Gigant iz Santjaga - Može li Kolo-Kolo ponovo u završnicu?

Za Kolo-Kolo čuli su svi, naravno zbog onog Interkontinentalnog kupa u Tokiju protiv Zvezde, oni su zaista sinonim za čileanski fudbal. "Albosi" (nazvani po beloj boji) su često posmatrani kao jednooki kiklop u zemlji slepih jer su bili prejaki za Čile, a preslabi za Kopa Libertadores, ali to nije kompletna istina.

I pre osvajanja te titule sa početka devedesetih Kasike (poglavica domorodaca u Južnoj Americi, ovekovečen na grbu kluba) su bili tvrd orah za najveće. Odličan tim su imali sedamdesetih, ali ih je zaustavio recimo Independiente u finalu 1973. To je bio i veliki kraj generacije koju je vodio Luis Alamos, popularni "El Zoro". malo im je nedostajalo. Taj čileanski tim je pao tek u trećoj utakmici baraža u finalu protiv Argentinaca najboljeg tima Južne Amerike tih godina.

Čileanci su uvek bili posmatrani kao četvrta nacija u Latinskoj Americi, prvi do velike trojke, Brazila, Argentine i Urugvaja. Kasnije su paragvajski velikani, tačnije Olimpija preuzeli primat.

Ipak, "Beli" su pod komandom kasnijeg selektora Čilea, Artura Salaha u drugoj polovini osamdesetih uspeli da uspostave dominaciju u čileanskom fudbalu, a najuspešnija era je početak devedesetih. Predsednik Meničeti je po dolasku Salaha zamenio Hrvatom Mirkom Jozićem koji je upravo u Čileu tri godine ranije osvojio titulu prvaka sveta sa omladinskom reprezentacijom Jugoslavije.

Oni su surovo vladali zemljom, u tom periodu su osvojili "Tricampionato" odnosno het-trik titula, ali je najveći uspeh svakako Kopa Libertadores, prvi put su čileanski klubovi osetili ukus pobede.

Kada je Mirko Jozić (doveo ga je u Čile predsednik tamošnje federacije Petar Dragićević takođe poreklom Hrvat) stigao u Južnu Ameriku, rekao je da će klub osvojiti Kopa Libertadores. Smejali su mu se, prve godine je ispao od Vaska na penale.

Ali, sledeće će Kolo-Kolo pokoriti kontinent. Jozić je zahtevao disciplinu i požrtvovanje, doveo igrače poput Espinoze, Mendoze, Martineza, našao novu poziciju sjajnom Argentincu Bartićotu.

Odbrana je bila ključ. Predvodio je iskusni Lizardo Garido ili "El Ćano" kako su ga zvali. Klupska legenda je bio inspiracija u svlačionici i na terenu. Te sezone je u grupnoj fazi Kolo-Kolo primio samo tri gola, u osmini finala je Espinoza sa dva gola eliminisao peruanski Univerzitario. Tada su počeli da veruju, bilo je to prvo četrtfinale posle sedamdesetih.

Sledeći meč je bila demonstracija sile u Santjagu protiv Nasionala, urugvajskog giganta su ispratili sa četiri gola, pa iako su poraženi u Montevideu, nije bilo opasnosti.

A onda im se suprotstavila Boka. To su epski mečevi, najvažniji u istoriji kluba. Na strani Ksenezesa bili su Batistuta, najbolji strelac Kopa Libertadores u tom trenutku i opasni Dijego Latore. Iako je Kolo-Kolo na "Bombonjeri" izgubio sa 1:0, bili su ubeđeni da prolaze u paklu svog "Areljana" u Makulu, na jugoistoku čileanske prestonice. Stadion je nazvan po prvom predsedniku kluba legendarnom Davidu Areljanu. Ovaj fudbaler se sa grupom saigrača iz Magaljaneša osmelio da napravi novi klub 1925. godine, Kolo-Kolo. Samo dve godine kasnije na turneji po Španiji u Valjadolidu je dobio udarac na terenu. To je bilo kobno, problem je bio sa pankreasom, preminuo je u bolnici. Danas stadion nosi njegovo ime, a crna boja u delu grba predstavlja sećanje na majstora "Čilene" odnosno "Makazica", Čileanci tvrde da su taj udarac oni izmislili i spore se sa nekim drugim zemljama Južne Amerike.

