“Globo” - U čast “balona”

Urakan je jedan od onih timova koji obično ne izazivaju pažnju van Argentine. Oni su nastali kao ideja radničke četvrti Nova Pompeja, boja je naravno crvena, a imaju čudan grb, balon. To je omaž pioniru argentinske avijacije Horheu Njuberiju koji je balonom preleteo Argentinu, Brazi i Urugvaj, dao dozvolu da koriste njegovu letilicu kao grb. Uz obećanje, da preskaču rangove, odnosno tri lige, kako bi imitirali njegov uspeh u broju zemalja koje je preleteo iz jednog pokušaja. To se i desilo, već posle nekoliko godina su se našli u prvoj ligi. Po pomenutom balonu imaju nadimak "Globo", mada ih često nazivaju i "Queremos", odnosno "Đubretari". Jer, njihov nekadašnji predsednik pukovnik Tomas Adolfo Duko je kupio zemljište na kome je bila deponija i tu sagradio stadion. Kako to obično biva, po njemu je i novi dom na jugu argentinske prestonice nazvan.

Klub je poznat i kao mesto na kome su reputaciju stekli i Di Stefano i takođe legendarni Adolfo Pedernera još jedan član Riverove "Makine". Njih su "Milioneri" slali na pozajmicu u Urakan koji je nekako pedesetih i šezdesetih opstajao u ligi, ali uglavnom služio kao odskočna daska za talentovane igrače. 

Revolucija se dogodila sedamdesetih, predsednik vizionar Luis Seiho je šansu pružio Sezaru Menotiju. Zbog čega vizionar? Pa znate, pisali smo, Argentina se krajem pedesetih posle sloma na Mundijalu u Švedskoj okrenula prljavom, defanzivnom fudbalu. Veliki timovi iz ove zemlje šezdesetih su dominirali defanzivom. Menoti je pokazao da se može pobeđivati na drugi način. Sa strašnom generacijom u kojoj su odskakali Brindizi, Babington. Larosa osvojili su titulu 1973. Nisu stigli do kraja u Kopa Libertadores ispali su od zemljaka i aktuelnih prvaka Independienta. Menoti je inače 1974. preuzeo Argentinu sa kojom će postati prvak sveta četiri godine kasnije. Klub je ostao konkurentan uz vrh, lansirajući novu zvezdu, legendu Totenhema Ozija Ardiljesa. 

Te zlatne godine neće se ponoviti. Ektor Kuper je devedesetih stigao do finala plej-ofa, ali Independiente je bio bolji, drugi su bili i krajem prve decenije našeg veka, vodio ih je veteran Anhel Kapa. Ti povremeni uspesi su uglavnom retke svetle tačke u istoriji ispadanja i povratka u elitu u 21. veku. Klub je osvojio kup, svoj prvi trodej posle 1973. pre desetaj godina, u finalu su tukli Rozario Sentral. U to vreme su se vratili u prvu ligu, igrali u Kopa Libertadores, nisu prošli naravno grupu gde je dominirao Kruzeiro. Naredne godine su prošli uz kolumbijski Atletiko Nasional koji će na kraju osvojiti pehar, timovi su se sastali u osmini finala, u Medeljinu jer bilo 4:2 za "Zelene". Ali, eto, Urakan je te godine sa prvakom igrao četiri puta, dva remija i dva poraza, nisu se obrukali. 

"Globo" je čekao dve godine, pojavili su se posle četvrtog mesta u domaćem šampionatu ponovo među najboljim klubovima Južne Amerike 2018. i razočarali, poslednje mesto u grupi. Čekali su duže, do 2023. na novo pojavljivanje. Ovoga puta su ispali u kvalifikacijama od Sporting Kristala što je bio veliki neuspeh, ali su nastavili takmičenje u Sudamerikani. Ni tu se nisu proslavili, 2023. je bila loša, Dijego Dabove je smemnjen, sezonu je završio Sebastijan Batalja, legenda Boke. Kao i igračima, i trenerima je klub odskočna daska. Prošle godine vratili su se u vrh argentinskog fudbala, bili šesti i ponovo su u Sudamerikani. 

Ide im odlično u ovom takmičenju, pred direktnim su plasmanom. U leđa im gleda slavni Korintijans, pred poslednje kolo. "Timao" će na "Duku", ali i da pobede, gol razlika odlučuje, treba im četiri gola razlike, pa je jasno da će "Crveni" direktno u top 16 fazu. Korintijans inače mora na pobedu jer trećeplasirana Amerika Kali je domaćin slabom urugvajskom Rasingu, mogli bi da preskoče Brazilce i dokopaju se baraža. 

Što se tiče brazilsko-argentinskih sudara u ovom poslednjem kolu, sudar Kruzeira i Santa Fea nema nikakav značaj, oba tima su ispala. I dok mali argentinski klub nije imao veća očekivanja, "Lisice" su baš užasne, tri poraza u pet mečeva, u stvari posle četiri kola su već eliminisani.

Nisu se brazilski klubovi proslavili u Sudamerikani u grupnoj fazi. Gremio će teško dohvatiti Godoj Kruz, ekipu koja dolazi sa severa Argentine, oblasti koja je poznata kao dolina vina. "Vinari" ih zovu, pred poslednje kolo imaju dva boda više od Gremija, dočekuju Grau, prosečni tim iz Perua, pobedom idu dalje direktno, dok će gigant iz Porto Alegrea morati u baraž. 

Fluminense, pre de godine prvak Južne Amerike je drugi, iza Onse Kaldasa, one čuvene kolumbijske ekipe koja je 2004. i sebe iznenadila titulom u Kopa Libertadores kada su šokirali moćnu boku. Flu u poslednjem kolu dočekuje Kolumbijce, samo "kec" na "Marakani" ih vodi direktno dalje. 

Vasko takođe nema izbora, pobeda protiv Melgara na "San Žanuario" im spašava kožu, tačnije domogli bi se baraža, u toj grupi G, dobri Lanus osvajač iz 2013. je neprikosnoven.

Ni Mineiro ne blista, mada, ako Hulk i družina u Belo Horizonteu savladaju malo poznati peruanski Siensijano, ipak će kao prvi u top 16. Ni Vitorija Baija nije pokazala bog zna šta u grupi B. Oni su se nagutali prašine od Univerzidad Katolike, odličnog tima iz Ekvadora. Sada gostuju i Kitu, ako ne pobede, mogla bi da ih sa drugog mesta skine Defensa i Justisija, šampion iz 2020. Argentinski "Sokolovi" verovali ili ne, nemaju pobedu, četiri remija u pet mečeva. Nisu jaki kao nekada, ali dočekuju Sero Largo, pobeda od dva razlike i remi ili poraz Brazilaca ih vode u baraž.