Grande Inter - Priča o dominaciji!

Inter sigurno više nikada neće tako dominirati, ne zbog samog kluba, već činjenice da je u to vreme bilo moguće postizati sjajne rezultate iz godine u godinu, da je zamor materijala bio manji, ali da je bila i manja konkurencija. Kada ovo kažemo, pričamo o šezdesetim godinama kada je bilo moguće ekipu održati na okupu, kada su pobedonosni ciklusi duže trajali.

"Grande Inter" nastao je kao vizija Anđela Moratija, kralja italijanske nafte koji je nakon pet neuspešnih godina doveo na klupu Helenija Hereru, Argentinca, nakon što je bio impresioniran igrom Barselone protiv Intera u Kupu Sajamskih Gradova. Ta Barsa predvođenja "Il Magom", odnosno "Čarobnjakom" kako su zvali Hereru je dala osam golova Interu u dve utakmice.

Većina ne zna da je ovaj slavni trener koji se dovodi u vezu sa "Katenaćom" čak i slavi kao njegov ne samo najpoznatiji predstavnik već praktično i tvorac, u stvari negovao ofanzivan fudbal do dolaska na Apenine. Kada je trenirao Katalonce, pre toga i Sevilju, pomenuti timovi su igrali napadački i efikasno.

U Barsi je uzeo par titula prvaka ispred najmoćnijeg tima na svetu tog vremena Reala, ali je zbog sukoba sa Kubalom, prvom zvezdom tima morao da napusti Kataloniju.

Herera je često dolazio u sukobe sa fudbalerima, jednostavno verujući da je trener najvažniji, tako se i ponašao, kroz karijeru ga je pratila fama da veruje da se utakmice rešavaju jedino taktikom i da su igrači puki izvođači radova. Naravno, nije sve tretirao isto, preokret i stvaranje velikog Intera usledio je nakon par neuspešnih godina u Milanu, kada je Morati čak razmišljao da ga otpusti. Jer, kada je Morati uslišio želju treneru i doveo u to vreme po mnogina najboljeg igrača Evrope, Španca Luisa Suareza stvari su legle na svoje mesto.

Kako je Herera "presvičovao" na "katanac"?

Najpoznatiji italijanski novinar tog vremena ili zašto to ne reči i svih vremena Đani Brera je do kraja života tvrdio da je on u dugim kafanskim noćima prepunim fudbalskih priča ubedio trenera Intera da promeni taktiku. Jasno da je Herera tvrdio da to nije istina.

Nije istina ni da je sistem originalan, u pitanju je bio "Verrou" doduše modifikovani, "brava" koja je bila posložena u 5-3-2, i orjentisana na kontranapade. No, način na koji ga je primenjivao proslavio je Hereru. Njegovi igrači bili su fizički najspremniji, optuživani i za doping, trojica Bićilji, Gvamelo i Zaljo su uhvaćeni i kažnjeni. Ali pravi Grande Inter stvoren je kada je Herera Armanda Pikija transformisao u libera, kada je Tarkisio Burgnič zvani "Stena" kupljen od Palerma, Faketi dobio pravu šansu i kako rekosmo Suarez preuzeo konce na sredini.

Igrač koga je Herera istinski mrzeo Mario Korso bio je duša tima. Jer, vidite, Argentinac je prezirao sve što je "fantazista" bio, lenj, bez obaveze u odbrani, javno je kršio trenerove zabrane koje su se ticale pića i cigareta. On je sa loptom mogao sve, bez nje ništa. Ali, Herera nije uspevao da otera Korsa jer je bio Moratijev ljubimac, postojale su granice preko kojih se nije moglo.

Kada je spakovao ekipu, konačno u trećoj godini uspeli da prestignu Juventus. To je bio tek početak.

Već u prvom nastupu u Kupu Šampiona, prvom ikada, da budemo precizni 1963. godine, Inter se dokopao titule prvaka Evrope. Zanimljivo da je najteže bilo u kvalifikacijama gde su se sudarili sa engleskim prvakom Evertonom. Odlučio je jedan gol, Brazilca Žaira posle 0:0 na Gudisonu". Posle je sve bila rapsodija. Inter je redom izbacivao Monako, Partizan, Borusiju Dortmund, u tih šest mečeva, zabeležili su pet pobeda uz četiri primljena gola.

