Inter - Radnički “Skudeto”

Posle velikih šezdesetih, kraja Hererine ere, Inter je početkom sedamdesetih osvojio titulu, izgubio naredne godine finale KEŠ od Krojfovog Ajaksa i prepustio palicu Juventusu. Sedamdesete su prošle u dominaciji "Stare dame" koju je predvodio najtrofejniji italijanski "mister" svih vremena Đovani Trapatoni, pa su "Crno-plavi" svoju 12. titulu čekali gotovo deceniju.

Sada se nameću neodoljiva poređenja s obzirom da je ovaj Konteov Inter na putu da prekine dominaciju Juventusa i dočepa se svoje prve krune od 2010. i godine triplete.

Ali, vratimo se na kraj sedamdesetih. Naime, tog leta 1979. je umro Đuzepe Meaca, legenda Intera, pa je stadion nazvan po njemu. "Pepin" jeste igrao par godina za Milan, ali on je legenda Intera, na kraju krajeva kada je u "Madonini" na suprotnoj strani u "crveno-crnom" dao gol plakao je u svlačionici.

Pisali smo o Meaci, mitski "San Siro" poneo je njegovo ime, a Inter je svakako sanjao da preminulom fudbaleru, najboljem u svojoj istoriji posveti "Skudeto".

Samo daleko od toga da je sa njima neko računao, pored Juventusa, osvojili su kup 1978, a treču sezonu na klupi je počeo Euđenio Berselini. Pojačanja su stigla u odbrani, Mozini i Pankeri, ali je gro-tima, što će postati kasnije samo san Intera odnegovan u mlađim kategorijama. Iz ekipe koja je osvojila poslednju titulu, ostali su Orijali koji je početkom sedamdesetih bio klinac (13 godina je nosio dres kluba, i sada je u njemu) kao i golman Bordon.

U to vreme i dalje je na snazi bila zabrana angažovanja stranaca, Inter je imao ratničku ekipu, to je bila prednost u odnosu na rivale. Prethodne godine Milan je osvojio titulu, ali je otišao Nils Lidholm, a zamenio ga je Masimo Đakomini koji nije imao iskustva. Inter je izgubio treku sa Romom oko Anćelotija.

Inter je od starta šampionata bio u prednosti. Uspevali su da dobiju kod kuće, najčešće golovima "Spila" Altobelija, a donosili su bodove sa strane, svaki je bio dragocen, 16 ekipa, dva boda za pobedu, jasno zbog čega je tim koji je teško primao golove, stigao do prve "Madonine" u sezoni neporažen, a onda golovima Bekalosija srušio gradskog rivala i aktuelnog šampiona. Kada je Altobeli krajem novembra potopio het-trikom Juve, bilo je 4:0 (najveća pobeda Intera u novijoj istoriji protiv najvećeg rivala), bilo je jasno, da tim ima potencijal da napravi iznenađenje.

Pad je usledio u poslednja tri kola jesenjeg dela, prvi poraz od Rome, pa remiji sa Fiorentinom kod kuće i Askolijem na strani.

Ali, onda su se oporavili, usledila je nova serija bez poraza, i drugi put u sezoni su savladali Napoli, pod Vezuvom je bilo spektakularnih 4:3, a Lele Orijali je rešio novi derbi grada, stadion se tada zvao "Meaca", on je postigao jedini gol. Tako je Milan otpisan, ali je Juventus pobeđivao, pa nije bilo gotovo. Posle gradskog derbija, izgubili su od Juventusa, osvojili samo dva boda u četiri meča, Italiju je počeo da drma "totonero" skandal, pisaćemo jednom o tome, klađenje na crno bio je dodatni udarac fudbalu na Apeninima. Na kraju će najveći ceh platiti Milan koji je iako treći na tabeli na kraju šampionata prvi put zaigrao u drugoj ligi.

Inter je uspeo da serijom remija zadrži prednost, tim pre što je Juve posle pobede u "Derbiju Italije" poražen na Sardiniji, pa im nije vredelo pet poslednjih pobeda. Jer sa dva boda za trijumf i Interovom serijom remija, Lombardijci su zadržali prednost. Inter je titulu osvojio tri kola pre kraja, Roberto Mozini pojačanje iz Torina je dao izjednačujući gol na "Meaci" protiv Rome u poslednjim minutima. Završilo je 2:2 i slavlje je moglo da počne. Inter je pobedio Fiorentinu, onda na kraju na proslavi izgubio od Askolija, ali kao da je bitno, neočekivano je osvojen 12. "Skudeto". Oni su imali dve pobede manje od Juventusa, ali su izgubili samo tri meča, dali su dva gola više od "Zebri" primili 25 koliko i Juventus.  

Ali, malo ko se bavio fudbalom, klupko oko nameštanja mečeva za crni novac i klađenja fudbalera se raspetljavalo, Lacio i Milan su prebačeni u Seriju B, Paolo Rosi je zaradio suspenziju, vratiće se koji mesec pre Mundijala dve godine kasnije i Italiji doneti titulu svetskog šampiona.
Alesandro Altobeli je završio kao drugi strelac lige, sa 15 golova, ukupno je dao 22 u sezoni, ostao je gol iza Betege iz Juventusa. Ali to nije bilo važno, Inter je vratio i navijače, pre svega borbenošću i činjenicom da su imali u timu uglavnom svoje fudbalere, protiv Milana ih je gledalo 80 000 ljudi, prosečno je 50 000 bilo na tribinama te sezone.

Šta se desilo sa timom?

Posle 14 godina, dignuta je rampa kada su u pitanju stranci, pa je stigao Austijanac Prohaska. Altobeli je nastavio da daje golove, ali tim je oscilirao između trećeg i četvrtog mesta, nisu imali snage, prvi put su od 1972. igrali u KEŠ, eliminisali su Krajovu, Nant i u četvrtfinalu Crvenu zvezdu. Tada jugoslovenski prvak je izvukao 1:1 na "Meaci", Srebrenko Repčić je dao gol za crveno-bele, optimizam je porastao, ali "Marakanu" je utišao Muraro već posle 15-tak minuta, ostalo je 0:1 do kraja.

Inter je ipak zaustavljen od Reala, na čijoj je klupi sedeo naš Vujke Boškov. Bilo je 2:0 za Špance na "Bernabeu", u revanšu je Bini smanjio prednost "Los Blankosa", Inter nije stigao do produžetaka.

Na kraju su bili četvrti u prvenstvu, a novu titulu prvaka čekaće još osam godina, kada će na klupi sedeti Đovani Trapatoni…