Gde je, šta radi? Surovi Gurban Gurbanov

Vremenom smo se navikli, ali tada je delovalo kao šok. Tek što je SR Jugoslavija o kojoj u ovom broju možete da čitate u nekim svetlijim tonovima promenila ime u Srbija i Crna Gora, videlo se da to neće na dobro izaći.

Novi eksperiment sa selektorom bilo je dovođenje Dejana Savićevića bez ikakvog iskustva na klupu nacionalnog tima. Naime, legendarni „Genije“ je posle fudbalske karijere tražio sebe u nekom drugom poslu pa je nekome palo na pamet da mu poveri reprezentaciju.

Crna Gora čiji je sadašnji predsednik saveza baš Dejan Savićević, ugostiće Azerbejdžan u Podgorici. Ko zna, možda će se Dejova sećanja vratiti na taj neslavni debi.

Stara država sa novim imenom se propisno izbrukala tog popodneva na stadionu „Pod Goricom“ gde ni pokojna Jugoslavija u dva pokušaja kroz istoriju nije dobila meč. Poveli smo sa 2:0, ali onda se dogodilo čudo neviđeno.

Fudbalski Liliputanci iz Zakavkazja (tada još nisu ulagali u fudbal ni blizu kao sada) postigli su dva gola u nastavku pored skamenjene domaće reprezentacije i publike u Podgorici, a Gurban Gurbanov je odigrao utakmicu života. Čovek čije će ime ostati sinonim za sva stradanja i razočaranja fudbala ovdašnjeg je doneo Azerbejdžanu bod. Pukla je bruka, pričalo se da je utakmica nameštena, nesvesni sopstvenih slabosti smo kao i obično opravdanje tražili u stvarima van terena.

SCG je inače tada još imala šansu da se plasira na EP u Portugalu (tamo gde su Heleni 15 meseci kasnije šokirali svet), da smo dobili autsajdera, prišli bismo Velšanima na dva boda. Ali, ni Mijatovićev penal i gol zaboravljenog Nikole Lazetića koji je tada igrao za Lacio nisu bili dovoljni.

Da stvar bude gora, Azerbejdžan je bio teško oslabljen (nemojte se smejati), gotovo pola standardne postave nije doputovalo u Podgoricu jer su se posvađali sa savezom oko neisplaćenih bonusa.

Gurbanov nije štrajkovao, postao je legenda sa dva gola protiv jačeg rivala, ujedno to je bio i prvi bod Azera u grupi. Do kraja je Azerbejdžan dobio još jednu utakmicu, pogađate, protiv Srbije i to kladioničarskim rečnikom, iz dvojke u keca. Vodili smo golom Boškovića, da bi Gurbanov iz penala i Ismailov u poslednja dva minuta okrenuli rezultat, to je bio kraj trenerske karijere Dejana Savićevića.

Verovali ili ne, da je Srbija makar uzela bod u Bakuu, završila bi ispred Velsa u grupi i otišla u baraž. Velšani su inače odoleli protiv Rusa u Moskvi, ali su revanš kod kuće izgubili minimalnim rezultatom i ostali bez prvog velikog takmičenja od 1958. godine. U tim nesrećnim kvalifikacijama igrali smo dva puta 1:1 sa Italijanima, ali smo pali na Azerbejdžanu.

Gurban Gurbanov je sedam godina igrao za nacionalni tim svoje zemlje, dao je 14 golova, od toga izgleda da smo mu bili omiljena mušterija, postigao je tri gola protiv udruženih Srba i Crnogoraca. Nikome osim nama nije dao golove u dva meča. Ipak, on je najbolji strelac u istoriji Azerbejdžana.

Kao trener je vodio Karabag, čak i reprezentaciju, na sreću nije naišao na Srbiju, verovatno bi nas pobedili.

Savićević će gledati utakmicu u Podgorici, Crna Gora ima maksimalan učinak, dve pobede u uvodnim mečevima, dobili su Kipar i Luksemburg u uvodnim mečevima i ne bi trebalo da imaju problema da verovatno overe prvo mesto već u subotu.