Herta – Zbog čega fudbal ne uspeva u prestonici?

Jednom je jedan srpski fudbaler veoma precizno objasnio zbog čega su generalno Liverpul i Mančester uspešniji od klubova iz Londona.

Slično se može reći za Nemačku koja je još razuđenija, i čiji glavni grad ima dosta timova, ali nijedan uspešan. Ili jedan, polu-uspešan, ako ga tako možemo nazvati.

Herta jeste „Stara dama“ nemačkog fudbala i tu svaka sličnost sa Juventusom prestaje. Jer osim što postoje od 1892. oni su i prvi tim sa kontinenta koji je pobedio poluprofesionalnog engleskog rivala, naime, 1910. su savladali Sautend. Titulu u berlinskoj Oberligi iz 1962. posmatraju kao pozivnicu za jedinstvenu Bundesligu, upravo su ponosni jer su jedni od osnivača. Tada su se preselili na impozantnu „Olimpiju“ u najvećem gradu Nemačke (oni su na sopstvenu sreću ostali sa prave strane zida u zapadnom delu zemlje), ali su brzo ispali.

I to zbog skandala sa potkupljivanjem rivala, pa je to večna sramota za ovaj klub.

Šta se desilo?



Naime, zapadni Berlin je bilo opasno ostrvo, politički važno ali blizu zida. Malo igrača je želelo da dođe u ligu, no, Herta je ilegalno plaćala što je otkriveno. Zbog toga su izbačeni, a federacija je želela klub u ligi. Pa je mesto ponudila Špandau, jer Tenis Borusija je bila poslednja u regionalnoj ligi. Tim koji je mnogo poznatiji po vaterpolu nego po fudbalu je odbio, ali je trećeplasirana Tasmanija Berlin prihvatila. No, pobunili su se oni koji su ispali Karlsrue i Šalke, čitava stvar je mogla da završi na sudu, pa su pragmatični Nemci rešili stvar, proširili ligu sa 16 na 18 klubova.

Herta se vratila nekoliko godina kasnije i sedamdesete su bile dobre za klub, osvojili su par trećih mesta u godinama vladavine i supremacije dva kluba, Bajerna i Borusije iz Menhegladbaha.

Osamdesete su bile loše, čak su pali i u Oberligu, ali kada je pao zid to je bio novi podsticaj za klub. Jer, dva dana posle rušenja zida i ujedinjenja Berlina, više od 10 000 istočnih Nemaca je pohrlilo na Olimpiju da gleda duel sa Vatenšajdom, dočekani su ovacijama. Oni su svojevremeno preko razglasa slušali prenose mečeva Herte, dok komunisti nisu našli način da ometaju takvu „propagandu“.

Inače, Herta je krajem sedamdesetih igrala sa Zvezdom i ispala u polufinalu Kupa UEFA što je njihov najbolji rezultat u Evropi. Zanimljivo, njihove rezerve su, nije greška proverite, stigle do finala kupa, savladali su Hajdenberg, Lajpcig, Hanover, Nirnberg i Kemnicer, i onda izgubili od „Farmaceuta“, neizbežni Ulf Kirsten je rešio pred kraj to finale.

Na prelasku vekova, profesionalni tim je stigao prvo do finala 2000. kada ih je rasturio Bajern, ali su sledeće godine osvojili su Liga kup(nemačke titule sa početka tridesetih su regionalne i mada ih računaju ne znače puno). Herta je 2001. u finalu u Mahhajmu razbila Šalke sa 4:1, a istim rezultatom su dobili i istog rivala i u Manhajmu. Ali i to su manje važni trofeji mada je to najbolja generacija u istoriji kluba, onoj novijoj, sa Kiraljijem na golu u onoj čuvenoj sivoj trenerci, Palom Dardaijem koji je kasnije bio i trener, Marselinjom i Aleksom Alvešom, Šimunićem...



U ovoj deceniji Herta je dva puta ispadala iz Bundeslige, ali se i vraćala, fudbal nije najvažnija stvar u prestonici, ali derbi sa bratskim Unionom sa istočne strane jeste.

Herta je u donjoj polovini tabele, ali evo i dobre vesti, posle Nove godine im dolazi Šalke, jedini tim koji nema pobedu ove sezone u Bundesligi...