Hoće li Alhambra biti neosvojiva za Barselonu?

Kada fudbaleri Granade budu istrčali na teren u kupu protiv Barselone sigurno je da neće obraćati činjenicu da je Leo Mesi plaćen nego svi oni zajedno. Jer, Granada je navikla na male budžete, kada su pre dve godine uspeli da se vrate u elitu, Andalužani su imali najmanje plate, uz Eibar u Primeri, ali su u jednom trenutku vodili na tabeli.

Oni su imali start iz snova, i osvojili u prvih desetak kola 20 bodova, više nego čitave sezone pre nekoliko godina kada ih je čak jedno vreme vodio Toni Adams i izgubili su 12 od poslednjih 13 mečeva.

Grad je mnogo poznatiji po Alhambri, čuvenoj tvrđavi nego po fudbalu, bio je poslednje uporište islamskih osvajača. Ali „Nazareni“ kako ih zovu su u poslednje dve godine razlog više da stanovnici budu ponosni.

Jer, Granada je prošle sezone uspela da izbori istorijski plasman u LE, bili su sedmi na tabeli što je najboji plasman u 40 godina i drugi najbolji u istoriji. Ništa ni pre dve sezone nije ukazivalo da bi mogli da se vrate u Primeru, spremali su se za sezonu u kojoj je maksimum sredina tabele.

Međutim, klub je kako kažu formiran kao porodica, tako i traje, ima za cilj da okupi najbolje igrače iz regiona, ili makar one koji nisu dovoljno dobri za Sevilju, ispred su Betisa na tabeli.

Za renesansu kluba je zaslužan i prošle godine najmlađi trener Primere Dijego Martinez. On je vodio rezervne timove Sevilje, kalio se u Osasuni, za mnoge je bilo iznenađenje kada je seo na klupu Granade, kluba tananih resursa.

Verovali ili ne, od tada je za ove dve i po godine računajući sva takmičenja sedeo na klupi 120 puta i dobio više od polovine utakmica, ubedljivo je najbolji trener u istoriji kluba.

Granada je ove sezone preko Teute, Lokomotive Tbilisi, Malmea, izborila evropsku jesen, gde su u grupi sa PSV, ekipama PAOK-a i Omonije izgubili samo jedan meč i plasirali se u evropsko proleće, tu im je prepreka Napoli.

Prošlogodišnju neverovatnu sezonu je klub sa istoka Andaluzije zaokružio polufinalom Kupa Kralja, najbolji rezultat u istoriji takmičenja, ispali su nesretno, Iker Munijain je srušio u Bilbaou, dobili su revanš sa 2:1, ali su Baski zbog gola u gostima otišli dalje.

Ako je neko očekivao da će ove godine „Nazareni“ platiti ceh zbog igranja na dva fronta jer nemaju dovoljno dugu klupu, prevario se. Naime, Granada je u gornjem domu, imaju desetak bodova više od najugroženijih ekipa, dovoljno za mirno proleće i eventualno da naprave neko iznenađenje u kupovima, ili se ponovo bore za LE.

Oni su protiv Barselone u ovoj deceniji od 15 mečeva izgubili 14, ali Barsa više nije tako strašna i Andalužani imaju dosta samopouzdanja. Za njih bi novi plasman u polufinale bio podvig, možda i prilika da odu korak dalje nego prošle sezone.

Šta kaže istorija?

Kada je Granada sedamdesetih igrala u prvoj ligi i bila uglavnom u gornjem domu, Barselona je imala uvek problema sa ovim rivalom. To ništa ne znači, ali ako je nekada imala šansu, s obzirom na stanje u katalonskom klubu i trenutni kvalitet tima, Andalužani imaju čemu da se nadaju...