poljsku na penale, najlakši meč su imali protiv Velšana u polufinalu, pobeda od 2:0. I onda, kada su ih svi otpisali, bez povređenog Ronalda, Eder je iznenadio verovatno sam sebe u produžetku i doneo ekipi titulu prvaka Evrope. Ako računamo samo regularni deo utakmice, Portugal je dobio samo Vels, u ostalim mečevima su remizirali, nakon produžetaka su slavili i protiv Hrvatske i protiv Francuske. Ali, isterali su demone istorije i konačno dobili Francuze od kojih su izgubili čak 18 od 25 mečeva.