Na "Prateru" ih je čekao Real u onome što će navijači "Los Blankosa" pamtiti kao poslednji meč Di Stefana. On je želeo da ga zaboravi. Bila je to doktorska disertacija Herere, markacijama Tanjin na Di Stefanu, Gvarneri na Puškašu, Faketi na Amansiju, Burgnič na Hentu, potpuno je razoružao Real, uništio ih na sredini, mnogi smatraju pobedu od 3:1 kao najveću u istoriji kluba. Titula nije odbranjena, posle onih peripetija i baraža o kome smo pisali, protiv Bolonje, izgubili su majstoricu, ali koga je bilo briga, Inter je bio na krovu Evrope.

Narednog leta stigli su još jedan Španac, Peiro, defanzivac Malatraci koji je bio univerzalac, a Domengini je zbog konkurencije Žaira dobio šansu po boku. U prvenstvu su do "Skudeta" stigli iako su čitav šampionat kasnili za Milanom, čak i sedam bodova, na proleće je usledila strašna serija pobeda, u finišu komšije su skupo platile poraz od Rome, Inter je osvojio titulu u poslednjem kolu, a legendarni Macola i titulu najboljeg strelca lige.

U Kupu Evropskih Šampiona, do polufinala nije bilo problema. Potukli su do nogu bukureštanski dinamo, izgubili od Rendžersa minimalno, ali tek pošto su dobili na "San Siru" sa 3:1 u prvoj utakmici. Drama je viđena u polufinalu, sve Hererine taktike pale su u vodu na "Enfildu", Inter se raspao u nastavku protiv Liverpula i izgubio sa 3:1. Englezi su delovali moćno, ali 90 000 ljudi u revanšu verovalo je u povratak, to se i desilo. Englezi su bili obezglavljeni za 10 minuta, prvo je genijalni Korso svojim karakterističnim slobodnjakom načeo engleskog šampiona, da bi posle dva minuta nakon karambola i zbrke, retko viđenim golom Peiro povećao na 2:0. Time je izbrisana prednost "Crvenih" (nije važilo pravilo gola u gostima), a kada se posle sat legendarni kapiten Faketi ubacio u napad i završio sjajnu akciju, bilo je jasno da je gotovo i da će Inter braniti titulu prvaka Evrope.

Pre toga su postali prvi italijanski tim koji je osvojio svetsku titulu. Naime, izgubili su od Independientea u Argentini, dobili u Milanu, pa iako je posle tog dvomeča bilo 2:1, nisu se računali golovi, majstorica je odigrana u Madridu. Korso je golom u produžetku doneo Interkintinentalni kup. Potpuni trijumf bio je ostvaren kod kuće. Naime, "San Siro" je bio domaćin finala KEŠ, protivnik Intera bila je Benfika sa Euzebio i Toresom. Ali, Žair je doneo prednost Italijanima, koji su se branili, krali vreme, Herera u najboljem izdanju, pa iako se tvrdilo da su Portugalci mnogo talentovaniji tim (do finala su dali 27 golova, Realu šest u dve utakmice), mreža Sartija ostala je netaknuta, a Inter je drugu godinu u nizu bio prvak Evrope.

Naredne sezone Inter je stigao i do "zvezdice" bila je to 10. titula prvaka, ekipa je bila netaknuta, pretio im je Napoli u jednom trenutku, ali je u velikom stilu Inter u finišu pobedama nad Juventusom i Laciom osvojio titulu. U kupu šampiona nisu stigli do het-trika, iako se verovalo da su najbolji evropski tim tog vremena. Naime, isprečio se Real u napetoj utakmici, bila je to osveta Madriđana, sada sa novom generacijom. Kada je Inter izgubio prilično naivno prvi meč u Madridu (Piri je rano doneo vođstvo domaćima i onda su se oružjem rivala, bunkerom odbranili), videlo se da je dvostruki šampion Evrope u nevolji. U revanšu Amansio je već po desetak minuta utišao krcati "San Siro", do kraja je Faketi izjednačio, ali su se Španci odbranili i nakon toga u finalu dobili u Briselu Partizan. Nekoliko meseci pre toga, tačnije na početku sezone, Inter je odbranio titulu prvaka sveta, opet je Independiente bio rival, samo u Južnoj Americi su Italijani sačuvali mrežu, nakon pobede od 3:0 u prvoj utakmici.

