Fudbalski zanesenjaci spremite se - Senegal brani, Maroko, Obala Slonovače, Nigerija i Egipat napadaju!

Mnogi ga ne vole, pogotovo u Evropi, treneri klubova sa našeg kontinenta ga se ježe, ali u Africi je on stvar obožavanja, kult, ponos, način života…

Da, u pitanju je Afrički kup nacija, takmičenje koje se igra na svake dve godine i koje zadaje glavobolju evropskim ekipama, jer su prinuđene da se odreknu svojih igrača na mesec i više dana. Za Afrikance je to, pak, najveća stvar prestiža, fudbaleri hrle na ovo takmičenje, a ono je ovakvo kakvo jeste, možda i jedina nit koja one prave fudbalske zanesenjake spaja sa fudbalom iz nekih davno prošlih vremena.

Jer, samo na Afričkom kupu nacija ćete videti stadione i terene koji podsećaju na 20. vek, samo na njemu ćete gledati mečeve uz zvuke truba i vuvuzela, videćete vračeve koji sede na tribinama, krajnje specifično obučene navijače, sudije koje sviraju kraj pre isteka 90. minuta…

Videćete egzotičan fudbal u grupnoj fazi, prošaranoj svakakvim ekipama i fudbalerima, ali i ozbiljan takmičarski fudbal kada dođe nokaut faza. Videćete velike zvezde svetskog fudbala kako „ginu“ za svoje države, videćete strast, grubosti, napetosti, efektne golove i na kraju svega pobednika, koji će se titulom šampiona Afrike dičiti dve godine.

Sve ovo ćemo gledati u Obali Slonovače, koja će od večeras do 11. februara biti domaćin 34. izdanja Afričkog kupa nacija. Na otvaranju od 21 sat igraju domaćin i Gvineja Bisao.

Branilac titule je Senegal, a turnir se igra u pet gradova, odnosno na šest stadiona. Onaj glavni u Abidžanu prima 60.012 gledalaca, ponos je države i za njega ne važi ono gore navedeno za stadione koji liče na one iz 20. veka. Od 24 reprezentacije na turniru nijedna nije debitant, za razliku od turnira pre dve godine u Kamerunu, kada su Komori debitovali i prošli u osminu finala. Komori nisu izborili plasman na ovaj turnir, ali je zato Mozambik prvi put na turniru od 2010. godine, dok se Zambija vraća posle 2015.

U Kamerunu su najveća razočaranja su bili Alžir i Gana. Obe selekcije su osvojile samo po bod u grupnoj fazi i odmah ispale, a Nigerija je nakon devet bodova u grupi i pobede protiv Egipta očekivala puno više od ispadanja u osmini finala. Na kraju je Senegal u finalu nakon boljeg izvođenja penala savladao Egipat i po prvi put u istoriji postao šampion Afrike. Da, dobro ste pročitali, po prvi put. Senegal decenijama unazad važi za jednu od snažnijih ekipa u Africi, ona slavna generacija koja je igrala četvrtfinale Mundijala 2002. je ranije te godine izgubila finale Afričkog kupa nacija od Kameruna na penale, pa je trebalo da se pojave Sadio Mane, Kulibali, Mendi i ostali da najvažniji trofej u Africi stigne u Dakar.

Sada je došlo vreme da se on brani, a to će biti jako težak zadatak, jer ćemo gledati jedan od najsnažnijih afričkih šampionata u istoriji.

Sistem takmičenja sa 24 reprezentacije je potpuno isti kao i na Evropskom prvenstvu. Imamo šest grupa sa po četiri tima, a u osminu finala idu prvi i drugi, te četiri najbolje trećeplasirane selekcije.

Afrika je prepuna sjajnih fubalera, ovde postoji nekoliko reprezentacija svetske klase i red favorita za titulu je nikad veći.

Znao je ovaj turnir da kreira neverovatna iznenađenja, a od onih u novije vreme svakako treba izdvojiti titulu Zambije na turniru koji je održan 2012. godine, kada je u finalu na penale pala moćna Obala Slonovače, sa sve Didijeom Drogbom, Jajom Tureom i društvom. Ta Obala Slonovače je verovatno najjači afrički tim ikada, uz Nigeriju iz 1994, ali u tom sastavu nije uspela da osvoji titulu. Osvojila je 2015, kada su se Drogba i još neki velikani povukli iz nacionalnog tima.

Ono što treba naglasiti je i da je šampionat Afrike sudar stilova - tamnopute snage, individualnog kvaliteta, ali i taktičke nediscipline protiv arapske taktičke perfekcije. Možda je baš ovaj podatak i najbitniji faktor zbog kog je Egipat najtrofejnija selekcija Afrike sa sedam šampionskih titula. Egipat je baš na „italijanski“ način osvojio tri vezana prvenstva (2006, 2008. i 2010.), baš u vreme kada se očekivala dominacija već pomenute generacije Obale Slonovače.

