Independiente - Ekvadorska fabrika uspeha!

 Retko u ovom veku u Južnoj Americi možete da vidite klub van veliki fudbalskih zemalja, čitaj Brazila ili Argentine kako godinama prkosi, uprkos skromnom budžetu i ne baš fudbalskom okruženju.

Da, Ekvadorci igraju dobar fudbal, ali njihovi najbolji igrači rano odlaze. Za Independiente je to posebno problematično, jer postoje dve strane medalje. Ono su klub koji je u poslednjih 10 godina prava fabrika sjajnih igrača, Džeferson Montero, Mina, Ramirez, Moises Kaisedo, Hinkapi iz Leverkuzena, ponikli su u predgrađu Kita. Toliko su dobri da su 2020. protiv Rivera osvojili Kopa Libertadores za mlade, a još dva puta su 2018. i prošle godine stigli do finala (takmičenje se igra svake dve sezone).

Ali, i u seniorskom fudbalu imaju rezultat. Sve je počelo 2012. kada je urugvajski trener Pablo Repeto predložio da klub agresivnije krene u promociju igrača iz akademije, ali i da neumorno traga za klincima iz Kita i okoline i ugrabi ih pre većih klubova. Jednostavno i mladi igrači žele u Independiente jer će dobiti priliku, a s obzirom da "negraazules" igraju u Kopa Libertadores i Kopa Sudamericana, jasno da će biti pred očima evropskih klubova, cilj je naravno preći okean.

Najveći uspeh u sedam učešća u Kopa Libertadores, "crno-plavi" su napravili 2016. kada su šokirali River platu, prošli na penale meksički UNAM, pa onda Boku koju su pobedili u oba meča. I kada je izgledalo da mogu do titule, poraženi su u dve utakmice od kolumbijskog Atletiko Nasionala. Trener Repeto koji je u dva navrata vodio klub osam godina (sada se vratio u domovinu u Nasional) je afirmisao veliki broj igrača, iz te generacije 2016. dosta ih je otišlo u najjaće južnoameričke lige, Meksiko, ali i Evropu, samo većina ih se nije snašla, Somoza je igrao recimo za Fluminenze i Korintijans, ali se vratio u klub.

Independiente je i posle tog finala nastavio da oduševljava. U ligi su do prošlogodišnje titule uvek završavali iza velikih ekvadorskih klubova, ima malo do mentaliteta i neiskustva, ima bogami i do suđenja. Ali, kada izađu van granica Ekvadora, strašni su. Tim je 2019. osvojio Kopa Sudamerikanu, u finaču su rasturili Kolon, a pre toga izbacili još jedne Argentince, Independiente, a u polufinalu dobili Korintijans.

Sada su ponovili uspeh, nova Sudamerikana (južnoamerička verzija LE) izbacili su Lanus, pa dva lakša rivala, Melgar iz Perua i Deportivo Tahiru, a u finalu je pao Sao Paulo. Argentinci Lautaro Dijaz i Lorenci Faraveli su presudili. Klub ima politiku da dovodi iskusnije strance, kako bi mladi igrači lakše sazrevali.

Independiente će sada u borbu za Rekopu, odnosno Superkup Južne Amerike. Kada su prvi put 2019. osvojili Sudamerikanu, nisu uspeli da se dokopaju Superkupa, u prvom meču je u Kitu bilo 2:2, ali ih je baš sadašnji rival Flamengo pobedio 3:0 na "Marakani", Gabigol i Žerson dva puta su završili posao.

To je Flamengov jedini Superkup i jedino učešće. Boka je rekorde sa četiri pobede iz pet pokušaja. Rekopa se igra od 1989. (tada je urugvajski Nasional slavio protiv Rainsg Aveljanede), format se menjao, igraju se obično dva meča, ali je izdanje 1992. bilo u Japanu. godinu dana pre toga u SAD.

Sada se igraju dva meča, Ekvadorci su domaćini u prvom. O Flamengu znate manje više sve, gigant iz Rija je osvojio dve brazilske titule, dva Kopa Libertadores, Rekopu i brazilski kup sve u poslednje četiri godine. Nisu se proslavili na Mundijalu za klubove, šokirao ih je Al-Hilal, pa ostaju na jednoj svetskoj tituli, onoj iz 1981. kada ih je predvodio legendarni Ziko.

Imaju moćan tim sa Gabigolom, Urugvajcem De Arasaetm, Pedrom, "Evertonima", Ribeirom i Souzom. Prvi je legenda kluba, drugi je nekada igrao za Gremio, pa Benfiku koja ga je pozajmila crveno-crnima. Tu su i veterani Filipe Luis i David Luiz, Vidal koga će navodno oterati zbog ponašanja u Maroku na SP za klubove. Znači drim-tim, a opet teško je u Ekvadoru. Indpenediente retko gubi, probali bismo golove, ali u kombinaciji sa duplom šansom na domaćina.