Naredna sezona je bila razočaranje, ali nije bila to samo Interova krivica. Nakon debakla protiv Severne Koreje na Mundijalu 1966. federacija se odlučila na drastičan korak, nema angažovanja stranaca, pa su propali transferi Bekenbauera i Euzebija u Inter. Da se to desilo, tim bi vladao još mnogo godina. Ovako je tim koji je bio već istrošen nepromenjen ušao u sezonu. Videlo se to u prvenstvu, Inter je vodio trku, imao veliku prednost, a onda je potpuno pao u finišu i dozvolio da im Juve, koji je imao dosta slabiji tim preotme titulu. Naravno, mnogo je uticao i KEŠ, u kome je Inter posle velike bitke sa Tropedom u oktobru (Rusi su učinili sve da im otežaju posao lošim uslovima u revanšu) uspeo da se plasira jednim golom u 180 minuta u drugu rundu. Posle toga su lako tukli Vašaš, pa večitog rivala tih godina Real (pobede u oba meča). To je bilo početkom marta, tada se činilo da će Inter opet imati sezonu iz snova. Neočekivano su se namučili krajem aprila i početkom maja protiv bugarskog CSKA u polufinalu. Naime, nepoznati tim iz istočnog bloka je održao dva puta 1:1, pa je igrana "majstorica", platili su Bugarima da se igra u Bolonji, rezervni napadač Kapelini je dobio šansu od početka, golom u prvih desetak minuta su otišli u finale.

Skupo je ta pobeda plaćena, iscrpljena ekipa je četiri dana kasnije izgubila derbi od Juventusa.

U finalu KEŠ praktično je spuštena zavesa na veliku eru, bio je to poslednji ples najuspešnije generacije u istoriji kluba. Seltik je bio dželat. Iako je Inter poveo golom Macole, Škoti su okrenuli i dobili u Lisabonu sa 2:1 na radost većeg dela Evrope, ali i Italije (većina je navijala protiv Intera). Tvrdilo se da je to trijumf ofanzivnog fudbala, da je konačno ružni "Katenaćo" poražen. Nedelju dana kasnije je Inter izgubio u Mantovi u poslednjem kolu, i kako rekosmo, iako su vodili od prve do poslednje runde šampionata, tim neuspehom su Juventusu poklonili titulu.

Već naredne godine sve se raspalo, završili su kao peti, ispali u kupu Italije, Morati je prodao klub Ivanu Fracoliju, Herera se preselio u Rim. On se doduše vratio vodio ekipu 1973. ali je doživeo infarkt, otišao da živi u Veneciju, imao je izlete u Rimini i završio početkom osamdesetih u Barseloni, do smrti je ipak bio stanovnik Venecije, polemisao sa protivnicima.

Za Inter će nastupiti decenije života u senci Juventusa i Milana, ali njegovi navijači tvrde da je Grande Inter bio jača ekipa i od Berluskonijevog Milana krajem osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih.

Inter je daleko od tih visina, ali je u trci u Evropi. Nose u Porto 1:0 iz prve utakmice, uvertira u Speciji je bila očajna, poraženi su u petak. Neće im biti lako u "Zmajevom gnezdu", prvi meč je dobijen na "mišiće", ali sada će imati više prostora. Možda je najbolje preskočiti konačan ishod, malo golova je najbolja ideja. Što se tiče, ostalih duela, o Realu i Liverpulu imate poseban tekst, a u ostala dva meča osmine finala, Napoli dočekuje Ajntraht i ima veliku prednost od 2:0 iz Nemačke. U Mančesteru, Siti i Lajpcig kreću od početka, bilo je 1:1 u prvom meču, golovi uz pobedu "Građana" koji su ipak kvalitetniji tim su svakako naš prvi izbor.