Na kraju krajeva, Afrika je sve do Mundijala u Kataru, koji se igrao pre 13 meseci, čekala da ima polufinalistu Svetskog prvenstva. Kamerun je bio jako blizu 1990, Senegal je 2002. zaustavljen „zlatnim golom“ Turčina Ilhana Manzisa, Ganu su 2010. sprečile „više sile“ i nesportski potez Luisa Suareza, ali istoriju je u decembru 2022. godine ispisala arapska selekcija – Maroko.

Ništa selektor Valid Regragi nije menjao od tada, samo je dobio pojačanje u vidu Betisovog Ezalzulija i imaće opciju više u fazi napada. Sa Bonoom, Hakimijem, Agerdom, Saisom, Mazrauijem, Amrabatom, Zijehom, En Nesirijem, Adlijem i Amalahom, Maroko je možda i prvi favorit turnira. Mundijalska euforija još traje i ukoliko Maroko uspe da ponovi partije iz Katara, mogao bi da u Abidžanu dohvati svoju drugu titulu prvaka Afrike.

Senegal je naravno ponovo jak kandidat da ode do samog kraja. Možda je zenit ovog tima bio 2022. godine, kada je osvojio titulu u Africi i prošao u osminu finala Mundijala, ali nikako se ne sme potceniti. Tri glavne zvezde Mane, Kulibali i Mendi su u međuvremenu napustili svoje vrhunske evropske klubove i otišli u Saudijsku Arabiju, sjajni su oni i dalje, međutim to ipak više nije ono što je bilo. Pojavili su se tu sada Totenhemov Sar, Čelsijev Džekson, tu je još većina osvajača trofeja iz Kameruna, tu je i selektor Aliju Sise, tu je sistem i na Senegal se mora najozbiljnije računati.

Domaći teren u Africi uvek donosi prednost, a pogotovo kada ga ima neka kvalitetna selekcija kao što je Obala Slonovače, koja svakako puca na tron na takmičenju koje organizuje. Neodlazak u Katar je bio veliki udarac za ovaj tim i od tada su sve snage usmerene na ovaj turnir, a naciju će na njemu zanimati samo pehar i ništa drugo.

Selektor Gase je šokirao javnost odlukom da ne pozove Vilfreda Zahu na ovaj turnir, ali imena kao što su Aler, Adingra, Kesi, Fofana, Sangare, Boga, Orije, Boli i Ndika, uz 60. 000 navijača, garantuju veliki rezultat. Da li i titulu, ostaje da se vidi…

Red onih glavnih favorita kompletiraju Nigerija i Egipat. Nigerijce na terenu predvodi ubojiti napadač Napolija Osimen, a problem bi mogao da bude izostanak povređenog napadača Bonifajsa, koji igra sjajnu sezonu u Leverkuzenu. Egipat naravno najveće nade polaže u jednog od najboljih igrača sveta Mohameda Salaha, ali i na fanatičnu discsiplinu i borbenost. Nema tu velikih imena, osim Salaha, ali ono što ćete videti od Egipta je najpribližnije nekim evropskim timovima, vrhunski obučenim da igraju isključivo na rezultat.

Drugu kolonu favorita čine Tunis, Alžir i Kamerun. Tunis je, poput Egipta, taktički veoma potkovan sastav, što smo mogli i da vidimo na Mundijalu u Kataru, gde je ova selekcija ostavila veoma dobar utisak. Koliko je Kamerun neugodan najbolje je mogla da vidi selekcija Srbije na Svetskom prvenstvu. Kamerunci su najtrofejnija selekcija Afrike posle Egipta, imaju pet titula, ali da bi došli do šeste moraće da im se poklopi puno toga. Kvalitetni jesu, ali realno za trofej nisu. Alžir je šampion Afrike iz 2019. godine, ali od tada je u velikom padu i sada traži reakciju. Predvode ga ozbiljni igrači, koji su u ozbiljnim godinama, poput Rijada Mareza, Islama Slimanija, Fegulija, Mandija, Bentaleba… Iskustva ovde ima na pretek. Ono što je sigurno je da će Alžir sada izaći iz grupe, a ovu ekipu je teško dobiti u eliminacionom meču.

Ovde se i završava spisak glavnih favorita i onih iz drugog plana i među njima treba tražiti pobednika. Ipak, skrenućemo vam pažnju i na Ganu sa Injakijem Vilijamsom i večnom braćom Aju, te Gvineju, sa napadačkom senzacijom Bundeslige Girasijem iz Štutgarta. Mali ima dobru ekipu sa solidnim igračima iz evropskih klubova, ali ova selekcija je uvek ostajala nedorečena na šampionatima Afrike, čak i onda kada je istovremeno u sastavu imala Fredija Kanutea, Mamadua Dijaru i Sejdua Kejtu.

Grupa C u kojoj su Gvineja, Senegal, Kamerun i Gambija je daleko najjača, a prva faza će svakako biti zanimljiva i zbog pregršt egzotičnih selekcija koje ćemo moći da vidimo na najvećoj sceni.

Pa zanesenjaci, uživanje može da počne!