No da se vratimo Kopa Libertadores sa početka devedesetih. U revanšu je viđen pravi rat, u finišu je domaćin golom Martineza slavio sa 3:1, igrači Boke su smatrali da je ofsajd. Izbila je na kraju utakmice tuča, na kraju je 120 ljudi privedeno, osam popilo krivične prijave, desetak povređeno. Ali, to je bilo treće poluvreme, Kolo Kolo je otišao u svoje drugo finale.

Tamo ih je čekala paragvajska Olimpija koja je tih godina imala strašan tim, a kod kuće je pobeđivala redom, delom i zbog nadmorske visine u Asunsionu. Ali, Čileanci su bili spremni na sve. Održali su bunkerom 0:0 u Paragvaju, u revanšu uništili rivala, heroj je bio Luis Perez sa dva gola. Posle te istorijske titule Kolo-Kolo je uzeo i Rekopu, odnosno Superkup Južne Amerike protiv Kruzeira, a u Tokiju im se, kao što znate, isprečila Zvezda.

Jozić je ostao još par godina, osvojio nove domaće titule, ali nisu ponovili uspeh u Kopa Libertadores. Naredne godine su ispali od ekvadorske Barselone, a 1994. od kolumbijskog Huniora na penale.

Usledila su loša vremena, doduše krajem veka su igrali polufinale Kopa Libertadores ispali od Kruzeira, a napred pomenuti Petar Dragićević je pre nešto više od dvadeset godina "Albose" doveo do bankrota.

U tom statusu bili su nekoliko godina, ali kada je stasala generacija Umberta Suaza i Matija Fernandeza 2006. su igrali finale Sudamerikane, poraženi od meksičke Pačuke. Tada su se već vratili na vrh domaćeg fudbala, Lukas Barios koga se sećate iz Dortmunda je jedne sezone postigao 37 golova u šampionatu. Naravno, iako je redovan u Kopa Libertadores poslednjih 15-tak godina, Kolo-Kolo nije dovoljno dobar da se bori sa Brazilcima i Argentincima. Mada klub je osvojio tek ćetiri titule u poslednjih deset godina, mnogo su uspešniji poslednjih sezona u kupu.

Ali, uvek su opasan i žilav protivnik, mada nemaju kvalitet za neki veći rezultat. Poslednji put su u top 16 fazi bili 2018. tada su prošli Korintijans, pa ispali od Palmeirasa.

Ove sezone Čileanci su na bolji međusobni skor prošli Sero Portenjo, kao drugi u grupi iza aktuelnog šampiona Fluminensea. Idu na kolumbijski Hunior, tim sa Kariba, popularne "Ajkule". "Tiburonesi" su završili na prvo mestu grupe D ispred Botafoga i LDU Kita, aktuelnog prvaka Sudamerikane. Ovaj tim je devedesetih bio čak u polufinalu, sada je poznato lice veteran Karlos Baka. Tvrdi su, braniće se u prvom meču u Santjagu, verovatno nećemo gledati mnogo golova.

Veliki favorit u osmini finala je Flamengo protiv Bolivara, videće nekoliko derbija, brazilske između Gremija i vladajućeg Fluminensea, kao i sudar Botafoga i Palmeirasa. Argentinci će rešavati između sebe u duelu "Matadora" iz Taljereša i Rivera na čiju se klupu vratio višestruki osvajač Kopa Libertadores Marselo Galjardo. Sudar najvećih rivala Brazilaca i Argentinaca čeka nas u sudaru "Svetaca" iz San Lorenca i Atletiko Mineira. Urugvajski Nasional dočekuje kvalitetniji Sao Paulo, u tom meču u Montevideu na "talonu" će biti šest titula prvaka Južne Amerike.

Drugi urugvajski velikan, Penjarol, dočekuje bolivijski Strongest koji bi verovatno bio zadovoljan i da izgubi minimalnim rezultatom jer su kod kuće baš moćni.

Neke mečeve ćemo obraditi u drugim rubrikama, prvi mečevi osmine finala u Kopa Libertadores obično su oprezni i nema puno golova...